Ko još veruje Vučiću: Si-En-En traži oštriji odnos prema predsedniku Srbije
Kada je počeo rusko-ukrajinski sukob, SAD i Evropska unija su ubrzale zaokret ka Srbiji. Umesto da se bave kontradiktornim zahtevima razjedinjenih balkanskih država, zapadne zemlje su najveći deo napora usmerile na jedinstvenu metu, ocenjuje Si-En-En.
Njihova politika imala je dva cilja. Prvo, da uvede Srbiju u zapadno okrilje, dalje od Rusije. Drugo, da omogući zapadnim administracijama da se sasvim posvete dešavanjima u Ukrajini.
Beograd, koji je tradicionalno jedan od najbližih saveznika Moskve u Evropi, dugo je pokušavao da balansira između istorijskih veza sa Rusijom i evropskih integracija. Zapadne diplomate su nastojale da izvuku predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz orbite ruskog predsednika Vladimira Putina, obećavajući s jedne strane brži put ka članstvu u EU, a istovremeno preteći izolacijom ukoliko se prekrše pravila.
Ali, 18 meseci kasnije, pojedini ocenjuju da je taj pristup bio samo šargarepa a ne štap, i zbog toga ostaje bez rezultata.
Srbija je odbila da učestvuje u svim dosadašnjim paketima EU sankcija protiv Putina, ali je nastavila - brine se Si-En-En - da ostvaruje sopstvene interese u regionu i to "sa sve manjom odgovornošću, raspirujući sukobe u inostranstvu da bi odvratila pažnju od nezadovoljstva kod kuće, sigurna da joj na Zapadu neće zameriti".
Posledice ovoga su se najžešće osetile na "Kosovu", tvrdi američka televizija i zbog toga je razgovarala sa nekoliko eksperata, kao i sa lokalnim stanovništvom u Srbiji i na severu Kosova, "koji su uznemireni politikom SAD i EU i tvrde da dalje sprovođenje takvog pristupa rizikuje da otuđi demokratske saveznike i povećava zabrinutost za bezbednost u regionu".
Ruski trojanski konj
Zapadne vlade su Srbiju dugo tretirale kao neizostavni balkanski glas, ponekad na račun drugih, perifernih igrača.
Sve američke administracije pokušavale su da pridobiju Vučića i Srpsku naprednu stranku (SNS), ali je sve postalo mnogo intenzivnije nakon početka rusko-ukrajinskog sukoba, i kako ocenjuje politolog Jasmin Mujanović, nije dalo rezultate.
"Oni veruju da približavaju Srbiju EU i NATO-u, kao i zapadnom razmišljanju i da je udaljavaju od Rusije... Ali to se ne dešava u praksi", rekla je za Si-En-En Ališa Kerns, britanska poslanica i predsednica parlamentarnog odbora za spoljne poslove.
Vučić duže vreme održava dobre odnose sa Putinom, a odluku da ne sankcioniše Rusiju obrazložio je time što je Rusija bila "jedina zemlja koja Srbiji nije uvela sankcije 1990-ih", kao i odbijanjem Rusije da prizna nezavisnost tzv. Kosova.
Uprkos naporima koje EU podržava u pravcu energetske tranzicije, Srbija ostaje u velikoj meri zavisna od Rusije, pošto je prodala većinski udeo u NIS-u ruskom državnom gigantu "Gaspromu".
Dakle, uprkos nadanjima da će se Srbija pridružiti EU, Vučić nastavlja "hod po tankoj liniji" između Moskve i Zapada. Primera radi, Srbija se pridružila osudi Rusije zbog sukoba u Ukrajini, ali ne i zapadnim sankcijama.
Vlada Srbije je u aprilu demantovala da je prodavala oružje i municiju Ukrajini, nakon što se ta informacija pojavila u jednom od dokumenata koji su procurili iz Pentagona. Međutim, neki zapadni zvaničnici su te izveštaje uzeli kao dokaz da njihova politika funkcioniše, iako su srpski zvaničnici tada poručili da Srbija ostaje neutralna.
Nekoliko analitičara je izjavilo za Si-En-En da je Srbija morala da uradi veoma malo da bi dobila pohvale američkih i evropskih zvaničnika, a da je Vučić iza sebe ostavio samo prekršena obećanja.
