Miloš Vojinović u "Relativizaciji": Mlada Bosna je možda najkontroverznija tema u evropskoj istoriji

Gost Ljiljane Smajlović u 38. epizodi emisije "Relativizacija" je istoričar Miloš Vojinović, a razgovor je počeo pričom o njegovoj izložbi fotografija "Gavrilo Princip i Mlada Bosna" koja je organizovana u Novom Sadu, a uskoro će moći da je pogledaju i Beograđani.

"Mlada Bosna je tema koja me intrigira i kojom se već deceniju profesionalno bavim. Krajem prošle godine ponuđeno mi je da za jedan zbornik radova napišem tekst o fotografijama pripadnika Mlade Bosne. Prihvatio sam i tada sam shvatio da im tokom svojih istraživanja nisam pokazivao dužnu pažnju. Tek kada sam im se posvetio, shvatio sam da su one ne samo dopuna ili prilog tekstu već bacaju potpuno novo svetlo na neki od najvažnijih događaja u balkanskoj i evropskoj istoriji 20 veka", priča Vojinović.

Kaže da je izložbom hteo da napravi komparaciju, kako su članovi Mlade Bosne izgledali pre, a kako posle atentata. "Najvažnije fotografije su one pre Vidovdana 1914. jer tu ti mladi imaju prilike da sebe predstave kako oni žele, elegantno obučeni, često sa knjigom u rukama, knjigom koja je simbol njihove ideologije - da su oni nova, obrazovana generacija koja na savremenim idejama nađenim u tim knjigama bazira svoju politiku".

Oni poziraju kao mislioci i pokušavaju sebe da samooblikuju kao neku vrstu angažovanih intelektualaca, kaže Vojinović i izdvaja dve fotografije Gavrila Principa, Nedeljka Čabrinovića i Trifka Grabeža snimljene kada su se već odlučili za atentat, kada su znali da ne postoji plan bekstva. Kao da su svesno hteli da ostave tragove o sebi, kao da su znali da će ove druge fotografije posle hapšenja biti drugačije i poznatije.

Sarajevski atentat

Sarajevski atentat je, kaže, velika tema jer je to primer kako su različiti narativi sukobljeni zbog politike. Vojinović ukazuje na najpoznatiju fotografiju Gavrila Principa, onu gde on savijenih šaka, uplašen, otečen gleda fotografa. 

"Kada neko vidi tu fotografiju, on misli da vidi neku osobu, ali ne zna šta se dogodilo u vreme nastanka te fotografije", smatra Vojinović.

Na osnovu svedočenja očevica 2. jula 1914, te fotografije su nastale kao posledica psihološkog mučenja. Naime, policija je bila pod ogromnim pritiskom iz Beča da završi slučaj, a niko od uhapšenih, uprkos prebijanju, nije progovorio. Onda se tu našao jedan vispreni policajac koji je došao na ideju da kaže uhapšenima da je sve otkriveno i da će ih fotografisati za potrebe suđenja i da će ako nastave da ćute početi da streljaju nevine. Te fotografije, kaže Vojinović, pokazuju moralnu dilemu - ako ćute, nedužni će stradati, a ako progovore - potkazaće drugove.

Mladi naučnik, koji je doktorirao u Berlinu na temu "Nauka za državu, Britansko carstvo i nove nauke" kaže da je Mlada Bosna možda najkontroverznija tema u evropskoj istoriji jer je Gavrilo Princip idealan tip teroriste i idealan tip borca za slobodu. Mene je, kaže, interesovalo u kojoj meri univerziteti utiču na narativ, kako je nauka zloupotrebljavana krajem 19. i početkom 20. veka, kako je korišćena za promovisanje svoje agende.

Rat kao krojač svih planova

Vojinović se sada bavi knjigom dokumenata posvećenom tome kako su ljudi, koji su živeli na prostoru koji će biti deo Jugoslavije 1918, videli budućnost. "Na neki način pokušavam da predstavim alternativnu istoriju stvaranja Jugoslavije i haos pravljenja planova tokom rata o budućnosti zemlje", tvrdi.

"Pašić je igrao na kartu sigurnosti, hteo je da se veže za jednog aktera, ali to je bilo teško jer je postalo jasno da će Rusija u ratu igrati manju ulogu nego što se mislio na početku rata. Njemu, kao nekome ko je karijeru gradio na odnosima sa Rusima, bukvalno je time izvučen tepih ispod nogu", kaže Vojinović.

Interesantno je da rat, sam po sebi, motiviše ljude da prave planove. Srpska vlada je brzo postala svesna da druge vlade imaju ambiciozne planove za Balkan - Italijani, Rumuni. Morali su da pripreme javno mnjenje kako bi opravdali svoje delovanje. To je suprotstavljanje ne samo onima protiv kojih ratuju već i onima koji su na istoj strani ali imaju teritorijalne ambicije prema Srbiji, objasnio je sagovornik Ljiljane Smajlović.

Gavrilo Princip - heroj ili ne?

Na pitanje da li je Gavrilo Princip danas veći heroj u svesti srpskog naroda nego ranije, Vojinović kaže da je teško da neko danas može da prošeta Beogradom a da ne vidi neku majicu ili grafit s likom Gavrila Principa, što nije uvek bio slučaj.

"Gavrilo Princip je u Beogradu ulicu dobio tek posle Drugog svetskog rata", kaže istoričar i objašnjava da li je neko heroj u kulturi društva je ili odluka države ili odluka samog društva. "U slučaju Gavrila Principa, u vreme Kraljevine Jugoslavije nije bilo isto kao u vreme socijalističke Jugoslavije. U tom periodu, režim je prepoznao ili je pokušao da predstavi Mladu Bosnu kao protopartizane i Princip postaje mnogo veća tema."

