Lica uhapšenih Srba: Milorad, poslednji Srbin iz Vitomirice kod Peći

Milorad Đoković iz Vitomirice kod Peći već trinaest i po meseci čami u zatvoru u Podujevu a u samoj Vitomirici, posle hapšenja Đokovića, nema više nijednog Srbina jer je Milorad bio poslednji koji je u tom selu živeo. Njegov branilac, advokat Vasilije Arsić izjavio je nedavno da je Milorad "vidno uplašen, da se u pritvoru oseća beznadežno", da je "nevin i da ništa od onoga što mu se stavlja na teret nije uradio", kao i da će odbrana i Milorad to i dokazati na sudu.

"Đoković nikada nije bio aktivni pripadnik vojske ili policije Srbije. Za vreme martovskog pogroma 2004. godine Albanci su mu zapalili kuću, ali on je uspeo da napravi novu i nastavio je da živi na svom imanju s komšijama Albancima i Bošnjacima. Da je počinio bilo kakav zločin ne bi svih ovih godina ostao da živi i radi u Peći", rekao je advokat.

Milorad Đoković radio je kao matičar u selu Goraždevac, nikada nije napuštao pećku opštinu, uhapšen je 27. juna prošle godine. Protiv Milorada, 23. juna ove godine podignuta je optužnica kojim mu je na teret stavljeno da je 1999, navodno, učestvovao u "ratnim zločinima" u jednom selu kod Peći.

"Optuženi je pod sumnjom da je za vreme rata na Kosovu, od januara 1998. do 21. juna 1999. godine, u selu Ozdrim opštine Peć, bio pripadnik srpskih policijskih i vojnih snaga, koje su 7.maja 1999. prvo opkolile selo Ozdrim, a zatim krenule u vojno-policijsku ofanzivu pucajući na civilno stanovništvo, u kom slučaju je ubijeno 19 civila albanske nacionalnosti", saopštilo je Specijalno tužilaštvo u Prištini pošto je 23. juna 2023. godine, pet dana pre isteka zakonskog roka, podiglo optužnicu protiv Đokovića.

"Optužnica je podignuta, jer Tužilaštvo ni u jednom slučaju u optužbama za ratne zločine nije odustalo od optužnice, to je njihova strategija, smatraju da imaju dovoljno dokaza, ali odbrana će uložiti zahtev za njeno odbacivanje", izjavio je advokat Arsić posle podizanja optužnice protiv Đokovića.

Tužna je i teška sudbina Milorada Đokovića (61), poslednjeg Srbina iz Vitomirice. Da nije toliko istrajavao na svojoj imovini, na pravu, želji, potrebi da ostane na Kosovu i Metohiji, da se nije tako srčano borio za svoje, da je pristao na otimačinu, da je prodao kuću i plac, Milorad bi danas, uvereni su oni koji ga poznaju, možda, i bio na slobodi, ali, „bilo bi mu teško na srcu i u duši, jer, kako da se odrekne svoga, kako da se odrekne sebe, svojih predaka i njihovih grobova"?

Smeta im sve što je srpsko: Priština ukida 15 poslovnih sertifikata sa nazivima Srbija

"Milorad Đoković je pre svega dobar i pošten čovek. Poznajem ga godinama, prijatelji smo. Niti ja, niti bilo ko, ko poznaje Milorada, ni na trenutak nismo posumnjali da je on nešto kriv, da je počinio ono za šta ga terete. Milorad nevin leži u zatvoru", kaže za RT Balkan prijatelj uhapšenog Srbina Luka Zlatičanin iz Goraždevca.

Luka je bio u dvorištu Đokovića kad su hapsili Milorada, policajci su ga, priča, pitali zašto je tu, on im je odgovorio da je Miloradov prijatelj, da je zbog toga došao, a onda su i Luku ispitavali gde je bio za vreme rata.

"Video sam tada Milorada, lisice su mu bile na rukama, okrenuo se prema meni, osmehnuo se dok su ga odvodili a ja mu doviknuo da se drži", priča Luka.

Milorad je, nastavlja Luka, pomagao i Bošnjacima i Albancima, živeo mirno.

