Izveštaj EU o ljudskim pravima za 2022. u Srbiji: Ojačati institucije i slobodu izražavanja

U Izveštaju EU o ljudskim pravima za 2022. godinu navodi se da je zakonodavni i institucionalni okvir Srbije za očuvanje osnovnih prava uglavnom uspostavljen, i da je potrebno efikasno i dosledno ga sprovoditi.

Tim pre, dodaje se, što je Srbija usvojila nove strategije za inkluziju i borbu protiv diskriminacije Roma, kao i akcione planove za rodnu ravnopravnost.

"U tom pogledu Srbija treba da ojača institucije za ljudska prava izdvajanjem neophodnih finansijskih i ljudskih resursa, i uspostavljanjem procedura koje će obezbediti poštovanje presuda Evropskog suda za ljudska prava, kao i njegovih privremenih mera", piše u izveštaju.

U dokumentu se dodaje da su u nekoliko slučajeva napada i pretnji medijskim profesionalcima, policija i tužilaštvo brzo reagovali, ali da je potrebno dodatno ojačati u praksi sveukupno okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja, pošto slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost.

Navodi se i da je od ključnog značaja da se preostale i nove preporuke Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i tela Saveta Evrope u potpunosti implementiraju, u transparentnom procesu, mnogo pre bilo kakvih novih izbora i uz uključivanje i konsultacije stručnog civilnog društva organizacije.

Na 'Kosovu' korupcija i organizovan kriminal

Kada je reč o tzv. Kosovu, u izveštaju piše da situacija na severu i dalje "ostaje izazov", posebno u smislu korupcije, organizovanog kriminala i uslova za slobodu izražavanja, uključujući i napade na medijske radnike.

Navodi se da je masovno istupanje Srba sa KiM "iz javnih institucija", a potom i postavljanje barikada negativno uticalo na bezbednosnu situaciju i vladavinu prava na severu gde, kako je naglašeno, pravosudni sistem i policija rade sa "veoma smanjenim kapacitetom", kao i d, u tom smislu, EU nastavlja da olakšava dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, i primećuje da su se u odnosima dve strane ponavljale krize i tokom 2022. godine te da situacija na terenu ostaje krhka.

Uprkos tome, izveštaj pozdravlja to što su dve strane 2022. godine usvojile Mapu puta za implementaciju energetskih sporazuma, sa kojima su se dogovorile samo za putovanja sa ličnim kartama i postigle dogovor da se uzdrže od daljeg postupanja po pitanju preregistracije te da se omogući da se dijalog fokusira na nedavni predlog EU o normalizaciji odnosa.

Vladi u Prištini su, kako se navodi, potrebni kapaciteti za racionalizaciju i nadgledanje politika i zakona o osnovnim pravima, zatim poboljšanje, uključujući koordinaciju mehanizama za zaštitu ljudskih prava, rodnu ravnopravnost i prava nevećinskih zajednica, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou.

"Dok Ustav štiti od diskriminacije na osnovu polne orijentacije, opšte prihvatanje i javna svest o pravima LGBTI osoba ostaje niska. Potrebno je učiniti više kako bi se obezbedila rodna ravnopravnost i zaštita dece u praksi. Potrebni su napori da se efikasno garantuju prava pripadnika manjina, uključujući Rome, Aškalije i Egipćane, osobe sa invaliditetom i raseljena lica", navodi se u izveštaju.

EU navodi da su u trenutnom globalnom okruženju ukazivali na kršenja ljudskih prava i zloupotrebe gde god da su se one dogodile, pozivajući se na pravdu, odgovornost i prestanak nekažnjivosti.

"U mobilizaciji bez presedana, EU je bila aktivnija nego ikada ranije da podvuče da su ovi akti nezakoniti, da treba odmah da prestanu i da će imati posledice", naveo je šef diplomatije EU Žozep Borelj u predgovoru godišnjeg izveštaja.