Srbija i Balkan

"Frankfurter algemajne cajtung": Putinovi najbolji prijatelji na Balkanu

FAZ priznaje da se zvanična politika Beograda ne može nazvati primarno proruskom, pa stoga Srbiji zamera to što ne suzbija "anti-zapadne" medijske izveštaje koji Rusiju i Kinu prikazuju u prijateljskom svetlu
"Frankfurter algemajne cajtung": Putinovi najbolji prijatelji na Balkanu© Antonio Ahel/ATAImages

Posle američkog Si-En-Ena koji traži oštriji odnos prema Aleksandru Vučiću, nemački "Frankfurter algemajne cajtung" (FAZ) ustremio se na predsednika Srbije i njegovog kolegu iz Republike Srpske Milorada Dodika.

U tekstu pod naslovom "Putinovi najbolji prijatelji sa Balkana" FAZ pored Vučića i Dodika u tu kategoriju ubraja i mađarskog premijera Viktora Orbana, napomenuvši pak da u njihovoj "čvrstoj odanosti Putinu" ipak postoje razlike.

Dodik otvoreno vodi prorusku politiku, a za političku krizu u Sarajevu okrivljuje predsednika Republike Srpske, navodeći da Dodik smera da "transformiše Bosnu u konfederaciju država kao preliminarni korak ka secesiji njegovog dela države", te da to navodno odgovara Moskvi.

FAZ napominje da je Berlin na Dodikovu navodnu "secesionističku politiku", kako naziva napore predsednika Srpske da sačuva nadležnosti koje tom entitetu garantuje Dejtonski sporazum, odgovorio povlačenjem nemačkih investicija čija vrednost premašuje 100 miliona evra, da su SAD uvele sankcije političkom vrhu Srpske, dok tužbu koju je javni tužilac BiH podneo protiv predsednika Srpske naziva "vrhuncem" Dodikovog prkošenja visokom predstavniku Kristijanu Šmitu.

U tekstu se dodaje da Dodika podržavaju i Beograd i Moskva, ali i Budimpešta, čiji ministar spoljnih poslova Peter Sijarto poredi pravno gonjenje predsednika Srpske sa tretmanom Donalda Trampa u SAD.

"Mi vas nećemo, ali zašto nećete vi nas?"

FAZ priznaje da se zvanična politika Beograda ne može nazvati primarno proruskom, pa stoga Srbiji zamera to što ne suzbija "anti-zapadne" medijske izveštaje koji Rusiju i Kinu prikazuju u prijateljskom svetlu, što smatra glavnim razlogom za to što opada podrška Srba za članstvo u EU.

"Ovo je u krajnjoj liniji nebitno, jer takav korak ionako nije planiran, ali ilustruje promenu atmosfere koja se desila u Srbiji u poslednjih deset godina", iskren je nemački list.

U tekstu se dodaje da je veliki broj Rusa dospeo u Srbiju nakon početka Specijalne vojne operacije, gde su oberučke prihvaćeni.

Međutim, FAZ tvrdi da ruski politički disidenti osećaju pritisak i u Srbiji, čije rukovodstvo navodno ume da zapreti neobnavljanjem boravišne dozvole.

Liste se na kraju obrušio i na Aleksandra Vulina.

Vladimir Kara-Murza, potpredsednik nevladine organizacije "Otvorena Rusija" u čijem su odboru svojevremeno sedeli Henri Kisindžer i lord Džejkob Rotšild, i koji je u Rusiji osuđen na kaznu od 25 godina zatvora zbog veleizdaje, tvrdi za FAZ da je ruska opozicija bila "sistematski" prisluškivana tokom u toku pokušaja da organizuje koordinacioni sastanak u maju 2021. godine, a da je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin navodno lično predao sakupljene podatke ruskoj obaveštajnoj zajednici.

image