Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije otkrili su juče, u ranim jutarnjim časovima, ukupno 300 ilegalnih migranata prilikom pretrage terena u šumskom pojasu prema granici sa Mađarskom, na teritoriji grada Subotice. Tom prilikom zaplenjeno je devet automatskih pušaka, lovački karabin sa optičkim nišanom, tri pištolja, kao i 841 komad municije različitog kalibra.
Migrantska kriza zanemarena je kao bezbednosni problem pogotovo u odnosu na druge pojave poput pandemije korona virusa u Specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini, upozorava dekan Fakulteta za bezbednost u Banjaluci Predrag Ćeranić.
"Policijske akcije ipak pokazuju da su to problemi koji tinjaju i da je reč o velikoj pretnji po građane, a za policiju je posao da otkrije kako oni dolaze do oružja i kako se ono plaća", izjavio je Ćeranić za RT Balkan.
Jučerašnji incident nije izolovan. Od kada je srpska policija sprovela veliku akciju krajem novembra prošle godine, tokom koje je privedeno više od 600 migranata, situacija na severu Srbije nastavila je da eskalira.
Baš zbog toga je ministar policije Bratislav Gašić 14. jula posetio mesnu zajednicu Makova sedmica, gde je sa građanima razgovarao o bezbednosnoj situaciji.
Tom prilikom otkrio je da je policija u prethodna tri meseca iz tog regiona prebacila 6.278 nelegalnih migranata.
"Od kraja februara do početka juna ove godine, samo na ovom području, postupano je prema 7.341 nelegalnom migrantu, a podneto je 229 krivičnih i 746 prekršajnih prijava. Tokom ova tri meseca dislocirano je u prihvatne centre 6.287 iregularnih migranata. Obavljena je kontrola 44 objekta smeštaja i oduzeto 39 komada vatrenog oružja", precizirao je Gašić.
Ipak, jučerašnji incident pokazuje da se situacija i dalje nije stabilizovala, kao i da se iza problema oružanih bandi u okolini Subotice kriju dublji i kompleksniji razlozi.
Krijumčari profitiraju, migranti stvaraju kriminalne grupe
Pitanje ilegalnih migracija i sa njima povezanih bezbednosnih pretnji je često zapostavljano, smatra Predrag Ćeranić.
"Pošto se migranti već dugo nalaze u kampovima i sabirnim centrima bez šansi da nastave svoje putovanje, često se okupljaju i formiraju svojevrsne kriminalne grupe, u kojima se stvara hijerarhija i koje predvode lideri slični mafijaškim bosevima", objašnjava Ćeranić i navodi da to policiji otežava da ih drže pod kontrolom.
Grupisanje se često sprovodi po etničkom principu, odnosno dolazi do okupljanja migranata iz istih zemalja i regiona.
Da je za eskalaciju nasilja krivo isključivo jačanje krijumčarskih lanaca smatra izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.
"To je počelo da da se događa nakon izgradnje mađarskog zida 2015. godine, ali je situacija dodatno eskalirala krajem prošle i početkom ove godine, kada je pojačan priliv izbeglica i kada je povećana potražnja za krijumčarima, koji su počeli i da se naoružavaju. To je posledica i politike 'pušbeka', odnosno vraćanja migranata sa mađarske granice nazad u Srbiju", naglašava on za RT Balkan.
Pošto u regionu Subotice i okoline nema dovoljno smeštajnih kapaciteta, veliki broj izbeglica i migranata je primoran da smeštaj i pomoć traži od krijumčara, koji ih iskorišćavaju i skupo im naplaćuju usluge prebacivanja preko granice. Čak i ako ne uspeju da pređu granicu oni će to nastaviti da pokušavaju, za šta će im opet trebati pomoć krijumčara, objašnjava Đurović.
Evropska politika otežava posao Srbiji i zemljama regiona
Situacija je otežana događajima u Evropi i svetu, a pre svega u Evropskoj uniji, koja poslednjih godina vodi restriktivniju politiku kada je reč o ilegalnim migracijama.
Za razliku od 2015. godine, kada je Mađarska bila jedna od retkih evropskih zemalja koja se otvoreno usprotivila prihvatanju velikog broja izbeglica, danas je takav pristup na Starom kontinentu daleko rasprostranjeniji.
Nedavno postignuti sporazum između Evropske unije i Tunisa, kojim se Brisel obavezao da će finansijski pomoći toj severnoafričkoj zemlji u zamenu za sprečavanje ilegalnih migracija tzv. mediteranskom rutom, prema Italiji. Spekuliše se da bi slični sporazumi mogli biti postignuti i sa drugim zemljama na evropskoj periferiji, što bi moglo biti zabrinjavajuće za Srbiju i Zapadni Balkan.
"Pojedine zemlje EU već godinama slede mađarski primer, na primer Bugarska, koja je gradila ogradu prema Turskoj. Kakva bi bila reakcija EU kada bi Srbija to učinila ne znam, pošto kao da postoje neki dvostruki standardi. Migranti na teritoriju Srbije i regiona dolaze iz Bugarske i Grčke, pa samim tim naša zemlja ne bi smela da bude tampon zona za njihovo dugoročno smeštanje", naglašava Ćeranić.
Naš sagovornik dodaje i da EU već neko vreme finansijski pomaže zemlje Zapadnog Balkana kako bi one migrante zadržale na svojoj teritoriji i sprečile ih da se zapute ka Zapadnoj Evropi. On podseća i da je, na primer, na teritoriji Federacije BiH izgrađeno nekoliko prihvatnih centara u kojima se smeštaju migranti, ali da to ne predstavlja dugoročno rešenje.
Radoš Đurović kaže da bi institucije migrante i izbeglice mogle da "guraju" u druge delove Srbije, na primer u prihvatne centre na jugu zemlje, ali da to nije dugoročno rešenje pošto će oni uhvatiti prvu priliku da se vrate na sever i ponovo pokušati da pređu granicu.
Ovaj problem može da se reši tek kada evropske zemlje budu prestale da na silu vraćaju migrante sa svojih granica nazad u Srbiju i kada bude postignut veći stepen solidarnosti među državama u regionu, dodaje on.
Upravo je prekogranična saradnja jedan od najvećih problema u borbi protiv ilegalnih migracija i sa njima povezanih kriminalnih aktivnosti. Jedan od razloga za to je i činjenica da se većina njih vodi principom "šalji dalje", odnosno da samo gledaju kako da se "otarase" migranata i pošalju ih na njihovu sledeću stanicu, čime se problem ne rešava, već samo prebacuje na druge države.
"Saradnja država Balkana u oblasti borbe protiv ilegalnih migracija je neophodna, ali postoji samo deklarativno pošto se što zemlje uglavnom vode principom 'šalji dalje'. Kada je u pitanju trgovina narkoticima, ljudima i oružjem tu saradnja postoji i daleko je uspešnija", objašnjava Ćeranić.