Srbija i Balkan
Srpska roba proterana sa rafova na KiM: Zamena iz drugih zemalja skupa
Dok žitelji severa KiM ne sumnjaju da je zabrana uvoza srpske robe još jedan atak Kurtijeve vlasti na njihov opstanak, Priština blokadu pravda "bezbednosnim razlozima"
Zbog odluke prištinskih vlasti da zabrane uvoz, a koja je na snazi već mesec i po dana, u prehrambenim radnjama na severu Kosova i Metohije sve je manje robe sa oznakama proizvođača iz centralne Srbije, dok pojedinih proizvoda poput brašna, šećera, mleka i alkoholnih pića gotovo da nema ili su zalihe pri kraju.
Srpski artikli su na rafovima ustupili mesto onima iz Severne Makedonije, Hrvatske, pa čak i Bugarske i Rumunije ili Crne Gore, zbog čega im je cena proizvoda veća od 20 do 25 odsto.
"Građani najviše traže mleko i mlečne, ali i suhomesnate proizvode iz centralne Srbije. Takođe, pri kraju su nam zalihe i flaširane i kisele vode srpskih proizvođača", kaže za "Novosti" vlasnica radnje u gotovo samom centru Kosovske Mitrovice.
Naš narod na severu muči to što su navikli na određene srpske proizvode i što su sada prinuđeni da kupuju robu lošijeg kvaliteta i to po znatno višim cenama, jer se uračunavaju i troškovi transporta.
"Logično je da je proizvod iz Severne Makedonije skuplji od onog iz, recimo, Raške", kaže vlasnik poznatog marketa u centru Mitrovice.
Jedan od predstavnika civilnog sektora Stefan Kalaba iz NVO "Kaza", opominje da je flaširanu vodu iz centralne Srbije zamenila ona sa Kosova, a pivo "tuborg" koje se točilo severno od Kopaonika sada se doprema punjeno u Bugarskoj, dok pivo "jelen" stiže iz Crne Gore...
Suhomesnate proizvode, čajnu kobasicu i salame koje su građani kupovali od poznatih proizvođača iz uže Srbije, sada su zamenili proizvodi uglavnom makedonske marke "Pekabesko". Da im nedostaju "Imlekovo" mleko i mlečni proizvodi, kažu nam i građani severne Mitrovice, gde se sada uglavnom prodaje dugotrajno mleko bosanske mlekare "Mig Natura". Oseka naših proizvoda odavno vlada južno od Ibra.
Tako u radnjama u Gračanici već duže od mesec dana nema flaširane vode "rosa", dok su i zalihe popularne "plazme" pri kraju. Umesto ulja "dijamant", na policama je "zvijezda" iz Hrvatske čija je cena 1,7 evra. "Kravicu" je zamenilo mleko iz BiH, a tu je i "vita" hrvatski jogurt... Umesto srpskog čipsa koji je bio 0,5 centi, sada se pradje rumunski po ceni od 0,70 centi...
I dok žitelji severa KiM ne sumnjaju da je zabrana uvoza srpske robe još jedan atak Kurtijeve vlasti na njihov opstanak, Priština blokadu pravda "bezbednosnim razlozima".
No, srpsko žito im ne smeta, jer ga, prema saznanjima "Novosti", i dalje melju u svojim mlinovima.
"Suština je u tome da se kosovske vlasti ponašaju onako kako njima odgovara i ukoliko im zatreba žito, tada će ga verovatno uvoziti iz centralne Srbije, jer je najjeftinije", napominju sagovornici "Novosti" koji su revoltirani i upornim ćutanjem međunarodne zajednice.
Potrošači: Stranke koriste građane za svoj profit
Seljatin Kačaniku iz prištinske organizacije "Potrošač" izjavio je danas da privremene institucije u Prištini ne rade ništa za potrošače, da im narušavaju dostojanstvo, kao i da su cene na KiM mnogo veće nego u EU. Prema njegovim rečima privremene institucije su stalno na odmoru, a političke stranke koriste građane za svoj profit.
"Skupština, kao što ste videli, ide na godišnji odmor, a za nas građane potrošače i porodice potrošača, Skupština, Vlada i ministarstva su uvek na godišnjem odmoru, jer 17 godina od kada postoji Organizacija potrošača ne sećam se da su išta učinili u korist potrošača", rekao je on za portal "Ekonomija onlajn".
Prema njegovim rečima, političke stranke se finansiraju iz budžeta, dok potrošači nikada nisu dobili podršku u tom smislu.
"Ono što se može videti i primetiti na terenu je da su pritužbe sve veće, bilo u pogledu cena ili u pogledu kvaliteta. Mi kao organizacija nekoliko puta smo rekli da jeste tačno da su cene na Kosovu, nažalost, strašno veće nego u Evropskoj uniji", istakao je Kačaniku.
U toku prvog kvartala 2023. godine razmena robe između Centralne Srbije i tzv. Kosova iznosila je 105 miliona evra. To je za 4,9 milion evra, odnosno za 4,46 procenata manje u odnosu na isti period lane.
Otprema robe na tzv. Kosovo, tokom prva tri meseca iznosila je 94,1 milion evra, za 3,1 milion evra manje u odnosu na isti period 2022. Doprema robe sa tzv. Kosova u Srbiju, u posmatranom periodu 2023, iznosila je 10,9 miliona evra, tj. za 1,8 miliona evra manje. To je za 14,2 odsto manja vrednost od one ostvarene tokom 2022. godine.
