Na osnovu uvida u akademske seminarske radove profesori su konstatovali da srpski studenti imaju sve skromniji rečnik, a to je ujedno potvrdilo ranija istraživanja – mladi koriste svega šeststo reči, dok je u pisanim medijima zastupljeno tek dve stotine.
S tim u vezi je i podatak da na našim univerzitetima, iako imaju više katedri za srpski jezik, u prvom upisnom roku i ove godine nisu popunjena mesta ni na jednoj.
Struka smatra da je neophodno razviti ljubav prema maternjem jeziku kod đaka i studenata, ali i vratiti ih čitanju beletristike, premda je svesna da je teško takmičiti se s elektronikom i svim slojevima veštačke inteligencije.
Takođe, da bismo očuvali jezik i kulturu, treba i povećati broj časova maternjeg jezika.
"Srbistika, srpski jezik, srpska književnost, ćirilica u svemu tome kao izvestan simbol potražuju veliku borbu, veliku budnost i nedopuštanje da se padne u amneziju i zaborav. Fakulteti, pre svega naš beogradski fakultet i univerzitet, moraju da ostanu pomalo i arhaični u pokušaju da se spase dragocena aura našeg smisla postojanja i sačuva ne kao arhaična stvar već kao stvar vitalne i velike budućnosti", istakao je akademik Svetislav Božić za RTS.
Dodao je da u očuvanju jezika moraju da učestvuju i porodica i društvo. Društvo pak ne sme da upropasti porodicu, a očuvana porodica može da spase društvo.
"Sve je strašno vezano, a srpski jezik je ta divna, pragmatična mekota koja daje vitalnost i snagu jednom narodu da pretraje veoma kompleksna i složena vremena koja nisu ni prva, nisu ni poslednja, ali nisu naivna. Malo smo se uspavali", naglasio je Božić.
Akademik je rekao i da je srbistika vrlo važan prostor života srpskog naroda, prostor kojim on ulazi u svoju memoriju, vitalnost, prostore slobode. Zahvaljujući njoj može se putovati kroz literaturu, istoriju, duhovnost.