Srbija i Balkan
Mladi sve manje veruju u evropsku perspektivu: Većina misli da Srbija nikad neće biti deo EU
Ako moraju da biraju, a najčešće ne bi zato što žele da Srbija balansira, 55 odsto mladih se opredeljuje za istok. To tumačimo sa tim kakav je javni diskurs, narativ, kao i kakav je njihov emotivni utisak o spoljnoj politici, kaže Miljana Pejić, generalna sekretar Krovne organizacije mladih Srbije
Mladi sve manje veruju u evropsku perspektivu Srbije, pokazalo je istraživanje koje je uoči međunarodnog dana mladih koji se obeležava 12. avgusta, sprovela njihova krovna organizacija. Na pitanje kakva im je prva reakcija na pojam Evropske unije, čak 36 odsto njih neguje negativan sentimet, gotovo svaki peti reaguje pozitivno, a neutralno svaki drugi.
"Podrška nije nešto čime možemo da se pohvalimo. Mladi u ovom trenutku ne vide EU kao garant stabilnosti, bezbednosti i nekog prosperiteta. Nekako im je daleka. Emotivno i negativnije reaguju nego prošle godine", kaže Miljana Pejić, generalna sekretar Krovne organizacije mladih Srbije za RTS.
Polarizovani, pa čak i sve oštriji stavovi mladih, ne čude predstavnike civilnog društva. Već godinama upozoravaju da gube veru kada je u pitanju perspektiva članstva Srbije. Na njih najviše, kažu, utiče kako se vode pregovori, odnosno što dugo traju. Većina mladih misli da Srbija nikad neće biti deo Unije.
"Mnogi od njih su rođeni nakon 5. oktobra 2000. godine. I tada se pričalo o EU i sada se priča i ne zna se kada će ta priča biti završena. To je, mislim, ključan faktor. Prema njima, ova je priča koja nema kraja", ističe Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.
On smatra da nije iznenađujuće da se apatija razvija s jedne strane, skepticizam s druge strane i na kraju i nepoverenje.
Svemu tome doprinose dezinformacije, lažne vesti, trenutna geopolitička situacija, a ništa manje dijalog Beograda i Prištine.
"Kao civilno društvo, s jedne strane, insistiramo na nužnosti da se mladi adekvatno informišu i da se poboljša obrazovni sistem da bi se pružila šira slika o političkim, obrazovnim, finansijskim prednostima od članstva u EU. Sa druge strane, našim donosiocima odluka u Srbiji, kao i u EU, ukazujemo da je neophodno da se otkoči pristupni proces Srbije", kaže Strahinja Subotić.
Pred mladima je i izbor – Istok ili Zapad.
"Ako moraju da biraju, a najčešće ne bi zato što žele da Srbija balansira, 55 odsto mladih se opredeljuje za Istok. To tumačimo sa tim kakav je javni diskurs, narativ, kao i kakav je njihov emotivni utisak o spoljnoj politici", ukazuje Miljana Pejić, generalni sekretar KOMS-a.
Ono što se već godinama ponavlja jeste da se mlađe žene ređe izjašnjavaju. Kada se i odluče ne mogu da da se opredele. Zato u KOMS-u ohrabruju da se uključe jer, kažu, bez njih nema stabilnosti.
