Džejms O'Brajen: Bivši savetnik Madlen Olbrajt sa posebnim vezama u Beogradu
Dvojac američkih diplomata sa bogatim iskustvom s Balkana iz devedesetih godina prošlog veka najverovatnije će postati trijada: bivšem učesniku pregovora u Dejtonu, a sadašnjem američkom ambasadoru Kristoferu Hilu i nekadašnjem bliskom saradniku Madlen Olbrajt Džejmsu Rubinu, novoimenovanom šefu Centra za globalni angažman pridružiće se Džejms O'Brajen.
Administracija predsednika Džozefa Bajdena predložila je O'Brajena za funkciju pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, a smatra se gotovo izvesnim da će Senat prihvatiti ovo imenovanje čime će i zvanično stupiti na funkciju na kojoj ga neki bivši prištinski zvaničnici već željno očekuju.
Još jedan političar iz tima Madlen Olbrajt, koju su Srbi zapamtili najmanje po dobru, O'Brajen je učestvovao u pregovorima u Dejtonu, ali i onima u Rambujeu. Radio je u Stejt departmentu od 1989. do 2001. godine, u dve administracije bio je specijalni izaslanik američkog predsednika, a kao viši savetnik bivše sekretarke Olbrajt, obavljao je funkciju prvog zamenika direktora za planiranje politika i predsedničkog izaslanika za Balkan.
Trenutno je šef Kancelarije za koordinaciju sankcija pri Stejt departmentu, pa ne čudi što je u nedavnom intervjuu bivši ministar spoljnih poslova privremenih prištinski institucija Petrit Seljimi, govoreći s osobitom radošću o povratku O'Brajena na Balkan, spomenuo kao njegovu ličnu zaslugu za uvođenje sankcija direktoru BIA Aleksandru Vulinu.
"To pokazuje da imamo diplomatu sa potpunim informacijama sa Balkana i sa snagom donošenja odluka. O'Brajan je poznat na 'Kosovu', sreo sam ga nekoliko puta, ima lične prijatelje na Balkanu, posebno u Tirani i Prištini", rekao je nedavno Seljimi za "Albanijan post".
Kako ukazuje sagovornik RT Balkana Siniša Ljepojević, Džejms O'Brajen nema posebne veze samo sa Tiranom i Prištinom, već i sa Beogradom.
Novinar i dugogodišnji dopisnik iz Londona, govoreći o O'Brajanovom angažmanu u našem regionu devedesetih godina prošlog veka, kaže da je on ličio na nekoga ko ima razumevanja za probleme Srbije i Kosova i Metohije.
"Imao je dobre kontakte sa nekim ljudima u našem vrhu. Međutim, on je sprovodio politiku svoje vlade. Posle odlaska Madlen Olbrajt i njene ekipe iz Stejt departmenta, O'Brajen je bio direktor Fondacije Olbrajt za Evropu i živeo je u Parizu. I tada je održavao kontakte sa vlastima u Beogradu, sa ljudima odavde i posle smene vlasti 2012. ostao je u bliskom kontaktu sa nekolicinom ljudi iz vlasti u Beogradu", napominje Ljepojević.
On ističe da su to mahom bili tajni kontakti, pa ih sama ta činjenica čini intrigantnim, i dodaje da sve to pokazuje da se radi o čoveku koji je vrlo dobro upućen u sve što se dešava na našim prostorima.
"U tom smislu bi on mogao da bude uslovno rečeno mnogo opasniji od drugih, zbog toga što veoma dobro zna odnose, zna kako da se približi ljudima koji su vlast ovde i samim tim da ima izvesnu dozu obmane jer on ipak sprovodi politiku svoje vlade. A ona je u osnovi antisrpska jer se temelji na nezavisnom Kosovu, pritisku da se Srbija još više približi NATO-u i eliminisanju bilo kakvog političkog značaja Republike Srpske", navodi Ljepojević.
U tom smislu njegov povratak u ovaj deo sveta može da bude za Amerikance mnogo efikasniji od rada njegovih kolega, dodaje naš sagovornik.
"Ali što se tiče srpskog nacionalnog korpusa tu nema promene politike Amerike. Ona će sigurno u narativu i stilu biti privlačnije na izgled, ali u suštini tu nema nikakve razlike", kaže Ljepojević.
On je podsetio i na O'Brajenovu ulogu u Rambujeu 1999. gde je prisustvovao pregovorima kao član američke delegacije. I ona pokazuje da prostora za uvažavanje srpskih interesa kada su u pitanju SAD gotovo da uopšte nema. Bez obzira na trenutnu prijemčivost sagovornika.
