Pobrkani lončići na Balkanu: Šta je dozvoljeno Albancima u S. Makedoniji, a nije Srbima u Crnoj Gori

Udaljenost Podgorice i Skoplja kopnenim putem iznosi 466 kilometara, vazdušnom linijom ona je dvostruko manja - 224 kilometara. Politički pak, Skoplje je izgleda odmaklo mnogo dalje od Podgorice, ali u čemu?

Prema popisu sprovedenom 2021. godine u Severnoj Makedoniji živi nešto malo više od 24 odsto Albanaca. Oni su, nakon Makedonaca, koji čine 58 odsto stanovništva, druga po brojnosti nacija u zemlji.

Kada je aktuelni premijer Dimitar Kovačevski stupio na funkciju, čak pola resora u novoj vladi poverio je Albancima, odnosno, dobili su 10 ministarstava. Ne samo što su u vlasti, već ključne pozicije u formiranju i unutrašnje i spoljne politike drže upravo Albanci.

Šef makedonske diplomatije je Albanac Bujar Osmani, Krenar Loga je ministar pravosuđa, Fatmir Mejiti zdravstva, Azir Aliu je ministar za informaciono društvo i administraciju, a vicepremijer za ekonomiju je Fatmir Bitići.

Sa druge strane, Srba u Crnoj Gori prema popisu od 2011. godine ima 28 odsto, i posle onih koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, kojih je 45 odsto, čine najveći deo stanovništva.

Uprkos takvom demografskom odnosu, Srbi u Crnoj Gori decenijama ne mogu u vlast zbog večite stigme da su "remetilački faktor" u sopstvenoj zemlji. Čak i ako bi bili u vlasti, prema zahtevima Zapada, nikako ne bi smeli da dobiju bezbednosni resor, jer se smatra da su državni neprijatelj broj jedan u sopstvenoj zemlji.

Zašto su Srbi remetilački faktor u CG, a Albanci u S. Makedoniji nisu

Albanci u Severnoj Makedoniji su političku moć dobili zahvaljujući Ohridskom sporazumu iz 2001. Kako je rekao lider DUI Ali Ahmeti, nekadašnji vođa Oslobodilačke narodne armije, a sadašnji član vladajuće koalicije - "Albanci su od podstanara u svojoj zemlji postali vlasnici".

Položaj Srba u Crnoj Gori, uprkos brojnosti, nije čak ni podstanarski. Poslednjih decenija Srbi ne samo što nisu bili deo vlasti, već su politički predstavnici Srba proglašavani za državne neprijatelje.

Naš izbor

Srbima šipak, ali hokejaški savez ne daju: Na kojim principima će počivati 44. vlada Crne Gore

Nisu stigmatizovani samo političari, nego i oni građani koji su glasali za zajedničku državu sa Srbijom na referendumu. Skoro polovina stanovnika Crne Gore glasala je za ostanak u zajednici sa Srbijom, što im prethodni režim Mila Đukanovića nikada nije oprostio, pa zbog toga nisu mogli da se zaposle u državnom resoru.

"Drago mi je da Bošnjaci imaju šest ministarstava, a Srbi šipak, a ima ih 30 odsto u Crnoj Gori. Imaće i Hrvati sa 0,9 odsto stanovništva i srećan sam zbog toga. Imaće i Albanci, samo Srbi neće to da imaju jer će uvek da budu 'remetilački faktor", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Predstava da su Srbi "remetilački faktor" u Crnoj Gori nastala je zahvaljujući Đukanoviću, a opstaje i kao večna vatra gori zahvaljujući izjavama američke i britanske ambasadorke u Podgorici koje s vremena na vreme, baš kad se formira nova vlast, izdaju saopštenje da Vašington Srbe ne vidi kao partnere.

I sada, kada se formira nova vlada u Podgorici, a čiju okosnicu će činiti Pokret Evropa sad, stižu poruke zapadnih ambasada ko je poželjan, a ko nepoželjan u novoj vlasti.

U novu vlast u Podgorici će sudeći prema svemu ući Bošnjačka stranka, kao i manjinske stranke koje će dobiti pojedina ministarstva.

Iza ovakvog odnosa snaga, po kojem Bošnjaci dobijaju čak 6 poslanika od 81, kao i ministarstva, a Srbi nemaju toliku političku moć stoji jedan birokratski razlog, ali i politička prepreka.

Naime, Bošnjačka stranka, kao i stranke Albanaca u Crnoj Gori su registrovane kao manjinske stranke za koje važi prirodni prag, pa su stoga i dobili takvu raspodelu nakon izbora.

