Najava optužnice protiv Dodika - sumrak vladavine prava

Povodom najave da će Tužilaštvo BiH uskoro podići optužnicu protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, kojom će ga optužiti za krivično delo koje je nametnuo Kristijan Šmit 1. jula ove godine, predstavlja sumrak vladavine prava i nemilosrdno gaženje Ustava BiH, ocenio je danas savetnik srpskog člana Predsedništva BiH, dr Milan Blagojević.

On je, u pisanoj izjavi, ukazao da ta najava pokreće pravno pitanje kakvo nije zabeleženo u istoriji Ujedinjenih nacija, "i zato se to pitanje s pravom može nazvati pitanjem svih pitanja".

Prema njegovim rečima, dosad se ni u jednoj državi članici UN nije dogodilo da pojedinac, uz to još i stranac, proglasi da je krivično delo ako se ne poštuje i ne sprovodi njegova volja.

"Upravo to je učinio Kristijan Šmit, jer je u Krivični zakon BiH nametnuo član 203a, nazvavši ga krivičnim delom 'Neizvršavanja odluka visokog predstavnika', za čiji osnovni oblik je nametnuo kaznu zatvora od šest meseci do pet godina, ako bilo koje službeno ili odgovorno lice u BiH 'ne primeni, ne provede, ne izvrši ili na drugi način ne poštuje odluku visokog predstavnika'", precizirao je Blagojević.

Prema njegovim rečima, takav čin u državi članici UN je nedopustiv, jer se njime na najgrublji način gazi jedno od vrhovnih načela na kojem počiva poredak međunarodnog prava.

On podseća da je Poveljom UN propisano načelo suverene jednakosti svih država članica UN, kao i da Povelja UN ničim ne ovlašćuje svetsku organizaciju, niti bilo koji organ UN, da se upliću u pitanja koja se nalaze u okviru unutrašnje nadležnosti svake države.

To načelo nema pravo da krši ni Savet bezbednosti UN, čak i kada postupa u funkciji očuvanja svetskog mira, dakle, naglašava Blagojević, Savet bezbednosti nema pravo da sebe nametne kao zakonodavca u državi, niti ima pravo da nekog trećeg ovlasti da svoju volju nameće državi kao zakon.

"Zbog toga je teška povreda međunarodnog prava ono što je učinjeno u Bonu u decembru 1997, kada je nekoliko država, neovlašćeno se predstavljajući kao tzv. Savet za primenu mira u BiH čije postojanje nije dozvoljeno nijednim izvorom prava, odlučilo da visokom predstavniku u BiH dodeli nešto čime se na najgrublji način povređuje imperativno načelo jednake suverenosti BiH, a to je da visoki predstavnik u BiH svoju volju nameće u BiH kao pravne propise, iako je BiH država članica UN prema kojoj takvo ponašanje tako jasno zabranjuje Povelja UN", dodaje Blagojević.

Prema njegovim rečima, na takvo "ne-pravo" oslanja se najnovije "ne-pravo" Kristijana Šmita, jer se on pozvao upravo na te Bonske zaključke.

"Stoga je sada za očekivati da Šmit posle ovoga nametne svoje zakone i o bilo kojim drugim pitanjima, nakon čega bi za njihovo neizvršavanje ljudi bili osuđivani i upućivani u zatvor, baš kao što se sada sve to najavljuje u odnosu na gospodina Dodika, a već sutra to može biti i bilo koji drugi čovek", istakao je Blagojević.