"Kada smo imali Vučićev reizbor 2020, svima nam je rečeno, 'samo sačekajte posle izbora, odjednom ćete videti kako on postaje veoma zapadno i evropski orijentisan'", rekla je Kerns.
To se, dodaje, nije dogodilo.
"Rečeno nam je da će se pridružiti sankcijama i pokazati da je iskreno na našoj strani. Nije se desilo. Rečeno nam je da se neće približiti Rusiji. Sa Putinom je u septembru potpisao bezbednosni sporazum. On se svaki čas smeje Zapadu u lice. A kada pitam zapadne zvaničnike, 'zašto toliko dozvoljavate Vučiću da vas izigra?' kažu da je on najbolja opcija", tvrdi Kerns.
"Pod pretpostavkom da nekim čudom uvedemo Srbiju u EU, sa ovakvim režimom, vi praktično dovodite još jednog ruskog trojanskog konja u EU, poput Orbana", istakla je za Si-En-En Majda Ruge, stručnjak za Balkan u Evropskom savetu za spoljne poslove.
Ona navodi da je moguće uticati na proširenje EU, ali "time sigurno nećete neutralisati ruski uticaj u regionu - samo ćete ga uneti u Uniju".
Neuravnotežen odgovor Zapada
Kada je u pitanju "Kosovo", za američku televiziju nisu problem nelegalni izbori na severu Kosova i Metohije i nasilno postavljanje albanskih gradonačelnika te zaključuju da, iako je Kurti "možda preduzeo neke akcije nekoordinisane sa Zapadom, odgovor na to nije bio neizbežan".
Prema njihovim navodima, najgore nasilje nije bilo onda kada su albanski gradonačelnici ušli u zgrade opština, već tri dana kasnije u Zvečanu. Si-En-En ocenjuje događaje u Zvečanu kao "ekstremno nasilje", dok je Kurti srpske demonstrante nazvao "fašističkom milicijom koja deluje na severu Kosova, a koju plaća i kojom upravlja Beograd".
"Kosovo" je platilo visoku cenu, kako političku, tako i ekonomsku, a Ališa Kerns, koja je tvrdila da Srbi na severu kriju oružje u manastirima i ambulantnim vozilima, kritikuje "neuravnotežen odgovor Zapada".
"Početak krize je bilo strano mešanje srpske vlade u unutrašnje kosovske poslove, kada su kosovskim Srbima rekli da ne glasaju na lokalnim izborima. To je strano mešanje", tvrdi Kerns.
Balkanski Zelenski
S obzirom da se "Kosovo" oslanja na podršku Zapada, neki strahuju da Kurtijeva nepopustljivost frustrira saveznike i slabi poziciju "Kosova".
"Kurti pokušava da bude balkanski Zelenski. On na populistički način koristi argumentaciju vladavine prava", ocenio je za Si-En-En Šćiprim Arifi, gradonačelnik Preševa.
Prema njegovim rečima, najbolji način da se situacija popravi je da Kurti uradi ono što zapadni saveznici traže, a to je stvaranje Zajednice srpskih opština (ZSO) na severu Kosova.
Međutim, sagovornici Si-En-Ena su zabrinuti da bi ZSO mogla da postane nova Republika Srpska, koju, kako kažu "niko ne želi".
Sa druge strane, Vučić je odigrao nekoliko štetnih poteza, ocenjuje se u tekstu. Jedan je "prihvatanje, ali ne i potpisivanje sporazuma u Ohridu", a drugi je hapšenje kosovskih policajaca.
Posle takvih epizoda, kažu analitičari za Si-En-En, taj pristup da se ne vidi nikakvo zlo u Vučićevom režimu, možda počinje da puca.
"Ovde se postavlja pitanje: ko u Bajdenovoj administraciji još veruje da je Vučić taj partner?", kaže Edvard Džozef, predavač na Univerzitetu Džon Hopkins. On je ukazao na nedavno sankcionisanje Aleksandra Vulina, direktora agencije BIA, kao dokaz da Bajdenova administracija "više nije zarobljena strahom i iluzijama o Vučiću".
Ali da li će ovo dovesti do promene zapadne politike - nije jasno.