Ukrajina, Srbija, Iran i dronovi: Ima li vatre tamo gde ima dima?

Nekoliko vodećih ukrajinskih medija prenelo je juče "informaciju" da je Srbija dogovorila kupovinu 20.000 iranskih dronova kamikaza "šahed-136".

Takav sporazum je, kako su ustvrdili, zaključen tokom posete srpske delegacije Iranu, koju je predvodio zamenik ministra spoljnih poslova Srbije Goran Aleksić. 

Međutim, upravo je iz ukrajinskih medija ubrzo stigao i demanti. Medijsko-konsultantska kuća "Difens ekspres" uradila je analizu koja je pokazala da je izvor vesti sajt "Geopost" (inače, izrazito antiruski orijentisan). Oni su, pak, pokazuje dalja analiza, (dez)informaciju preuzeli od zajednice "Teror alarm", koja se deklariše kao prvi svetski generator vesti koji funkcioniše na bazi veštačke inteligencije. 

Na sajtu pomenutog "Teror alarma" stoji da se samofinansira od strane novinara i aktivista koji rade na projektima organizacije, kao i da izveštavaju "samo o činjenicama". Navodi se, međutim, da vesti prikupljaju iz svih izvora, uključujući novinske sajtove, blogove, Redit, dark veb, društvene mreže, televizijske i radio kanale, kao i iz privatnih prepiski kada je to u skladu sa zakonom.

Pravila zajednice su više nego interesantna za onoga ko pretenduje da informiše. Strogo je zabranjeno pitati za izvor vesti (?!), ali su takođe no-no i "hrišćanska i islamska propaganda".

Što se tiče drugih izvora propagande, čini se da pravila nisu toliko striktna. Naime, u tvitu u kome piše da je delegacija srpskog Ministarstva spoljnih poslova u Teheranu sa ciljem da kupi 20.000 dronova, dodaje se i da "Iran, tokom poslednje dve godine, naoružava hrišćanske fundamentaliste u Rusiji, Jermeniji i Srbiji protiv katoličkog sveta"?!

Misteriozna porudžbina

Stručnjak "Difens ekspresa" Sergej Zgurec izjavio je za ukrajinsku televiziju "Espreso" da ne veruje u informacije koje su pojavile o kupovini 20.000 iranskih dronova od strane Srbije, ocenivši tako nešto kao "prosto nemoguće".

On je dodao i da "Iran nema kapacitete za proizvodnju tako velike količine oružja tog tipa", te da ta zemlja "već ima sporazume sa Rusijom o proizvodnji i snabdevanju tim dronovima" - što je, da podsetimo, informacija koju su do sada i Rusija i Iran dosledno negirali, pa nije jasno da li je cilj dotičnog da informiše o Srbiji, ili da dezinformiše o Rusiji. 

No, da krenemo od onog što je sigurno. Od navedenog, tačno je da je zamenik ministra spoljnih poslova Srbije Goran Aleksić zaista posetio Teheran 6. avgusta, i da se sastao sa zamenikom šefa iranskog Ministarstva spoljnih poslova Alijem Bagerijem, zaduženim za politička pitanja. 

Nakon sastanka pojavila su se samo zvanična saopštenja, u kojima nema naznaka o "misterioznoj porudžbini". Na sajtu iranskog Ministarstva spoljnih poslova stoji da je Aleksić na čelu srpske delegacije u Teheranu sa ciljem održavanja druge runde "političkih konsultacija", što je zakićeno nizom uobičajenih fraza o prijateljstvu dve zemlje i unapređenju saradnje. 

Aleksić se, kako se navodi na sajtu iranskog ministarstva, sastao i sa iranskim ministrom spoljnih poslova, kao i sa šefom skupštinske Komisije za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku, ali nije naveden nikakav drugi detalj koji bi nahranio maštu radoznalog čitaoca. 

Čak ni njegova biografija na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije ne otkriva, osim standardne diplomatske karijere, bilo kakvu biografsku pikanteriju ili zaduženje za poslove iz sektora bezbednosti.

"Oportuni Iran na krhkom Balkanu"

S druge strane, potencijalna isporuka iranskih dronova Srbiji nije nova tema u medijima, bilo da ih uređuje prirodna, veštačka ili pak nikakva inteligencija.

Primera radi, u publikaciji "Džejmstaun fondacije" pod nazivom "Monitor terorizma" iz januara ove godine diskutuje se o "geopolitičkim posledicama izvoza iranskih dronova na Balkan".

Navodi se da iranska vojna aktivnost u evropskom susedstvu nije ograničena na podršku Rusiji u sukobu sa Ukrajinom, već da je Teheran oportunistički angažovan u zonama sukoba od Ukrajine do "napetih, krhkih regiona kao što je Balkan". 

Kada je u pitanju balkansko tržište, Iran je, prema ovoj publikaciji, usmeren na sektor bespilotnih letelica, a glavni akter u tom procesu je Iranska revolucionarna garda (IRGC). 

"Na taj način, ulazak Teherana u industriju dronova na Balkanu otvara vrata angažmanu IRGC-a na jugoistočnom krilu NATO-a", dodaje se u tekstu, uz ocenu da bi to "doprinelo geopolitičkoj nestabilnosti". 

Treba podsetiti da je Iranska revolucionarna garda elitno krilo iranske vojske koju su SAD 2019. stavile na listu stranih terorističkih organizacija, što je čak i Si-En-En ocenio kao "slučaj bez presedana", jer je prvi put da bilo koja administracija u istoriji SAD proglasi zvanični organ neke strane vlade za "terorističku organizaciju".

Elem, prema oceni "Džejmstaun fondacije", trenutna situacija na Balkanu je nestabilna i napeta, što podstiče "trku u naoružanju koju vode Beograd i Zagreb".

"Dok se Hrvatska, Albanija i Bosna opredeljuju za zapadna rešenja, druge zemlje, poput Srbije i Jermenije na Kavkazu, raširenih ruku dočekuju nezapadne sisteme", zamera se u tekstu, uz jasnu ocenu da ulazak iranskog i kineskog oružja na Balkan doprinosi nestabilnosti. 

Ostalo oružje - moglo bi da se (zlo)namerno zaključi - nije problem. 

Kupujte iransko

"Forbs" je prošle godine ocenio da je 2022. bila izuzetno uspešna za izvoz iranskih dronova. Oni su preneli reči iranskog generala da 22 zemlje - među kojima Srbija i Jermenija - žele da nabave iranske dronove.

Neki analitičari su, kako je preneo "Forbs", skeptični da je Beograd zainteresovan za iranske bespilotne letelice, pre svega jer "Srbija već poseduje značajne kapacitete da zadovolji sopstvene potrebe" i da je "malo toga što bi mogla da dobije od Irana u pogledu gotovih proizvoda - dronova, ili znanja kada je ta oblast u pitanju".

Cena, je, ipak, prava sitnica, pa bi tričavih 20.000 dolara po komadu - što je cifra koja se najčešće pojavljuje kada je u pitanju "šahed-136" - moglo da podstakne Beograd da ojača sopstveni arsenal kupujući iranske dronove. 

"I Jermenima i Srbima je potrebno da mogu brzo da naprave značajne gubitke jačim protivnicima – u slučaju Srbije to je NATO, za Jermeniju je to Azerbejdžan", rekao je tada za "Forbs" Nikolas Heras iz Instituta "Nju lajns", "otkrivajući" Srbima da su možda opet na pragu sukoba sa Alijansom - znali oni to ili ne.