Podizanje optužnice protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i vršioca dužnosti direktora "Službenog glasnika RS" Miloša Lukića, zbog, kako se navodi, neizvršavanja odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita, samo je nastavak besomučnog pritiska ne samo na Dodika, nego i na Republiku Srpsku, kažu sagovornici za RT Balkan.
Dok se Dodik tereti za nepoštovanja odluka Kristijana Šmita, protiv Lukića je podignuta optužnica zbog objave ukaza u Službenom glasniku Republike Srpske.
Analitičar Anđelko Kozomara ocenjuje da se radi o monstruoznom planu, pre svega Engleza i Amerikanaca, da se Republika Srpska što više razvlasti i ostane kao teritorijalna celina bez ikakvih nadležnosti koje je dobila u Dejtonu.
"Dodik je bio taj koji je žestoko branio nadležnosti koje RS ima, odnosno elemente države koje je dobila u Dejtonu. I onda su Englezi i Amerikanci – zadnjih meseci uključila se tu i Nemačka – tražili razne načine da uklone Dodika, pa su smislili tu optužnicu da on ne objavljuje odluke čoveka koji je nelegalan i svi znaju da je on nelegalan. To za njih uopšte nije sporno što on nije dobio saglasnost SB UN kao što predviđa Aneks 10 Dejtonskog sporazuma", kaže Kozomara za RT Balkan.
Napominje da Šmita za visokog predstavnika ne samo da ne priznaje veći deo političara u RS, nego su, ističe Kozomara, počeli i Bošnjaci da imaju rezervu prema njemu, jer njegove odluke ne vrede na celoj teritoriji BiH.
"Onda su i oni počeli da budu sumnjičavi da li je on legalan, ili ne i Šmit je morao da reaguje i da naredi tužilaštvu da podigne optužnicu. Morao je da pokaže svoju moć, legalitet i legitimitet – svestan je i sam da to nema – a predstavlja jednu od najmoćnijih zemalja u svetu", objašnjava naš sagovornik i dodaje da od te optužnice "neće biti mnogo koristi ni za Šmita, ni za Dodikove neprijatelje".
On dodaje da je sada na sudu da li će da prihvati optužnicu ili da je odbije i navodi da će sud biti pod velikim pritiskom.
"Ono što može za Dodika da bude olakšavajuća okolnost - što je svojevremeno i glavni tužilac Milenko Kajaganić izjavio i u čemu se pravnici slažu - da ako to nije proizvelo negativna dejstva kojima se ruši Dejtonski sporazum, njegova odluka da ne objavljuje Šmitove odluke u Službenom glasniku nije destabilizovala BiH, nije urušila Dejtonski sporazum. Njegovi pravni zastupnici će verovatno tražiti na sudu da se kaže koji je to član Dejtonskog mirovnog sporazuma prekršen. Jer tužilaštvo nikad ne spominje koji je to član, samo kažu da ugrožava Dejtonski sporazum", smatra naš sagovornik.
Ocenjuje da je u pitanju pokušaj disciplinovanja Dodika i podseća da je predsednik RS već najavio da će se krajem godine sastati sa Putinom, "čime im opet zabada prst u oko".
"Ne verujem da iko ozbiljan misli da Dodik može i treba da ide u zatvor, jer on je legalno izabrani predsednik koga je narod birao. Ne verujem da postoji ozbiljna osoba u Bih i međunarodnoj zajednici koja misli da Dodik treba da završi karijeru iza rešetaka", ističe Kozomara.
Vulić: BiH će postojati Dejtonska i nikakva druga
Mogu oni da dižu kakve god hoće optužnice, ali ništa od toga neće pokolebati ni Milorada Dodika, ni bilo koga od nas da volimo i štitimo Republiku Srpsku, poručuje za RT Balkan Sanja Vulić, šef Kluba poslanika SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH.
"Još jedan dokaz da BiH nije država, već protektorat kojim Zapad upravlja, upravo je ova optužnica. Jadni su salonski Srbi koji rade u Tužilaštvu, a još jadniji Hrvati i Bošnjaci koji misle da bez Republike Srpske ima budućnosti. BiH će postojati Dejtonska i nikakva druga", navodi Vulić.
Ona smatra da je, za razliku od kvazidiplomata iz međunarodne zajednice i onih koji misle da su kreatori sveta bez srpskog naroda, Dodik čovek kojim će se narednih godina baviti kako zvanična istorija, tako i politička teorija i politička filozofija, jer je, po njenim rečima, "Dodik primenio mnogo toga što su teoretičari politike rekli, a samo sa jednim ciljem da zaštiti srpski narod i Republiku Srpsku".
Cicović: Pravno nasilje u BiH počelo je odmah nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma
Ove optužnice ne predstavljaju ništa novo kad je BiH u pitanju, kaže za RT Balkan Mlađen Cicović, šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji. On podseća da je odmah nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i svih 11 aneksa, posebno Aneksa 4 – što je Ustav BiH – u BiH počelo pravno nasilje, u kome ne važi ustav i zakon, "u kome ne stanuje pravda".
"Ako se pogleda Aneks 10 Dejtonskog sporazuma, ovaj slučaj je potpuno jasan: Visoki predstavnik Kristijan Šmit nije imenovan odlukom SB UN, a i da je imenovan odlukom SB UN, visoki predstavnik nije uspostavljen da donosi zakone i norme, već da potpomaže, podstiče i da daje puni doprinos implementaciji Dejtonskog mirovnog sporazuma", podseća Cicović.
On dodaje da su se, međutim, svi visoki predstavnici uglavnom ponašali mimo onoga što je Aneks 10, tj. bavili su se i zakonodavnim delom, kao i u ovom slučaju.
"To postupanje suda i tužilaštva BiH u skladu sa zakonom koji je nametnuo visoki predstavnik je još jedna politička priča koja ne poštuje pravo i pravni poredak BiH. Ono što nije dobro za BiH to je da upravljaju oni koji nisu izabrani demokratskim putem na izborima, već oni koji ne žive u BiH, a došli su da uspostavljaju BiH po svojoj meri i u funkciji i svojih interesa", ističe naš sagovornik.
On dodaje da će Republika Srpska i rukovodstvo RS nastaviti da se bore "za poštovanje ustava, prava i međunarodnog ugovora kojim je uspostavljen mir, koji je potpisan i dogovoren na političkim principima koje su prethodno usaglasile strane u sukobu: Federacija BiH koja je nastala Vašingtonskim sporazumom i Republika Srpska koja je nastala u miru 9. januara 1992. godine".
"I tada smo mi iz RS, bez obzira na sve pritiske, pokazali da smo opredeljeni da živimo u državi u kojoj se poštuje pravo", navodi Cicović i naglašava da je samo tako izgrađena BiH – od dva entiteta i tri konstitutivna naroda – sigurna garancija da nijedan narod neće biti preglasavan i ugrožen.