"O'Brajen je trebalo da održava kontakte sa nekim ljudima iz naše delegacije. Koliko znam, a bio sam u Rambujeu, on je čak imao određenog razumevanja u tim razgovorima sa našim ljudima i pokretao je inicijativu da se dođe do nekog dogovora. Međutim, te njegove inicijative nisu bile prihvaćene od strane Madlen Olbrajt", navodi Ljepojević.
Diplomate iz "O'Brajenovog kruga" deo su jednog birokratskog projekta, to nije politika Bele kuće, napominje Ljepojević i objašnjava da je Bela kuća odobrila aktivnost te grupe birokrata iz Stejt departmenta, koji su napravili karijeru na nesreći u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji.
Zbog čega baš O'Brajen, na to pitanje srpske javnosti dao je svoj mogući odgovor: Americi se žuri da reši ono što smatra otvorenim pitanjima na Zapadnom Balkanu, pre svega onim u vezi sa Kosmetom, ali i Republikom Srpskom. Toj brzini se nada i Seljimi kada pominje O'Brajenovu snagu donošenja odluka.
Američkoj administraciji se žuri jer je sledeća godina izborna u SAD, objašnjava Ljepojević.
"Međutim, u osnovi oni nemaju nikakvu jasnu ideju šta bi trebalo da urade, izuzev želje da Kosovo bude u NATO-u i da Srbija bude u NATO-u. Međutim, energiju pritiska u ovom periodu najviše daje antiruska politika. Ambicija je da se preko Kosova, približavanja Srbije NATO- u i eliminisanju Republike Srpske kao političkog faktora nanese poraz Rusiji i oni to i ne kriju, već otvoreno kažu da bi to bio šamar Putinu", kaže Ljepojević.
Kako objašnjava, žurba SAD je utemeljena na tome da poraz u Ukrajini prikriju porazom, po njihovom mišljenju, Rusije u srpskom nacionalnom korpusu jer Srbi su etablirani kao prirodni ruski saveznici.
"Ako prirodni ruski saveznici napuštaju Rusiju pod američkom inicijativom onda se to tumači kao šamar Rusiji i pobeda Amerike makar na malom prostoru. To možda zvuči neverovatno, ali je zaista tako", ističe naš sagovornik.
Na nedavnom saslušanju u Komitetu za spoljne poslove američkog Senata, upitan o situaciji u BiH O'Brajen se pokazao agilnim da reaguje i reši problem "neposlušnog" predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Kako je naveo, predsedniku RS je jasno stavljeno do znanja da je neprihvatljivo to što radi i da će biti jasnih posledica zbog toga.
"Imamo mogućnost da smanjimo njegovu kontrolu nad novcem", rekao je O'Brajen uz opasku da ne može sve da kaže javno.
Politikolog Aleksandar Pavić kaže za RT Balkan da takvi istupi pokazuju da su SAD sada izgleda zaista rešene da probaju da konačno neutrališu Republiku Srpsku koja im je glavni problem jer ne krije da želi dobre odnose s Rusijom i Kinom.
"Oni žele da neutralisanjem Dodika obezglave Republiku Srpsku, a to što su i javno to rekli, samo je vid pritiska na Srpsku, ali i Srbiju. Međutim, to je pritisak i na njihove evropske vazale da treba da se udruže u tom zadatku jer je RS najmanje pacifikovana od svih oblasti s prostora bivše Jugoslavije", napominje Pavić.
O'Brajen je pred članovima Senata obrazlagao i da su međunarodne vojne snage ključne za bezbednost u BiH i naglasio da bi tamo mogle biti angažovane NATO trupe ukoliko Euforu ne bude produžen mandat. Za Pavića je to još jedan dokaz želje Amerike i Zapada da nastave da učvršćuju kolonijalni režim u BiH čak 28 godina nakon građanskog rata.
"Umesto da se BiH osamostaljuje, ona i dalje ima kolonijalnog upravnika, uz to nelegalnog, visokog predstavnika. Jasno je i da pominjanjem NATO-a ustvari prete čak i silom jer ne mogu da se pomire s tim da jedna mala Republika Srpska neće da im se pokori. To ozbiljno narušava njihov imidž", ističe Pavić.
Za njega je imenovanje O'Brajena nastavak američke politike prema nama iz devedesetih godina prošlog veka i kako ističe u tom smislu Srbi ne treba ničemu dobrom da se nadaju.
Za razliku od tih vremena, Amerikanci danas i Evropsku uniju posmatraju kao svog vazala, što ona i jeste postala, dodaje naš sagovornik.
"Nekada su mirovne planove koje bi Evropljani predlagali sabotirali iza scene, a danas ih bez zadrške postrojavaju jer znaju da niko od njenih lidera, osim mađarskog premijera Viktora Orbana, ne sme da im se suprotstavi", zaključuje Pavić.