Darko Tanasković u "Relativizaciji": Mladi na Zapadu svesni da su sve "velike istine" zapravo laži

Gost Ljiljane Smajlović u 37. epizodi emisije "Relativizacija" je orijentalista i bivši diplomata Darko Tanasković, a razgovor je počeo diskusijom o optužnici protiv nekadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa.

Komentarišući tu optužnicu, Tanasković kaže da je simptomatično govoriti o tome da je tužilac Džek Smit nepristrasan, jer da je zaista tako, niko o tome ne bi morao ni da govori.

On je dodao da je pokušaj rušenja Trampa sproveden nespretno, verovatno i protivpravno, ali da je najšokantnije to što u javnosti to više nikoga ne interesuje.

"Ja se slažem da kada mafijaši sprovode pravdu, ona može biti samo mafijaška", rekao je Tanasković.

Gost "Relativizacije" kaže da je raskorak između prava i pravde postao toliko veliki da je poprimio apsurdne razmere.

"Mi sada imamo dvojicu, jednog bivšeg i jednog sadašnjeg predsednika, koji su upleteni i imaju određene probleme, bilo lično bilo porodično. To je onda slika vremena i slika ove Amerike, a ne one koju smo voleli nekad", naglašava on.

Ljiljana Smajlović je naglasila da ankete pokazuju da polovina Amerike smatra da su optužnice protiv Trampa politički motivisane, da se njemu sudi zbog političkih stavova koje je iznosio, a ne zato što je sproveo ili podstrekivao nasilni upad u Kongres.

Njemu se, kako piše u optužnici, sudi zbog "destabilizirajućih laži koje je iznosio", naglasila je ona, dodajući da niko nikada nije dobio takav postupak.

Tanasković objašnjava da je veliki deo američkog društva svestan da je to sve montirano, kao i da je slučaj protiv Trampa započet kako bi se on uklonio sa političke scene zato što remeti etablirani plan. On je rekao da bi to moglo da dovede do implozije američkog društva o kojoj je Samjuel Hantington pisao u svojoj knjizi "Ko smo mi?", kao i da već ima nekih pokazatelja da se to dešava.

"Očigledno je da je ta nemoć pred ideološkom laži, kako je to govorila Nora Belof koja je nama pomagala zato što smo bili žrtva ideološke laži, čoveka mora da deprimira", kaže gost "Relativizacije".

Mladi mogu da naprave sopstvenu paradigmu za novo vreme

Tanasković kaže da u Srbiji ima mnogo ljudi, od kojih su neki članovi različitih političkih partija i pokreta, za koje nikada nije bio siguran da li su ti ljudi zaista ubeđeni da se i dalje na Zapadu primenjuje pravda kojoj bi trebalo težiti i koja bi i nama trebalo da bude neki ideal, ili to propagiraju iz nekih drugih razloga.

"Ako oni u to zaista veruju, to može biti veoma opasno", naglašava on.

Komentarišući nedavno objavljeni izveštaj Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), koji je otkrio da mladi u Srbiji više naginju Istoku nego Zapadu, i izjavu Zorana Vuletića da oni "pokazuju cinizam, površnost, pa čak i pokvarenost", Tanasković kaže da je to za nekoga ko se bavi politikom poražavajuće, kao i da političar koji tako govori nema nikakvu šansu da napravi bilo kakav rezultat.

On je rekao da je većina ljudi u Srbiji svesna da se država nalazi u teškoj situaciji, ali da svet nije toliko "bipolaran" kao što propovedaju oni koji misle da Srbija mora da se "suoči sa realnošću" i "stane na pravu stranu istorije".  U takvoj situaciji treba biti vešt i tražiti nove i inventivne metode snalaženja, a ne jednostavno "prihvatiti realnost" – priznati nezavisnost KiM i uvesti sankcije Rusiji.

Tanasković kaže da su mladi na Zapadu svesni da su sve te "velike istine" zapravo laž, i da zbog toga sve teže prihvataju ideološke projekcije stvarnosti u koje suštinski ne veruju. On to naziva "potencijalno produktivni cinizam" zato što smatra da bi oni, uz izvesno blago usmeravanje iskusnijih ljudi, mogli da pronađu "svoju paradigmu na novo vreme" i da krenu samostalno da svoj cinizam realizuju produktivno.

Ako u tome ne uspeju, oni bi mogli da skliznu u ono što je profesor Mihailo Đurić nazvao "posvemašnim nihilizmom", odnosno da se predaju i prihvate ono što im se servira.

Amerika je uvek prva denuncirala samu sebe

Americi treba biti zahvalan zato što je ona prva denuncirala negativne osobine unutar sebe same, i umetničke i političke, kaže Tanasković i dodaje da je Amerika često najoštrije kritikovala samu sebe.

Ljiljana Smajlović i njen sagovornik su govorili i o fenomenu "orjentalizma" profesora Edvarda Saida, kao i načinu na koji je on "preslikan" na Balkan u formi "balkanizma". Citirajući Isidoru Sekulić, Tanasković je rekao da za Balkance ne bi trebalo da bude najbitnije ono što drugi o njima misle, već ono što zaista i jesu.

On objašnjava da je popularna "vouk" ideologija, koja je poslednjih godina uzela maha u Americi i na Zapadu, predstavlja oblik totalitarizma koji se bori protiv svakog suprotnog mišljenja i koji dehumanizuje svakoga ko misli drugačije, a sve to u ime najviših ideala poput ljudskih prava, demokratije i liberalizma.

Ipak, ima onih koji su spremni da se bore protiv toga, kako u unutrašnjoj politici tako i na međunarodnom planu, dodaje Tanasković. On naglašava da je to prvi put video kada je, nakon duge diplomatske borbe, 2015. godine ipak sprečeno da "Kosovo" postane članica Uneska, zato što je dovoljan broj država bio spreman da se suprotstavi diktatima iz Vašingtona.

Srbija treba da bude deo Zapada, ali to nije moguće sa ucenama 

Tanasković kaže da bi Srbija u političkom smislu trebalo da pripada Zapadu, međutim to pripadanje je uslovljeno nekim preduslovima na koje se ne može pristati ako želiš da ostaneš ono što jesi, a mi smo i na Istoku a ne samo na Zapadu.

"Ja nisam jedan od onih koji smatraju da treba odustati od evrointegracija, međutim i Rusija bi mogla biti deo EU", kaže on.

Odgovarajući na pitanje kako bi savetovao državni vrh kada je reč o odnosima sa SAD u svetlu predstojećih predsedničkih izbora u toj zemlji, Tanasković kaže da se ne treba zaletati, da bi se trebalo držati po strani zato što moramo da radimo konstruktivno sa svakom administracijom jer druge nema. Ali da moramo da imamo kvalitetne ljude u Americi koji mogu da održavaju kontakt i sa onom stranu koja nije na vlasti.

Svet je nesumnjivo opasnije mesto nego što je bio pre sukoba u Ukrajini, ali to bi moglo i da otvori neke nove mogućnosti i manevarski prostor za restrukturiranje sveta, ako uspemo da prevaziđemo ovaj trenutak za koji ne znamo koliko će trajati, zaključuje Tanasković.

"Čini mi se da je pritisak sa Zapada, koliko god bezobrazan, ipak doziran, i da je ovaj prostor njima ipak zanimljiv, i to ih ipak sprečava da preduzmu neke drastične mere i zatvore ovo pitanje, o čemu dugo govore."

Postoje veliki rizici, ali i velike šanse, zaključuje gost "Relativizacije".