Muharem Bazdulj u "Relativizaciji": Pitanje pogleda na Jugoslaviju je primarno srpsko pitanje

Gost Ljiljane Smajlović u 36. epizodi emisije "Relativizacija" je pisac Muharem Bazdulj, a razgovor počinje pričom o njegovoj poslednjoj knjizi "Nevidljiva družba" i, na tragu toga, o življenju u "neherojskom vremenu".

Živimo "neherojskom vremenu usprkos", ocenjuje Bazdulj.

"Koliko god neherojsko vreme bilo, to ne bi trebalo nama ljudima da bude izgovor da se ponašamo kukavički. Neherojsko je u smislu da heroji nisu uzori - to je možda bilo vreme antičke Grčke, ili srpsko srednjovekovlje. Sada ti se čini, kada gledaš masovne medije ili društvene mreže, da je popularnije biti budala nego heroj", ističe gost emisije.

Ako bi tražili u drugim kulturama lik heroja koji nije prosta kopija tih heroja iz antike, nego je, kaže Bazdulj, zaista napravljen mentalitetski kao slika onoga što su narodne osobine - to bi bio Marko Kraljević, "jer je samosvojan, a pravi junak". 

Treba dosta herojstva da bi se živelo u neherojskim vremenima, primećuje Ljiljana Smajlović i dodaje da je njen gost "isto pisao i u Beogradu, i u Sarajevu i u Zagrebu".

"Tvoj izbor da živiš u Beogradu nije kukavički", kaže autorka emisije. Ona podseća na slučaj urednice sarajevskog "Oslobođenja" Vildane Selimbegović, koja je Bazduljeve tekstove objavljivala kada drugi nisu smeli, ali se posle javno "kajala" zbog toga. 

"Vildana Selimbegović je imala je tu vrstu širine da mene, čiji su se stavovi razlikovali, objavljuje. Ona je meni, pre nego što se sve desilo, rekla kako će istupiti javno. Volim na to da gledam ovako - da je izdržala više nego većina", objašnjava Bazdulj.

Ipak, smatra da je potpuno kenselovanje imalo svrhu.

"Možda mi se prava istina ukazala tek kad se prelomila kroz moje lično iskustvo", ističe. 

Časnije mi je da snosim posledice, nego da glumim da imam stavove koje nemam

Smajlović navodi da je u nedavnoj kritici Handkeove knjige primetila da mu se zamera što je stao na srpsku stranu, te da se čini kao da nije dovoljno kažnjen i obeležen zbog toga.

Plaši li se Bazdulj da će to da ga stigne?, pita se autorka emisije.

Handkea je spasilo to što u momentu kada piše prvu kontroverznu knjigu o Srbima, on ima 54 godine i on je, osim Nobela, već sve ostvario, kaže Bazdulj. Smatra da Handkea nisu uspeli da izoluju jer mu je reputacija bila dovoljno velika, pa su na njegovu stranu stali svi njegovi izdavači. Zato on kao pisac nije pretrpeo neku štetu – više kao javna ličnost.

"Ja sam uspeo, pre nego što su me proglasili politički kontroverznim, da napravim neku vrstu međunarodne vidljivosti, tako da su mi knjige izlazile kod ozbiljnih izdavača. Mada, u nekim situacijama kad me pozivaju na zapad na neke festivale, organizatori mi posle kažu da su im došle neke vrste doušničkih prigovora, u smislu 'znate li ko je on'. Interesantno je da te prijave najčešće dolaze iz Beograda", kaže Bazdulj.

Ističe da su to njegovi stavovi, te da mu je "časnije i dostojanstvenije da zbog njih snosi nekakve posledice, nego da glumi da ima stavove koje nema".

Manjinska pozicija je postala politički zloupotrebljena u svakom smislu

U Srbiji najveća izdavačka kuća ima u katalogu 10, 20 pisaca Bošnjaka i Hrvata koji ne samo da u političkom i istorijskom smislu slede zvanični narativ tamošnje elite, nego su vrlo često imali ekstremističke faze, podseća gost emisije.

