Moskva širi svoju propagandu u Srbiji uz blagonaklonost vlasti u Beogradu, a Srbija dobija milijarde pomoći od Evropske unije, piše Martin Kesler za "Rajniše post".
"U vojnom smislu, Rusija je za sada u defanzivi u Ukrajini, ali Kremlj na raspolaganju ima i drugo oružje kako bi povećao svoj uticaj širom sveta. Predsednik Rusije Vladimir Putin na diplomatskoj sceni svim snagama pokušava da pridobije na svoju stranu zemlje koje se nisu jasno izjasnile u ukrajinskom ratu, a moskovska medijska mašina punom parom širi propagandu", piše Kesler.
On navodi da je "često zanemaren" primer za to Srbija, "zemlja, koja je iz nacionalističkih razloga podstakla ratove u Jugoslaviji koja se rušila devedesetih, a sada je postala kandidat za članstvo u Evropskoj uniji".
Autor dalje ističe da se 60 odsto spoljnotrgovinskih aktivnosti Srbije odvija sa zemljama EU: "Dve trećine svih stranih investicija u zemlji dolazi iz Zapadne Evrope. Za samo dve decenije Brisel je Srbiji prebacio oko tri milijarde evra državne pomoći, od kojih najveći deo iz nemačke kase."
Ali, ocenjuje nemački novinar, "koliko god da je Zapadu stalo do Srbije, njen predsednik Aleksandar Vučić vodi netransparentnu politiku klackalice između tradicionalnog saveznika Rusije i EU i Sjedinjenih Američkih Država – ideološki se oseća povezanim sa Putinom". "On deli njegove ambicije i sanja o velikoj srpskoj imperiji, što mu Zapad navodno ne zamera."
"Vučić Putina vidi kao uzor", izjavio je novinar Tomas Brej, koji, kako navodi "Rajniše post", više od 40 godina izveštava iz regiona za nemačku novinsku agenciju DPA, a sada je napravio i studiju o uticaju ruskih medija u Srbiji.
On u studiji ističe da se medijski pejzaž Srbije, koji kontrolišu "Vučić i njegovi prijatelji oligarsi", nalazi "u kandžama ruske propagande", koju podstiču agencije poput Sputnjika i RT Balkan. Pominje i televiziju, koju čine četiri nacionalne privatne TV stanice i državni emiter RTS, koje "gotovo bez izuzetka šire rusku perspektivu, u sukobu u Ukrajini, ali i u ekonomskim i geopolitičkim sporovima između Moskve i Zapada".
"Mediji pod kontrolom države i oni koji su pod uticajem Rusije posebno ističu ulogu 'slovenske žrtve'. Narativ je da Zapad želi da Rusija i njeni slovenski saveznici budu slabi ili čak želi da ih uništi, kao i da su ratovi Moskve u Ukrajini i ratovi Srbije na području naseljenim sunarodnicima u Bosni i Hercegovini i na Kosovu akti samoodbrane i samopotvrđivanja. Zapadni svet tone u močvaru dekadencije, u kojoj dominiraju pop-kultura niskog kvaliteta, neprirodni feminizam i globalistička civilizacija, dok je cilj Rusije odbrana slovenskih, hrišćanskih i tradicionalnih vrednosti. U tom sukobu civilizacija Zapad će propasti", dodaje se u tekstu "Rajniše posta" i ističe da "ovu priču u velikom broju prenose vodeći srpski mediji".
"Postoje izveštaji da je ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok bivša prostitutka, da Nemačkoj preti glad ili da su dolar i finansijski sistem SAD na ivici kolapsa. Koliko god da je indoktrinacija u Srbiji preuveličana i klišeizirana, ona ipak zahvata stanovništvo. Nezavisni američki instituti za ispitivanje javnog mnjenja utvrdili su da dve trećine Srba Zapad vidi kao ratnog huškača u sukobu u Ukrajini. Polovina vidi Moskvu kao svog političkog partnera, a samo 30 odsto želi jače veze sa državama EU. Najpopularniji strani političar je Putin, a nakon njega kineski predsednik Si Đinping", napominje se u tekstu.
U tekstu se zaključuje da je Srbija mala zemlja, koja ne može ozbiljno da izazove Zapad, ali da je u interesu Moskve može da poremeti politiku EU na Balkanu i da seje sukobe.
Tomas Brej zaključuje da "Vučić eskalira takve sukobe, a da mu u tome pomaže ruska propaganda".
"Zapad konačno mora da se probudi i da učini nešto kako bi se suprotstavio ruskoj propagandi u Srbiji. Samo biznis i diplomatija neće pomoći."