Vučić u poseti Republici Srpskoj povodom "Oluje": Beograd i Gradina dobijaju dva memorijalna centra

Predsednik Aleksandar Vučić danas započinje dvodnevnu posetu Republici Srpskoj, gde će obići novoizgrađeni vrtić u Srpcu, da bi kasnije prisustvovao obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji "Oluja". 

Šef države uzeće učešće i u Savetu za saradnju Republike Srbije i Republike Srpske.

U petak će se u Banjaluci sastati sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i srpskim članom Predsedništva BiH Željkom Cvijanović.

Sastanke će, kako je najavljeno, imati i predsednici Narodne skupštine Srbije i Republike Srpske, Vladimir Orlić i Nenad Stevandić, kao i premijerka Ana Brnabić i predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković.

Uslediće sastanak Saveta za saradnju Srbije i Republike Srpske, kao i potpisivanje Sporazuma o izgradnji dva memorijalna centra posvećena jasenovačkim žrtvama – jedan u Gradini, drugi u Beogradu.

Kako je najavljeno, nakon sastanaka Vučić i Dodik će dati izjave medijima.

Nakon toga, dvojica predsednika će položiti venac na spomen-obeležju na Petrovačkoj cesti.

Nedaleko od Bosanskog Petrovca u selu Janjila, na mestu poznatijem kao Petrovačka cesta, hrvatski "migovi" su 7. avgusta 1995. godine bombardovali kolonu srpskih izbeglica i tada je stradalo deset civila, među kojima četvoro dece i 21-godišnja devojka.

Posle polaganja venaca na spomen-obeležju na Petrovačkoj cesti, Vučić će prisustvovati i centralnom obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i proterane Srbe u akciji “Oluja” u Prijedoru.

Dodik je naveo da Prijedor zaslužuje da se u njemu obeleži Dan sećanja na "Oluju", u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i patrijarha Porfirija, jer je prvi prihvatio stradalnike iz "Oluje", a i sam je bio napadnut.

Vojno-policijska akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica HVO-a na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije.

Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla zastavu Hrvatske, dok su kolone izbeglica preko srpskih teritorija u BiH krenule ka Srbiji.

Prema podacima Veritasa, tokom "Oluje" iz svojih domova proterano je više od 220.000 krajiških Srba, a na evidenciji se nalaze imena 1.869 poginulih i nestalih Srba, od kojih 1.220 civila.