Srbi pak ne žele da svoje stranke registruju kao manjinske, jer sebe ne smatraju manjinom, već su "vlasnici svoje kuće". Za to naravno imaju puno istorijsko pravo.

Zašto je dozvoljeno Bugarskoj, a nije Srbiji?

Nakon parlamentarnih izbora u Severnoj Makedoniji 2017. godine tri najznačajnije albanske partije dogovorile su zajedničku platformu za pregovore o novoj vladi.

Na sastanku u Tirani, čiji je domaćin bio albanski premijer Edi Rama usvojen je dokument koji je u javnosti poznat kao "Tiranska platforma". To nije shvaćeno kao mešanje Albanije u unutrašnje prilike u S. Makedoniji, niti je neko predstavnike Albanaca optužio da idu po mišljenje u Tiranu.

Sa druge strane, tokom izborne kampanje u Crnoj Gori, predsednik Srbije Aleksandar Vučić morao je da se suzdržava od bilo kakve izjave u vezi sa izborima. Svaka poruka iz Beograda o Srbima u Podgorici bi bila protumačena negativno - kao mešanje u unutrašnje stvari.

Svaki sastanak Vučića sa političkim predstavnicima Srba - Andrijom Mandićem i Milanom Kneževićem bio bi protumačen apsolutno negativno i njima bi se zamerilo da idu po mišljenje u Beograd.

Već decenijama Đukanović je u Crnoj Gori formirao mišljenje da najveća opasnost toj zemlji preti iz Srbije, kojoj se nameće da negira crnogorski identitet i nezavisnost te zemlje, pa je Đukanović učinio sve da Beograd i Podgoricu udalji što više. Tako je uprkos protivljenju naroda, Crna Gora postala članica NATO-a i priznala nezavisnost tzv. Kosova.

Mandić: Mi smo autentični predstavnici Srba u Crnoj Gori, očekujemo ulazak u novu vladu

Vučić zato pažljivo odmerava svaku reč o Podgorici, čak i kada opravdano brani pitanje Srba u toj državi koje nije u skladu sa njihovom brojnošću.

Ali, uzmimo opet za primer Severnu Makedoniju. Za razliku od Crne Gore, za koju Vučić kaže "da joj Srbija ni na senku neće stati", Bugarska je sa Severnom Makedonijom u otvorenom sukobu, i to baš zbog identiteta i prava građana.

Ne samo što svakodnevno upozorava na kršenje prava Bugara, Sofija je od Skoplja tražila da promeni ustav i u njega upiše bugarski narod kao konstitutivni element države.

Srbija je pak oćutala na donošenje ustava Crne Gore 2007. godine, po kojem Srbi nisu konstitutivni narod. Zbog toga za pravni sistem Crne Gore Srbi ne postoje. Ali zato postoje Albanci i Bošnjaci koji kao nacionalne manjine imaju svoja prava i na osnovu njih i političke pozicije.

Bugarska, kao članica Evropske unije, sve vreme blokira napredak Severne Makedonije u integracijama i za Skoplje ima uslove koji su identitetske prirode i za to ne trpi kritike i posledice od Zapada.

Sa druge strane, Zapad na svaki mig Beograda upozorava kako je Crna Gora nezavisna i kako Srbija nema pravo da komentariše prilike u drugoj zemlji.

U takvoj atmosferi protiču pregovori i o novoj Vladi Crne Gore. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović danas je počeo i zvanične razgovore o mandataru.

RT Balkan istražuje: Zašto je popis u Crnoj Gori toliko važan

Za to vreme teku razgovori o sastavu vlade. Knežević je u ime koalicije čiji je nosilac bio "Za budućnost Crne Gore" od Spajića zatražio mesto predsednika Skupštine i dva ministarstva. Kako kaže, smatra da toliko toj koaliciji, kao predstavniku Srba pripada. Imajući u vidu demografske podatke, pomenuti zahtevi su čak i skromni.

U oktobru bi trebalo da bude održan novi popis u Crnoj Gori. Očekuje se da novo prebrojavanje pokaže da Srbi, ne samo što bi trebalo da budu u svakoj vlasti, već bi trebalo da imaju zagarantovane funkcije.

Kada je na predsedničkim izborima Jakov Milatović pobedio Đukanovića, najradosniji su bili Srbi, što se videlo po zastavama koje su ljudi nosili slaveći na ulicama Crne Gore.

Narednih dana, kada bude formirana nova vlast biće jasnije da li su imali razloga za slavlje.