"Nekoliko njih je u Srbiji dočekano sa fanfarama, a ja bih mogao da napravim antologiju antisrpskih i srbofobičnih izjava. I to ovde nikom ne smeta, i ja mislim da je to dobro. Velika sredina se pokazuje time što je spremna da toleriše u javnosti i drugačije poglede", objašnjava.

Seća se da je u periodu 2005-2012, kada je dolazio u Beograd, u Sarajevu počeo da mu smeta "festival jednoumlja". Počelo je, kako kaže, da mu bude "zagušljivo". 

"Ja sam sa Beogradom imao zaljubljivanje na prvi pogled", dodaje. 

Smajlović se podseća događaja u "Dorćol placu", koji su imali za temu "mirenje sa prošlošću", kada Senad Pećanin nije hteo da dođe, jer nije hteo da sedi sa Bazduljem. Prenerazilo me, kaže autorka emisije, što ta "prosvećena manjina" ne može da trpi jednu osobu koja drugačije govori.

"Što na tebi nisu pokazali koliko su tolerantni? Kako je biti manjina, jesi li ti manjina?", pita Smajlović.

Bošnjak nisam sigurno, odgovara Bazdulj, ali "jesam musliman u kulturološkom smislu".

"Nisam vernik koji poštuje verske obaveze, ali ne mogu da kažem da mi nije stalo  - u kulturološkom smislu - do tog dela identiteta. Najpre bih rekao musliman srpskog jezika", objašnjava.

Kaže da se ne opterećuje identitarenjem, te da se ne oseća kao manjina u bilo kom smislu.

"Čini mi se da je manjinska pozicija postala politički zloupotrebljena u svakom smislu i da sve to služi da prikrije jedini pravi odnos ogromne manjine i neverovatne većine, a to je klasni odnos. Manjinska pozicija mi je estetski neprivlačna u tom smislu, onakva kakva se danas nameće", ističe Bazdulj.

Beograd koji je izbacio Bulevar Avnoja žmuri na jedan deo svoje istorije

Kad sam te angažovala da pišeš u "Politici", priseća se Smajlović, bilo je ogorčenje i na levici i na desnici, a ključna zamerka je bila "jugoslovenstvo".

Pitanje pogleda na Jugoslaviju je danas primarno srpsko pitanje, primarno za srpsku kulturu i politiku, smatra Bazdulj.

"Vi možete danas na Jugoslaviju da gledate kao da je to bila najveća istorijska greška i da pokušate da napravite da je današnja Srbija neki nastavak Srbije posle Balkanskih ratova. To je iskustvo Jugoslavije kao traume, ali kao i sa svakom traumom, bolje je suočiti se, nego je gurati u podsvest. A ako se suočimo da je Jugoslavija sa svom svojom kompleksnošću ono što je napravilo Srbiju današnjom, onda Srbiju možete smatrati naslednicom Jugoslavije - kao što je današnja Ruska Federacija naslednik SSSR-a", ističe Bazdulj.

Ocenjuje da je najveća srpska greška u spoljnopolitičkom smislu od 90-ih odustajanje od ideje da je Srbija jedini naslednik Jugoslavije. 

"Beograd koji je izbacio Bulevar Avnoja, znači da on žmuri na jedan deo svoje istorije", kaže Bazdulj.

Na to kako je Vaclav Havel vatreno branio NATO agresiju na Jugoslaviju, iako je u Srbiji bio najviše igran kada je bio proganjan, Bazdulj odgovara da "možda treba veća hrabrost da budeš dosledan sebi u dobrim nego u lošim vremenima".

"Istina je ono što je neoportuno iskazat", podseća se Bazdulj omiljene definicije istine koju je rekao Krleža i dodaje da je "posao javnog intelektualca da govori istinu".

Za sebe kaže da "u fajt ulazi kada mu se čini da mu je teže da odćuti".

"Volim sebi da laskam da to radim zbog 'opšteg dobra', a ne zbog lične sujete", kroz smeh zaključuje Bazdulj.