Nekih dva meseca pre hapšenja, Miloradu su u Vitomirici srušili kuću, istraga je, naravno, u toku, i to, ne da su kuću srušili, nego su oni protiv kojih je istraga u toku, objekat koji je Milorad teško i strpljivo, s mukom zidao godinama – sravnili sa zemljom. Ni kamen na kamenu nisu ostavili. Koliko se zna niko u selu nije stao na put rušiteljima, pitao ih zašto diraju, zašto ruše tuđe...

Napad na Miloradovu kuću desio se, inače, samo što je nesrećni čovek, posle višegodišnjeg suđenja, dobio presudu Vrhovnog suda u Prištini da su kuća i plac na kome se nalazi njegovi, i taman kad je Milorad pomislio, ponadao se, da pravde ipak ima. Sam Milorad mnogo se radovao novoj kući koju je još pre rata počeo da gradi na placu oko kog se sudio poslednjih godina.

Po nekoj drugoj pravdi koja vlada tamo gde je Milorad mislio, planirao slobodno da živi, baš na tom parčencetu njegove zemlje za koje se sudio i koje mu je dosuđeno, planirano je da bude lokalni put i autobuska stanica, kako bi se poboljšao život lokalne zajednice pa je zbog toga Miloradu kuća i srušena.

Dani kada su otimali sve srpsko: Svedok stradanja u Orahovcu za RT Balkan

Možda bi Milorad, pretpostavljaju oni koji ga bolje znaju, danas bio na slobodi i da jednom prilikom, kad su ga pitali zašto ne odustane, nije izjavio – "Šta da radim, ne mogu da se predam!".

"Miloradov deda doselio se u Metohiju u vreme kad su ovde naseljavani Crnogorci, njegov otac rodio se u Vitomirici, Milorad se rodio u Vitomirici, zato je on toliko vezan  za ovu zemlju", kaže Zlatičanin.

Milorad se u Vitomiricu vratio pre 15 godina. Čim se pojavio u selu, albanska porodica Prekaj koja je koristila njegovo imanje, optužila ga je da je on ubio njihovog oca, i sem toga za učešće u paravojnim formacijama, masakre i zločine. Iako se posle  ispostavilo i da je nesrećni Sadrija Prekaj poginuo posle rata u saobraćajnoj nesreći, iako je sud potvrdio da familija Prekaj nema pravo na njegovu zemlju, za Milorada, jedinog Srbina u selu mira nije bilo. Usledila je peticija 400 meštana susednog sela Dubovo koji su Đokovića optužili da je – vojska kralja Nikole na placu koji je vlasništvo Đokovića 1913. ubila 12 Albanaca!

Nađena su i dva svedoka  za optužbe za "ratne zločine". Jedan je čak svojim očima video kako Milorad "ubija" Esata Morinu.

 "Ne sumnjamo ni najmanje da je Milorad zatvoru samo zato što je neko bacio oko na njegovu zemlju, na taj plac koji je na dobrom mestu. Ni  jednu drugu Miloradovu krivicu ne vidimo", kažu Miloradovi poznanici iz Goraždevca.

Pominju i primer Srbina iz Kline koji je, kako su čuli, takođe bio na nekoj optužnici, a kad je pristao da proda kuću i plac u Klini, i to po ceni koju su odredili kupci, optužnica je povučena.

I, dok je protiv Milorada vođena istraga, spremana optužnica, Milorad je sanjao o obnovi hrama Svetog Luke u Vitomirici, srušenog, oskrnavljenog još 1999. godine. Prikupio je deo sredstava, deo posla je već urađen.

Kada je jednom novinar Živojin Rakočević pratio Milorada do njegove tek započete kuće, dočekali su ih lokalni Albanci:

"Ovde su Srbi pobili Albance. Ovo nije tvoja zemlja nego naša", ponavljao je tog dana jedan mlađi čovek unoseći se u lice Miloradu.

Posle je Rakočević napisao da je Đoković "zločinac koji nije bio u sukobu" i da je njegov najveći greh "sigurnost i odsustvo straha".

Nije zabeleženo ni da je na rušenje Miloradove kuće reagovala međunarodna zajednica, neka NVO, neko iz Evrope od onih koji štite ljudska prava.