Kurti sprema humanitarnu katastrofu: Sve manje lekova, Srbi sa severa KiM sa receptima idu u Rašku

"Od dolaska Aljbina Kurtija na vlast, nijedna pošiljka lekova nije iz centralne Srbije mogla  da uđe na Kosovo i Metohiju. Ništa nije promenjeno ni sa ovom poslednjom nakaradnom odlukom (blokadom ulaska za kamione sa srpskim tablicama i sa srpskom robom na administrativnim prelazima, prim. a.) nego je snabdevanje samo otežano još i za namirnice", kaže za RT Balkan Zlatan Elek, direktor Kliničko-bolničkog centra u Kosovskoj Mitrovici.

Kurti namerava, kako navodi dr Elek, da izazove humanitarnu katastrofu i da ugrozi jedan od vitalnih stubova opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, a to je Kliničko bolnički centar u Kosovskoj Mitrovici koji pruža oko 90 posto zdravstvenih usluga na teritoriji pokrajine.

"U prilog ovome govore i činjenice da nas, kao i SPC, pojedini parlamentarci iz Velike Britanije, tretiraju kao švercere oružja. Do sada je bilo više od stotinu pregleda sanitetskih vozila na teritoriji Kosova i Metohije, i ni u jednom sanitetskom vozilu nije nađeno ni hladno oružje a kamoli vatreno, sem pacijenata i sanitetskog materijala", kaže dr Elek.  

Prema rečima dr Eleka, upravo sa dolaskom Aljbina Kurtina na vlast, "nastupaju problemi za ceo srpski narod na teritoriji Kosova i Metohije a Kliničko bolnički centar u Kosovskoj Mitrovici deli sudbinu svog naroda".

"Od njegovog dolaska na vlast imamo probleme sa snabedevanjem lekovima, fiziološkim rastvorima, sanitetskim materijalom, sa kretanjem sanitetskih vozila sa KM tablicama, sa pretresanjem vozila, presretanjem vozila, sa kidnapovanjem, maltene, vozača saniteta, oduzimanjem sanitetskog materijala iz naših vozila koji nam do današnjeg dana nije vraćen. Sve to traje u kontinuitetu tri godine i zalihe koje smo imali od ranije su pri kraju. Ne bih sada da licitiram koliko je to dana ili meseci s obzirom da je sezona godišnjih odmora u toku i zavisiće od broja pacijenata. Ono što nas boli  i što je problematično jeste da niko iz međunarodne zajednice nije reagovao, i pored toliko upućenih apela nema poboljšanja situacije. Ne smemo zaboraviti da naš KBC ima 550 kreveta, od tih 550 ležajeva skoro dve trećine je svakodnevno popunjeno“, kaže dr Elek.

Po njegovim rečima, u KBC u Kosovskoj Mitrovici, posebno od uvođenja blokada na Jarinju i Brnjaku imaju „ogromne probleme i sa snabdevanjem hranom“.

„Mi se hranom snabdevamo iz centralne Srbije, to je mleko, mlečni proizvodi, hleb, peciva, brašno, sve to polako ponestaje i u prodavnicama su rafovi sve prazniji i to brine srpsku populaciju i na severu KiM i na celom Kosovu i Metohiji“, reči su dr Eleka.

U Kliničko-bolničkom centru u Kosovskoj Mitrovici sem Srba leče i veliki broj ljudi drugih nacionalnosti.

"KBC Kosovska Mitrovica pruža usluge svim obolelima bez obzira na nacionalnu i na versku pripadnost i na boju kože, mi smo položili Hipokratovu zakletvu, koja nas obavezuje da ukažemo svakome pomoć. I nije mali broj pacijenata koji se leče kod nas bez obzira da li imaju ili nemaju naše zdravstveno osiguranje", kaže dr Elek.

Veliki problem u Severnoj Mitrovici kao i na severu KiM uopšte jeste i snabdevanje lekovima državnih apoteka.

Po nezvaničnim informacijama našeg portala, državne apoteke na severu pokrajine poslednji tovar lekova iz centralne Srbije zvanično dobile su još tokom 2016. godine, i pacijenti su u Mitrovici, Zubinom Potoku, Leposaviću, Zvečanu, lekove na knjižicu, na recept, mogli da podignu dok su trajale te zalihe.

"Ljudi kojima prepišemo terapiju, lekove na recept mogu da nabave jedino u Raški", kaže dr Elek.

Sa druge strane, u privatnim apotekama na severu nije moguće doći do lekova preko recepata RFZO.

"Neki od lekova mogu se nabaviti ovde u Severnoj Mitrovici u privatnim apotekama, ali, po punoj ceni, i to često skuplje nego u centralnoj Srbiji. Imajući u vidu opštu materijalnu situaciju, nije teško proceniti koliko ljudi može sebi da priušti da lekove nabavlja u privatnim apotekama po punoj ceni", kaže jedan od naših sagovornika, Srbin iz Severne Mitrovice.

Sam odlazak u Rašku po lekove povezan je sa drugim, brojnim rizicima kojima su ljudi sa severa Kosova i Metohije izloženi.

"Prvi rizik sa kojim smo suočeni kad pođemo u Rašku po lekove jeste da nas neko uhapsi na Jarinju, da se ispostavi da smo na nekoj od lista za hapšenje. Drugi rizik jeste da nam po povratku iz Raške na Jarinju ili na Brnjaku ne dozvole da na Kosovo uđemo sa kolima sa KM tablicama. Treće, svaki taj odlazak košta, treba platiti autobuske karte, gorivo za kola, i to u sitaciji kada su poskupljenja brojna i sve veća, kada je ljudima svaki dinar potreban. Četvrto, ali veoma važno, svaki put kad odemo po lekove u Rašku, pod rizikom smo da nam na Jarinju, Brnjaku te lekove oduzmu kosovska policija ili carina, makar se radilo o jednoj jedinoj kutiji ili tabli nekog leka. Ovo zbog toga što se ti lekovi koje kupujemo u Srbiji na Kosovu nalaze na crnim listama zabranjenih lekova", kaže naš sagovornik iz Severne Mitrovice.

Još od ranije, lekovi koji se proizvode u fabrikama u Srbiji stavljeni su na listu lekova koji se ne mogu distribuirati i prodavati na Kosovu.

Nestašica je i nekih lekova za hronične bolesnike, pa su ljudi prinuđeni da traže zamenske lekove koji najčešće stižu iz Severne Makedonije i Slovenije.

I što se tiče osnovnih životnih namirnica stanje na severu KiM je sve teže, rafovi u prodavnicama su sve prazniji. Po rečima naših sagovornika iz Severne Mitrovice, troše se poslednje zalihe mleka, mlečnih proizvoda iz Srbije, u neke prodavnice stiže mleko iz Makedonije.

"Hleba ima jer se on pravi ovde u Mitrovici. Sa druge strane i ono proizvoda što ima na rafovima sve je skuplje, pakovanje pavlake od 700 grama ovde košta 300 dinara, flaša jogurta je 270 dinara, ulje je, negde sam video, 240 dinara", kaže naš sagovornik.