Nije tajna da Zapad kontinuirano vrši pritisak na Beograd da se odrekne dela svoje teritorije, te da traži svaki način kako bi Srbiju naterao da prizna nezavisnost "Kosova", defakto ili indirektno.
Vetar u leđa toj politici dalo je pismo u kojem se od Vašingtona, Brisela i Londona traži da napuste navodni popustljivi stav prema Srbiji, a ispod kojeg su se našli potpisi 10 predsednika parlamentarnih odbora za spoljne poslove iz više zemalja, kao i 56 poslanika.
Nejasno je ko je inicijator i autor teksta, ali je njegov sadržaj prvo objavila predsednica parlamentarnog Odbora za spoljne poslove Ujedinjenog Kraljevstva Ališa Kerns, osvedočena lobistkinja Prištine.
Ona je zahvalila svima koji su stali iza pisma, ali je ipak jednog potpisnika posebno istakla. U pitanju je predsednik skupštinskog odbora za spoljne poslove Ukrajine Oleksandr Merežko.
"Jedinstveno je što je visoki ukrajinski parlamentarac govorio o podršci 'Kosovu'. Zahvalna sam", napisala je Kerns uz oznaku Merežka.
Ni Ukrajinac nije krio oduševljenje i zahvalnost što se njegov potpis našao ispod teksta u kojem se "Kosovo" označava kao nezavisna država uprkos tome što Kijev nije zvanično priznao nezavisnost južne srpske pokrajine.
"Čast je podržati slobodu, demokratiju, mir i stabilnost. Slobodni svet ne sme da skine pogled sa Balkana! Ravnoteža i proporcionalnost bi trebalo da budu naše parole u odnosu na Kosovo i Srbiju", naveo je on na Tviteru.
Sa tri adrese na koje je pismo poslato još nije stigla reakcija, ali zato jeste iz Beograda.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da veruje da Ukrajina neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije, jer bi eventualnim priznanjem izgubila sav politički kredibilitet i sve adute koje ima u rukama, jer više neće moći da se poziva na to da se drži međunarodnog prava i povelje Ujedinjenih nacija.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić koji je rekao da Srbija sa pažnjom prati stavove Ukrajine po pitanju Kosova i Metohije upozorava da bi Ukrajina priznavanjem "Kosova" napravila sama sebi veliku štetu, jer bi narušila princip zaštite teritorijalnog integriteta država.
Oglasio se i ukrajinski ambasador u Srbiji Vladimir Tolkač navodeći da je stav te zemlje principijelan po pitanju nepriznavanja nezavisnosti Kosova, da Ukrajina poštuje teritorijalni integritet Srbije, ali da nije tajna da u ukrajinskom parlamentu postoji određeni broj pristalica ideje o mogućem priznanju.
Kako kaže, za Ukrajinu je važno da poštuje i obezbedi zaštitu normi međunarodnog prava, naročito u pogledu teritorijalnog integriteta i nepovredivosti međunarodno priznatih državnih granica, ali "mora da se prizna nedvosmislen stav kosovskog rukovodstva u pogledu osude agresije Rusije na Ukrajinu".
"Ukrajina, kao demokratska država koja poštuje slobodu govora, ne može ograničiti slobodno izražavanje drugačijih mišljenja političara, stručnih krugova ili javnosti, jer u uslovima sveobuhvatne agresije Rusije za nas je posebno osetljivo pitanje javne i nedvosmislene osude ruskih zločina u Ukrajini i pružanja praktične pomoći u borbi protiv neprijatelja", tvrdi Tolkač.
Uprkos potpisu parlamentarca, kaže da formiranje i sprovođenje spoljne politike, u skladu sa zakonodavstvom, pripada predsedniku države, a sprovodi se preko Ministarstva spoljnih poslova, odnosno, Merežko se i ne pita previše.
Ukrajinac bio specijalni gost srpskog Odbora za spoljnu politiku na poziv Borka Stefanovića
Sporni ukrajinski političar nije nepoznat u političkoj javnosti Srbije. Merežko je na poziv predsednika Odbora za spoljne poslove Skupštine Srbije Borka Stefanovića bio gost sednice koja je održana u novembru 2022. godine, a na kojoj je propagirao stavove Kijeva.
