Danas se u selu Velika u Crnoj Gori obeležava 79 godina od strašnog zločina u kome je ubijeno preko 500 žena, dece i staraca, među kojima je bilo 180 mlađih od 12 godina, a koji su počinili pripadnici zloglasne nacističke jedinice "Princ Eugen" potpomognuti muslimanskim ekstremistima iz handžarske jedinice "Skenderbeg".
Ovo selo ispod Čakora svake godine na današnji dan se seća svojih žrtava, a u selu gotovo da nema kuće u kojoj nije stradalo makar dvoje.
Velika je treće selo u Evropi po broju žrtava u jednom danu, a ni dan danas ovaj zločin zvanično nije proglašen genocidom. S obzirom na broj ubijenih osoba u odnosu na broj stanovništva, ovaj zločin sadrži i elemente etnocida, jer je u pitanju bila namera i pokušaj potpunog fizičkog istrebljenja jedne plemenske, odnosno etničke zajednice, piše portal RTCG.
Rezoluciju o genocidu u Velici prvi je predložio klub poslanika bivšeg Demokratskog fronta, još decembra 2021. godine ali je tek na predlog Demokratske Crne Gore 30. jula usvojena Rezoluciju o genocidu u Pivi i Velici, kojom su osuđena dva najveća zločina nad civilnim stanovništvom u Crnoj Gori tokom Drugog svetskog rata.
Poslanik DNP-a i predstavnik saveza ZBCG Milun Zogović rekao je za RTCG da je iskreno suočavanje sa prošlošću najbolji put za izvlačenje pouke da se zločini kakav je bio genocid u Velici nikada i nikom ne ponove.
"Genocid u Velici je decenijama bio tabu tema o kojoj se nije smelo ni privatno razgovarati a kamoli javno svedočiti surovu istinu o zločinačkom smrtonosnom fašističkom piru u kojem je zaklano, zapaljeno i ubijeno više od 500 dece, žena, staraca i ljudi u podčakorskim selima", kazao je Zogović.
Funkcioner Demokrata Momo Koprivica rekao je da je usvajanjem Rezolucije Skupština definisala civilizacijski odnos prema ovim žrtvama nacifašizma.
"To je izraz privrženosti antifašističkoj tradiciji naše države, ali i dug prema nevinim stradalnicima. Ona je osnova kulture sećanja i potvrda istorijskog pamćenja. Velika, kao i Piva, prošla je kroz stradanje i raspeće. Veličke, kao i pivske žrtve, i sve žrtve nacifašizma, ugrađene su u večni temelj slobode i dostojanstva našeg naroda", istakao je Koprivica.
On smatra da je potrebno da istorijski nepobitna istina o ovom strahovitom zločinu napokon dobije odgovarajuće mesto u obrazovnom programu.
"Tako bi se negovala kultura sećanja, ali i da se zločin nikad, nigde i nikome ne ponovi", naveo je Koprivica.
Delegacija Vlade Crne Gore i delegacija Skupštine Glavnog grada položile su venac na spomen obeležje u selu Velika a pomen i liturgiju služiće episkop budimljansko-nikšićki Metodije i episkop Jovan Ćulibrk.
Klub Velika, koji okuplja najeminentnije istoričare, književnike i stručnjake, radi na tačnom utvrđivanju žrtava. Pretpostavlja se da je broj mnogo veći, jer se računaju i žrtve koje su ubijane u susednom selu Gornja Ržanica.