Srbija postaje zemlja turizma: Pošlo nam za rukom kao malo kojoj evropskoj državi
Srbiju posećuje sve više stranih turista, a u centru Beograda ovog leta gotovo na svakom koraku i ćošku čuje se drugi jezik, pa ne čudi da beležimo eksponencijalni rast od 20 odsto u odnosu na godinu dana ranije.
Našoj zemlji pošlo je za rukom ono što je retko kojoj evropskoj državi uspelo - da zabeleži veći broj dolazaka stranih i domaćih turista u prvom kvartalu ove godine u odnosu na period pre pandemije, kao i da zabeleži veći rast međunarodnih prihoda od turizma u Evropi, dok se srpska prestonica istovremeno našla na listi gradova najboljih za život.
"Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar-jun 2023. godine u Republici Srbiji boravilo je ukupno 1.849.829 turista, što je za 14 odsto više u odnosu na prvih šest meseci 2022. godine, od čega je domaćih bilo 956.467 (dva odsto više u odnosu na 2022.) ili 52 odsto od ukupnog broja gostiju, a inostranih 893.362 (30 odsto više u odnosu na 2022.), odnosno 48 odsto od ukupnog broja gostiju", navodi iz Turističke organizacije Srbije.
U istom periodu ostvareno je ukupno 5.518.552 noćenja, što je za 11 odsto više u odnosu na isti period 2022. godine, od čega su domaći turisti ostvarili 3.011.688 noćenja (2 odsto više), a inostrani 2.506.864 (23 odsto više).
Najveći procenat domaćih turista birao je Zlatibor, Kopaonik i Vrnjačku banju, ostavljajući srpsku metropolu na četvrtom mestu.
Strani turisti su, sa druge strane gledali da posete Beograd, Novi Sad i Zlatibor.
U odnosu na prethodnu godinu, najveći rast kod noćenja naših gostiju ostvarili su Divčibare (+79 %) i Zlatibor (+73 %), dok je popularnost Kragujevca, Zlatibora i Vrdnika naglo skočila u očima stranaca i to za (+ 83 %), (+ 71 %) i (+ 57 %).
Kada je struktura stranih gostiju u pitanju, u prvoj polovini godine prednjače gosti iz Rusije, Turske, BiH, Severne Makedonije, Kine itd. Procentualno su u odnosu na 2022. gosti iz Bugarske prisutniji (+ 87 %), Rumunije ( + 84 %), Kine (+ 56 %) i Ruske Federacije (+ 55 %).
Predrag Stanić iz TOS za RT Balkan kaže da se posle godine korone turizam oporavlja i otvara za nove mogućnosti.
"Poslednjih godina imamo izraženije promotivne kampanje i rast u broju hotelskih kapaciteta i ugostiteljskih objekata, tako da su regionalne promo akcije urodile plodom i dovele nam goste iz Rumunije i Bugarske. Kinesko tržište se takođe otvorilo posle mnogo godina, pre svega zbog novih avio-linija i našeg plana da im predstavimo projekat 'Otvoreni Balkan' kako bismo tim dalekim tržištima predstavili i ponudu Albanije i Severne Makedonije", navodi Stanić i dodaje da su Kinezi poznati kao turisti koji ostaju ovde duže od svih ostalih i žele da posete što više lokacija.
On naglašava da je prisutan i veliki broj državljana Rusije, ali da mnogi od njih ostaju duže od godinu dana na teritoriji naše zemlje, pa prelaze kategoriju turista i postaju rezidenti.
Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Beograd za RT Balkan objašnjava da je glavni grad postao značajna evropska destinacija.
"Najznačajniji segment našeg poslovanja oslanja se na manifestacioni turizam koji ima dva segmenta, sportski i kulturni. Prvi su svi sportski događaji, koji mogu da budu na svetskom, evropskom ali i regionalnom nivou. Predstavljaju odličan način da se zaradi, ali i promoviše ta vrsta sadržaja. Kulturno zabavni događaji su takođe veoma značajan deo, to su koncerti, festivali, konferencije itd", objašnjava Popović.
Kao dodatne razloge za popularizaciju Beograda kao destinacije velikih gradova za kratke odmore, direktor TOB-a nabraja i veći broj avio-prevoznika i linija, rečni potencijal, to što je Beograd ujedno i glavni grad regiona i centar Evrope sa najboljom atmosferom, dobru investicionu politiku zemlje i međunarodni položaj u svetu, kvalitetnu internet i saobraćajnu infrastrukturu, bezbednost i ostalo.
"To je sve rezultat našeg rada, a ima i mnogo prostora za napredak", objasnio je Popović i naglasio da su u toku pripreme za proslavu nacionalnog praznika - Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, kada se očekuje novi priliv turista.
S obzirom na to da se Kragujevac našao na listi gradova u koje rado odlaze domaći i strani gosti, predsednik njihove turističke organizacije Bojan Pavlović za naš portal kaže da je to zbog toga što je grad regionalni, industrijski, univerzitetski, zdravstveni, ali i poslovni centar.
"Poslovni sektor povlači i veću posetu turista, poput Italijana i Nemaca. Imamo i veliki priliv Rusa i Turaka, a tradicionalno nas posećuju gosti iz BiH, Severne Makedonije, Bugarske, Hrvatske. Prošle godine smo imali 144.000 noćenja, što je više od 2019. godina koja se uzima kao referentna i rekordna godina pre koronavirusa. Značajno je veći broj noćenja, ali i dužina ostanka", navodi Pavlović.
Direktor TOK kaže da je grad posećen i tokom sezona ekskurzija, kada đaci dolaze u spomen park Kragujevački oktobar.
"Imamo i majske svečanosti, festival Arsenal koji probija rekorde, a i ustanove kulture i Grad Kragujevac daju svoj doprinos da imamo popunjene sve smeštajne kapacitete. Razvijamo i šumadijske rakijske puteve, pa i u tom kontekstu očekujemo rast", ocenjuje Pavlović i naglašava da prihod samo od boravišnih taksi iznosi devet miliona dinara.