Holbruk, laži i Balkan gde je sve dozvoljeno

Na pitanje autorke "Relativizacije" kako istoričari izlaze na kraj sa lažovima poput Ričarda Holbruka koji je u svojoj knjizi napisao da u Sarajevu postoji ploča posvećena atentatu na kojoj stoji da je Gavrilo Princip svojim pucnjem izrazio protest protiv tiranije, a da on, kao i svaki drugi student istorije, zna da je Gavrilo Princip gurnuo Evropu u dva svetska rata i doprineo komunizmu i fašizmu, a Srbija nije postojala kao nezavisna država već je bila deo komunističke Jugoslavije i prepuna ekstremnih nacionalista, Vojinović objašnjava da je Balkan uvek bio poseban kada je reč o odnosu Zapada prema njemu.

"Devedesete su bile vrhunac samopouzdanog liberalnog intervencionizma koji spasava ugroženi svet. Ironično je da je Mlada Bosna ideološki bila proevropski orijentisana. Gutali su evropsku politiku, književnost... brojni nemački i austrijski pesnici prevedeni su na srpskohrvatski zahvaljujući njima, ali treba imati na umu da je Balkan danas, kao i prethodnih 30 godina veoma specifičan slučaj."

"Danas se vrlo vodi računa koja će se reč kako upotrebiti jer reči predstavljaju neku vrstu moći. Kada je reč o Balkanu, ne postoji mogućnost da lažovi snose posledice. Čak i Bliski istok prolazi bolje. Zapad ima neke svoje grupe koje smatra ugroženim i marginalizovanim i zbog haosa na Bliskom istoku i islamofobije na Zapadu, postoji oprez kada se piše o islamu i ekstremnom islamu, kao i kada se piše o ljudima druge broje kože."

Kada je reč o Balkanu, tu žive Evropljani, beli, percipirani kao mračna kultura koja ne zna ni za šta drugo i pravila koja postoje u dobroj novinarskoj praksi (predstaviti obe strane) ovde se ne poštuju. Ovde je ustaljena praksa da može da se piše i bez poznavanja činjenica. Ovaj deo sveta Zapadu daje neku slobodu koja ne postoji kada se piše o drugim delovima sveta, kaže Vojinović.

"To je interpretacija rata kroz politiku. Pre rata, Jugoslavija je imala mnogo simpatizera među levicom na Zapadu. kada su videli šta se desilo devedesetih, uzroke su pomerili daleko u prošlost jer im je tadašnja Jugoslavija bila simpatična. Nisu hteli ili nisu želeli da problem vide u ekonomskoj situaciji, krizi društva već u dalekoj prošlosti što im je dalo mogućnosti da plivaju u tom dalekom moru i traže "dugoročnu mržnju na koju ništa ne utiče" i stvore sliku o mračnom delu Evrope kojom su mogli da prodaju takvu vrstu angažmana."

Slično će, smatra, biti urađeno i sa Ukrajinom, kada će se uzroci sukoba tražiti dublje u prošlosti nego što postoje.

Suočavanje sa prošlošću

Na konstataciju Smajlović da postoji duboka podela unutar nacije da li je Gavrilo Princip heroj ili terorista, Vojinović kaže da kada je reč o politici pomirenja unutar jedne države i nauci koja to prati postoji teorija potrebe sučeljavanja sa prošlošću - čega kod nas nema. U pojedinim slučajevima nauka kaže da je za opstanak zemlje možda najbolje da se o nekim stvarima ne govori. "Iako je ta politika prihvaćena kod nas, mislim da nije dobro izbegavati teme koje nas dele."

Primera radi, Principove reči da bi spalio sarajevsku čaršiju može da se u Bosni pogrešno tumače. Među čitavom njegovom generacijom postojala je mržnja, ne samo prema Austrougarima već i prema politici njihovih roditelja. Čaršija je postala simbol poniznosti pred okupatorom.

"Kada je rekao da bi zapalio sarajevsku čaršiju mislio je na sve one koji su bili zadovoljni što imaju neku vrstu posla, zbog čega se nisu usprotivili okupatorima. To je svesno krivljenje činjenica i njihova intepretacija, naročito jer se zna da su Mladobosanci ponosno govorili o muslimanima koji su se borili za autonomiju unutar carstva i bili su ponosni na njihov otpor velikom carstvu."

Rat i posledice

"Posledica Prvog svetskog rata je kraj Austrougarske i nastanak Jugoslavije. Mlada Bosna tako postaje simbol nove države i Gavrilo Princip i Mlada Bosna dele sudbinu Jugoslavije - kada ona nestane, na neki način nestaju i oni. Gavrilo Princip je povezan sa Jugoslavijom, on je dobar test odnosa stvaranja Jugoslavije i kako je lako ignorisati viziju Mlade Bosne, i njihovog programa demokratske vlasti", ističe Vojinović.

Zbog toga radi na zborniku građe o Prvom svetskom ratu.

"Moja ambicija je da kroz različita dokumenta prikažem složenost ratnih okolnosti i limitirane mogućnosti srpskih političara nakon završetka Prvog svetskog rata. Hoću da pokažem da nisu svi bili za Jugoslaviju. Na primer, Socijaldemokratska partija koja će se uliti u Komunističku partiju koja je decenijama potom vladala Jugoslavijom nije bila za Jugoslaviju nego za Balkansku konfederaciju."

"Želim da pokažem složenost ratnih okolnosti, limitiranost mogućnosti, kako je rat uticao na pravljenje politike, određivanje ciljeva, donošenje odluka, planiranje.... Mislim da će se mnogi iznenaditi srpsko-srpskim sukobom Pašića i onih drugih, a čije su razmere bile iznenađujuće.