Cilj nedavnog sastanka predsednika Republike Srpske Milorada Dodika sa hrvatskim predsednikom Zoranom Milanovićem na Hvaru bio je da Dodik "po nalogu" predsednika Srbije Aleksandra Vučića zatraži od svog sagovornika da svojim uticajem na zagrebačkom Opštinskom sudu zaustavi izvršenje pravosnažnih presuda američkog suda protiv Srbije i RS po tužbama žrtava genocida iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, piše "Radiosarajevo.ba".
Radi se o odštetnom zahtevu koji je sa kamatama krajem juna dosegao iznos od 117,65 milijardi dolara, ističe se u autorskom tekstu koji potpisuje, kako je navedeno, penzionisani pripadnik Vojne obaveštajno-sigurnosne službe Oružanih snaga BiH Edin Subašić.
On je ceo susret nazvao "afera Hvar" koja će, prema njegovom mišljenju, pokrenuti niz osetljivih političkih i bezbednosnih pitanja: "na primer, zbog čega je Milanović i dalje osoba od poverenja srpskih lidera (uprkos negodovanju hrvatske javnosti i vlasti), ima li u pozadini i 'ruske veze' među njima, zatim kako se eventualno 'miniranje' američkih presuda na zagrebačkom sudu može odraziti na hrvatsko-američke odnose i na koncu, kako je poverljiva informacija vrhunske obaveštajne vrednosti (ili konstrukcija?) dospela do novinara".
U tekstu se navodi da se radi o presudama po tužbama koje su 1993. godine podnete u njujorškom Okružnom sudu po osnovi univerzalne sudske jurisdikcije, a poznatim pod nazivima "Džejn Dou protiv Radovana Karadžića" sa odštetnim zahtevom od 4,9 milijardi dolara i "Kadić i ostali protiv Karadžića i ostalih", čiji je odštetni zahtev 750 miliona dolara.
"U sporu koji je trajao sedam godina tužitelji su dokazali sve navode o zločinima, te je sud 2000. godine potvrdio pravosnažnost. Od tada traje pravna borba za izvršenje presude tj. naplatu odštetnih zahteva žrtava koje zastupa međunarodni advokatsko-istražiteljski tim koji predvodi sarajevski advokat prof. dr Ramo Atajić, profesor međunarodnog prava".
Osim Karadžića (Republika Srpska) i Srbija je kroz niz postupaka u Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju označena "najmanje kao saučesnik u genocidu i drugim zločinima u Bosni i Hrvatskoj", navodi se u ovom tekstu i dalje analizira kako visinu odštetnog zahteva neće ekonomski preživeti ni jedna ni druga.
"U momentu kada presuda uskoro postane izvršna žrtve će se preko svojih zastupnika moći naplatiti plenidbom imovine Srbije i RS u zemljama EU. Takođe, biće obaveštene i sve međunarodne i strane finansijske institucije da su bh. entitet RS i Srbija dužni po toj presudi određeni iznos. Time se blokiraju svi njihovi finansijski tokovi, obara se kreditni rejting RS i Srbije", piše bivši bosanski obaveštajac.
Uz rezonovanje da bi hrvatski Opštinski sud trebalo po automatizmu da verifikuje presudu američkog suda, da je to njihova međunarodna obaveza kao članice EU, kao i da je "Hrvatska od bivše SFRJ nasledila trgovinski ugovor kojim se, među ostalim, garantuje zaštita američkih interesa u RH na polju pravne sigurnosti", navodi se da se s tim oteže već tri godine što ukazuje na "političku, obaveštajnu i tajnu diplomatsku dimenziju".
Naime, objašnjava se dalje, zahtev za verifikaciju advokatski tim je u Zagrebu predao 2020. godine, predmet je dugo stajao nerešen, a zatim je Opštinski sud u prvom postupanju odbio verifikaciju. Tome ja kumovao navodni dogovor Milanovića i Dodika koji su se, kako se navodi, etablirali kao "Putinovi ljudi na Balkanu".
U julu 2022. godine prihvaćena je žalba advokata žrtava, predmet je vraćen na ponovno odlučivanje i naloženo je da se američke presude priznaju i daju na izvršenje, što bi trebalo da se dogodi baš ovih dana, navodi se u tekstu.
"BIA i srbijanski vrh očito su došli u posed informacije da će ovaj put verifikacija biti pozitivna te su preduzeli akciju preko Dodika igrajući ponovo na Milanovića. Kolika panika je obuzela srpske lidere svedoče hitnost i način na koji su došli do 'partnera' na Hvaru kršenjem sigurnosnih, protokolarnih i diplomatskih procedura RH i korišćenjem helikoptera MUP-a Srbije", piše u tekstu.
Navodi se da je o "tajnom" karakteru sastanka govorio u medijima i premijer Hrvatske Andrej Plenković, a "curenje" informacija o navodnoj pravoj temi sastanka, lobiranju Dodika da hrvatski predsednik utiče na zagrebački sud u korist Srba, objašnjava se obaveštajnim igrama u samoj Hrvatskoj gde postoje nesuglasice oko imenovanja prvog čoveka Vojne bezbednosno-obaveštajne agencije, pa se u tom kontekstu želi kompromitovati Milanović koji navodno odugovlači s imenovanjima.
"Efekti sastanka biće vidljivi vrlo brzo, npr. nakon što se na zagrebačkom sudu ponovo odluči o američkim presudama ili se otvore i neki drugi procesi u kojima se prepoznaju prsti dvojice hvarskih sagovornika", zaključuje Subašić u svojoj analizi.