Kako potpredsednik "Dveri" i član ovog odbora Ivan Kostić kaže za RT Balkan, Merežko je pred poslanicima promovisao banderovsku, antirusku, antislovensku i antipravoslavnu politiku i za to dobio podršku od određenih srpskih opozicionara.
"Na to su predstavnici Dveri reagovali jer se na toj sednici čuo i pozdrav slava Ukrajini, što sve asocira na probanderovsku politiku Vladimira Zelenskog", kaže Kostić.
Naš sagovornik napominje da je pitanje dana kada će Ukrajina zvanično priznati kosovsku nezavisnost, te da svi potezi koje čine ukrajinski zvaničnici u prethodnom periodu to nagoveštavaju.
"Ukrajinski i srpski interesi nikad ne mogu biti isti, jer je u Kijevu na vlasti lažna elita koja zastupa vrednosti bandere i svih ljudi koji su veliko zlo naneli pravoslavnom slovenskom narodu u Ukrajini za vreme Drugog svetskog rata", ističe Kostić.
Na pitanje da li Kijev svojim odlukama oslobađa Srbiju da poštuje međunarodno pravo i štiti teritorijalni integritet Ukrajine, Kostić odgovara da međunarodno pravo ne postoji od 1999. godine, kada je SR Jugoslavija bombardovana bez odluke Saveta bezbednosti UN.
"Srbija nema nikakvu ni moralnu ni pravnu obavezu da štiti interese Kijeva u Savetu bezbednosti UN, nego treba da se vodi svojim interesima i da na sednicama Generalne skupštine glasa u skladu sa svojim interesima i interesima Ruske Federacije, jer Rusija je danas glavni partner Srbije i čuvar našeg suvereniteta u UN", smatra Kostić.
Napominje i da pokret "Dveri" već duže vreme govori da Srbija treba da prizna Lugansku Narodnu Republiku, Donbas, Zaporošku oblast i Hersonsku oblast, jer su u pitanju teritorije koje su bile deo ruske carevine, koje su nepravedno pripale komunističkoj Ukrajini.
Ko sluša NATO ima pravo na sve, ko ne sluša – nema pravo na teritorijalni integritet
Sa druge strane, nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović smatra da je u pitanju šira kampanja zapadnih centara moći da Srbija napusti samostalnu politiku i da se odrekne politike vojne neutralnosti.
Cilj je, kaže naš sagovornik, da se Srbija priključi antiruskom horu u sadašnjim globalnim prestrojavanjima.
"Mislim da je ovo više znak slabosti i znak saznanja da je ta politika bez šansi, bez perspektive, nego što znači neki pravac za jačanje pozicije NATO-a i pozicije hegemonizma. Srbija mora da istrajava na međunarodnom pravu, na poštovanju svog Ustava i na zahtevu da svi poštuju povelju UN i Rezoluciju 1244", kaže Jovanović.
Iza svega Jovanović vidi igru dvostrukih standarda, po kojoj oni koji ne slušaju NATO nemaju pravo na suverenitet i teritorijalni integritet, a oni koji slušaju NATO imaju, kako kaže naš sagovornik pravo na sve.
"Mislim da je to beznadežni napor, bez perspektive, bez suočavanja sa realnošću koja se nezadrživo kreće ka multipolarizaciji i demokratizaciji međunarodnih odnosa u kojima će i oni koji su dominirali i vršiti ekspanziju morati da se povinuju univerzalnim principima", kaže Jovanović.
Naš sagovornik smatra da jedan poslanik ili više poslanika mogu da potpisuju šta im je po volji, te da u ovim uslovima pogotovo, a i ranije Zapadu nije bilo teško da ima lobiste u Ukrajini, ali da to ne bi smelo da menja principe Srbije i da se kosi sa težnjama za mirom i ravnopravnošću.
"Ne bih pridavao preveliki značaj ako je jedan ukrajinski poslanik nešto potpisao, da Srbija treba da menja svoju politiku. Poslanici su poslanici, u principu, nije dobro kad se uvuku u projekte kršenja međunarodnog prava. To je svakako štetno i za osudu, ali neće to uticati mnogo na osnove međunarodne politike Srbije", kaže Jovanović.