Simić: Ako deeskalacije nema, priča o izborima je hipotetička

Potpredsednik Srpske liste Igor Simić izjavio je da je "bez deeskalacije, pričati o izborima na severu Kosova i Metohije besmisleno".

Simić, koji je boravio u zvaničnoj poseti Vašingtonu, tokom koje se sastao sa zamenikom pomoćnika sekretara i specijalnim predstavnikom za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, istakao je u intervjuu za "Glas Amerike" da su mu u Vašingtonu prenete jasne poruke da Sjedinjene Države zahtevaju od vlade u Prištini da što pre da pristupi deeskalaciji i ispuni zahteve koji su došli od Evropske unije.

"To podrazumeva povlačenje specijalnih jedinica sa severa Kosova i Metohije, ali i stvaranje atmosfere u kojoj će Srbi moći da nastave svoj život, ali i političko delovanje. To su preduslovi. Imali smo prethodnih meseci situaciju da su naši građani, civili, bili upucani u leđa - a da za to niko nije odgovarao", ističe Simić.

Dodao je da Srpska lista traži i da se prestane sa arbitrarnim hapšenjima Srba, bez ikakvih dokaza, po principu da Srbi moraju da dokazuju nevinost.

Na pitanje čime srpska zajednica, a i Srpska lista, mogu da doprinesu deeskalaciji, Simić je odgovorio da je plan Evropske unije, koji je dogovoren sa zvaničnim Beogradom bio da do deeskalacije dođe na taj način što će Beograd osloboditi uhapšene specijalce i da se smanji stepen borbene gotovosti Oružanih snaga Srbije, što se desilo.

Prema njegovim rečima, treći korak koji je trebalo da preduzme srpska strana obuhvata i delovanje Srba na severu KiM i Srpske liste i trebalo je da usledi onog trenutka kada ilegalni gradonačelnici napuste opštinske zgrade zajedno sa specijalcima.

Na pitanje šta može Srpska lista i srpska zajednica da učini da se ne dogode izbori koje bi Srbi bojktovali, Simić odgovara da je srpski narod zainteresovan za mir.

"Mi smo spremni da razmislimo kako postupati u budućnosti, ali je pre toga potrebno stvoriti uslove. U atmosferi straha za goli opstanak i bezbednost srpskog naroda, nemoguće je voditi normalnu kampanju", rekao je Simić i ponovio da je potrebno povući specijalne jedinice koje su ilegalno prisutne.

Ukazao je da više od hiljadu ljudi danas ne živi na severu Kosova i Metohije zato što se nalaze na tajnim spiskovima za hapšenje.

Simić je istakao da, ako se gledaju koraci, prvo ide deeskalacija, pa onda govorimo o izborima.

"Ako deeskalacije nema, priča o izborima je hipotetička priča, ja ne želim da je vodim iz poštovanja prema ljudima koji su podržali i mene kao svog predstavnika i onima koji danas protestuju, mirno ispred svojih opština", rekao je Simić.

Ponovio je da Srpska lista bez ispunjenja uslova koje su i građani postavili pred nju ne može da razgovara o mogućnosti izbora, navodeći da je to preneo sagovornicima u Vašingtonu i da je naišao na veliko razumevanje takvog stava.

Simić je ukazao da su pre eskalacije Srbi imali gradonačelnike, policajce, tužioce, sudije, administrativno osoblje, ali da to nije bilo dovoljno da se zaštite prava srpskog naroda i da spreči eskalacija.

Istakao je da su u tom trenutku specijalne jedinice već bile prisutne na severu Kosova i Metohije.

"Dakle, samim postojanjem srpskih gradonačelnika, srpskih policajaca i sudija, nismo imali dovoljno alata i mehanizama da sprečimo režim Aljbina Kurtija da sprovodi teror nad srpskim narodom. Tako da, priča o izborima, kao o nekoj magičnoj piluli koja će rešiti sva otvorena pitanja, je zaista neodgovorna. To znači da neko nije upoznat sa situacijom", rekao je Simić.

Istakao je da su specijalne snage više puta pucale u Srbe, da prave svakodnevne probleme i da su zbog toga srpski policajci napustili  policiju takozvanog Kosova.

"Oni su poslati pre nego što su srpski policajci napustili institucije. Srpski policajci su institucije napustili 6. novembra prošle godine. Te policijske snage su počele da grade svoje baze sedam meseci pre toga", naveo je Simić i dodao da su srpski policajci imali sijaset slučajeva u kojima gledaju kako ti specijalci prebijaju srpske građane i civile, a ne mogu da ih od toga zaštite.

"Srbi nisu, koji su bili deo kosovskog sistema, ja lično, kao poslanik, ministar, gospodin Rakić, predsednik Srpske liste, ljudi koji su bili u policiji i tužilaštvu, nisu želeli da budu deo tih institucija koje vrše represiju nad njihovim građanima", rekao je Simić.

Na pitanje da li Srpska lista kao politička stranka može odluku o potencijalnom učešću u izborima da donese nezavisno od Beograda, Simić je odgovorio da je odluku o tome da neće da učestvuje na izborima doneo srpski narod.

"To je bila odluka srpskog naroda, a ne odluka koja je doneta u Beogradu. Bojkot izbora koji su organizovani mimo naše volje je takođe bila odluka srpskog naroda. Nije bilo uticaja Beograda na tu odluku", naglasio je Simić.

Simić je naveo da izbore na severu KiM nisu bojkotovali samo Srbi i da su albanski gradonačelnici dobili duplo manje glasova od albanskih građana nego na izborima 2021. godine.

Ukazao je da Srbi ne bi opstali na prostoru Kosova i Metohije da nema Beograda i da najdirektniji opstanak srpskog naroda zavisi od Beograda.

Simić je naveo da, ako neko očekuje da rešavanje problema između Beograda i Prištine prebaci na pleća lokalnih političkih lidera na Kosovu i Metohiji, to je nemoguće.

"Postoji dijalog koji je unapred definisan. Imamo zvaničan pregovarački sistem, odnosno, tim iz Beograda, pregovarački tim iz Prištine i Brisel", rekao je Simić.

Na pitanje u kolikoj meri su neredi krajem maja, kada su povređeni pripadnici Kfora, narušili poverenje između Srba i međunarodne vojne misije, Simić je istakao de je povređeno i pedeset troje Srba i da Srbi nemaju problem sa prisustvom Kfora.

"Čak i zahtevamo, nažalost nismo dobili pozitivan odgovor, pojačano prisustvo Kfora jer je to način da se spreči da specijalne jedinice prebijaju naše građane", rekao je Simić.

Ukazao je da protesti i dalje traju, ali da više nema incidenata, a da je tog dana kada je došlo do nereda režim Aljbina Kurtija uspeo da napravi problem i između sebe i Srba postavi trupe Kfora.

Istakao je da Srpska lista osuđuje svako nasilje koje je počinjeno, ali da se, nažalost, prenebregava činjenica da je u nasilju najteže povređen Srbin Dragiša Galjak koga su, bez upozorenja, upucali albanski specijalci u opštini Zvečan.