Srbi tuguju, za stradale u akciji "Oluja" služeni su parastosi u Srbiji i u više pravoslavnih hramova u Hrvatskoj. Posebno teško u ovim danima je i Srbima povratnicima, u Kninu i okolini, gde Hrvatska godišnjicu "Oluje" danas slavi kao "Dan pobede".
U Kninu su kod spomenika "Oluja 95" vence položili predstavnici porodica poginulih učesnika u "Oluji", ratnih vojnih invalida, ratni komandanti i predstavnici udruženja iz Domovinskog rata, kako zvanični Zagreb naziva sukobe 1990-ih u Hrvatskoj, kao i predsednik Hrvatske Zoran Milanović, predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković i predsednik Vlade Andrej Plenković, prenosi Hina.
Ministar branitelja Tomo Medved ocenio je da je "Oluja" kruna svih bitaka u ratu, navodeći da "veruje da su svi hrvatski branitelji danas, sam hrvatski narod, itekako ponosni".
Policija je na ulasku u Knin zaustavila pripadnike Udruženja veterana 9. bojne HOS-a Rafael vitez Boban. Članovi tog udruženja, predvođeni Markom Skejom, prethodnih godina su redovno dolazili u Knin i uvek uzvikivali pozdrav "Za dom spremni", prenosi portal Index.hr.
Rano jutros Vojni orkestar probudio je Kninjane, a ostatak programa trebalo bi da izgleda kao i svake godine, polaganje venaca, obraćanje zvaničnika, letački program, koncert na kraju.
Za Srbe, koji na to gledaju potpuno drugačije, sećaju se u miru, juče su služeni parastosu u pravoslavnim hramovima i oni sa kojima je razgovarala ekipa RTS-a rekli su da će tradicionalno ovog 5. avgusta zaobilaziti Kninske ulice.
Građanski rat, a potom i zloglasna akcija "Oluja", a to je vidljivo na svakom koraku, potpuno su promenili sliku grada, prenose "Novosti".
"Ovo vam je tužan grad srpskog stradanja i hrvatske pobede koja se pretvorila u ekonomsku propast", kaže meštanin za "Novosti".
"Pre rata Knin je bio industrijsko-poljoprivredni centar i važno železničko čvorište. Bio je 1987. grad sa 12.000 zaposlenih, od čega trećina u železničkom saobraćaju, a oko 3.500 u fabrici vijaka TVIK! Danas je na području opštine svega oko 3.000 zaposlenih, najviše na državnim jaslama."
Zahvaljujući svom položaju na raskrsnici puteva za Dalmaciju, Liku i Bosnu, Knin je, podseća naš sagovornik, bio jedno od najvažnijih železničkih čvorišta ne samo u Jugoslaviji.
Od starih industrijskih pogona danas radi jedino pomenuti TVIK, koji ima oko 400 zaposlenih, a ni traga više nema od nekadašnje fabrike tekstila, tri građevinska preduzeća, pogona za preradu žitarica i stočne hrane.
U poslednje tri decenije broj stanovnika u samom gradu smanjio se gotovo za trećinu. Na početku poslednje decenije 20. veka, u samom gradu je živeo 12.331 stanovnik, od kojih više od 80 odsto Srba. Prema poslednjem popisu Knin ima 8.317 žitelja, pri čemu je nacionalna struktura potpuno drugačija: Hrvata je 84,6 odsto, a Srba svega 13,4.