Ko piše program crnogorske vlade: Umesto Spajića oglasili se Eskobar i zapadne ambasade

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović otpočeo je zvanične pregovore o mandataru nove crnogorske vlade. Sastanci još nisu ni završeni, niti je odlučeno ko će biti mandatar, ali su na adresu Podgorice već stigli "saveti", "preporuke" i "očekivanja" od nove crnogorske vlade.

Iako se intenzivno odvijaju pregovori koje vodi lider Pokreta Evropa sad Milojko Spajić o podeli resora, paralelno se održavaju sastanci po ambasadama zapadnih zemalja u Podgorici.

Najvredniji po tom pitanju je lider Bošnjačke stranke Ervin Ibrahimović koji svoju funkciju potpredsednika u još aktuelnoj vladi koristi za obilaske zapadnih ambasada. On se sastao sa ambasadorima zemalja Kvinte i EU.

Iako nema informacija šta su tačno bile teme Ibrahimovićevih sastanaka, osim da su razgovarali o aktuelnoj političkoj situaciji u Crnoj Gori, očigledno je da preko njih pokušava da izvrši pritisak na Spajića kako bi svojoj partiji obezbedio ulazak u novu vladu i ključne resore.

Nakon više dana ćutanja o tim sastancima u crnogorskim medijima pojavile su se izjave ambasadora u kojima se Spajiću ili onome ko bude sastavljao vladu daju jasne smernice šta će morati da radi, odnosno šta "zapadni partneri očekuju".

Iz Ambasade SAD poručuju da Vlada SAD nije uključena u pregovore niti posredovanje oko formiranja nove vlade Crne Gore, ali da se u ambasadi u Podgorici održavaju sastanci sa političarima "rutinski".

"Kao deo našeg rutinskog diplomatskog posla, osoblje Ambasade se redovno sastaje sa političkim liderima i civilnim društvom kako bismo čuli njihova mišljenja. Kao što smo objasnili prošle nedelje, sa interesovanjem čekamo formiranje nove vlade", kazali su "Vijestima" iz Ambasade odgovarajući na pitanja u vezi sa sastankom sa Ibrahimovićem.

Iako tvrde kako se ne mešaju u formiranje vlade, iz ambasade kaže da su nedavni predsednički i parlamentarni izbori "naglasili opredeljenje crnogorskih građana ka integraciji u EU, evroatlantskim vrednostima i podršci NATO-u".

"U skladu sa tim, radujemo se saradnji sa vladom čiji članovi podržavaju pristupanje Crne Gore EU, jedinstvenu podršku NATO-a Ukrajini, građansku prirodu države, poštovanje ljudskih prava, unapređenje uslova za rad dinamičnog civilnog društva i teže unapređenju reformi za postizanje tih ciljeva", poručili su.

Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar skoro da je čak i osmislio i program vlade.

"SAD se raduju brzom formiranju nove vlade čiji članovi podržavaju pristupanje Crne Gore EU, jedinstvenu podršku NATO-a Ukrajini, građansku prirodu države, poštovanje ljudskih prava, unapređenje uslova za rad dinamičnog civilnog društva i koji teže unapređenju reformi za postizanje tih ciljeva", precizirao je Eskobar kakvu vladu u Podgorici želi Vašington.

Povodom formiranja vlade danas se oglasio i nemački ambasador u Podgorici Peter Felten.

On je rekao da je u "najboljem interesu Crne Gore i njenih građana" da novu vladu formiraju partije koje "verodostojno zastupaju proevropske i evroatlantske vrednosti".

"Takve vrednosti se između ostalog manifestuju u odnosu prema ruskom agresorskom ratu protiv Ukrajine i u odnosu prema genocidu u Srebrenici", kazao je Felten.

Uprkos ovakvoj prethodnoj izjavi, nemački ambasador potpuno licemerno na pitanje da li posreduje u pregovorima o formiranju nove vlade Crne Gore s obzirom na to da se prošle sedmice sastao s liderom Bošnjačke stranke Ervinom Ibrahimovićem, odgovara odrično.

"Mi ne posredujemo između crnogorskih političkih partija. To nije naš zadatak ni naš mandat. Samo političke snage u Crnoj Gori imaju odgovornost da odluče kako će sprovesti volju biračkog tela", poručuje.

Ipak, na pitanje da li bi prosrpska koalicija "Za budućnost Crne Gore" trebalo da bude deo buduće vlade odgovara da nije nenormalno ni da ne budu u vladi, uprkos tome što su po izbornim rezultatima treća po snazi politička opcija.

"U istoriji Savezne Republike Nemačke je neretko dolazilo do toga da, kao rezultat pregovora o formiranju vlade, čak i najjači poslanički klub u parlamentu ode u opoziciju. Ukoliko sada u Crnoj Gori kao rezultat pregovora o formiranju vlade dođe do toga da drugi ili treći po snazi najbrojniji poslanički klub ne bude deo vlasti, to će, po mom mišljenju, biti potpuno normalna pojava za parlamentarnu demokratiju, pod uslovom da predsednik vlade bude podržan od strane većine poslanika u parlamentu, koje su birali građani”, kazao je ambasador.

Taj princip pak ne važi za Bošnjačku stranku. Kako kaže ambasador, "u interesu društvene kohezije i s aspekta novije istorije regiona Zapadnog Balkana, bilo bi razumno uključiti po mogućnosti u vladu i partije koje predstavljaju manje brojne narode".

I odlazeća britanska ambasadorka Karen Medoks se oglasila povodom političkih prilika u Podgorici otvorenim pismom.

Kako kaže, tri godine njene službe u Podgorici bile su vreme političkih promena bez presedana, te da je politički model Crne Gore prošao tranziciju u "živopisnu višepartijsku demokratiju".

Kaže da Velika Britanija poštuje suverenitet drugih zemalja i politički je neutralna, ali eto, dubina saradnje će ipak zavisi od toga u kojoj meri dele interese i vrednosti.

Iako tvrdi da se London ne meša u unutrašnje prilike, već u sledećoj rečenici navodi kako se susretala sa predstavnicima političkih partija i pokušala da utiče na njih.

"Susret sa nekim ne znači da nekoga podržavamo, već da pokušavamo da ih saslušamo. Na kraju krajeva, ako želite da utičete na nekoga, morate ostvariti kontakt sa njima. To su osnove diplomatije", kaže ambasadorka.