Nekadašnji britanski ambasador u Beogradu Ser Ajvor Roberts ocenio je da su tvrdnje poslanice britanskog parlamenta Ališe Kerns da je Srpska pravoslavna crkva učestvovala u švercu oružja iz centralne Srbije na Kosovo i Metohiju, tako što je navodno koristila vozila hitne pomoći, besmislica.
Roberts u intervjuu za "Demostat" ističe da je Balkan pogodan za teorije zavere, kao i da britanski poslanici ne bi trebalo da se mešaju i šire lažne informacije.
"Balkan u celini je plodno područje za teorije zavere, lažne vesti i dezinformacije. Kao što sam nedavno napisao, ne mislim da bi parlamentarci Velike Britanije ili drugih zemalja trebalo da se uključe u pogoršanje situacije i sprečavanje dogovora širenjem očigledno lažnih informacija. Tvrdnje Ališe Kerns o švercu oružja su besmislica", kaže Roberts.
Povodom tvrdnji koje su se pojavile u pojedinim medijima da britanska obaveštajna služba sprema novi rat na Kosovu, kao i da je Kerns agent tajne službe kaže da bi i "ne baš bistro dete primetilo da je njihova priča besmislica".
Povodom francusko-nemačkog, odnosno evropskog sporazuma i formiranja Zajednice srpskih opština, navodi da smatra da mora doći do konačnog sporazuma dve strane, kao i da Priština mora da ispoštuje obavezu i osnuje ZSO.
"Obaveze koje je jedna strana već preuzela moraju se poštovati. Ali, realizacija Zajednice srpskih opština nije sama sebi cilj. Ono što je važno jeste da se zadrži zamah ka konačnom sporazumu i stoga moramo da nastavimo da razgovaramo o obliku tog sporazuma", dodaje.
Ocenjuje da je najbolje rešenje za pitanje Kosova i Metohije – kao što je bilo i za probleme u Hrvatskoj i Bosni – da se ljudima omogući da ostanu u svojim domovima i da se njihova ljudska prava i prava kao manjine poštuju od strane većine dok oni, zauzvrat, prihvate vladavinu prava države u kojoj žive.
"Masovne migracije, kakve smo videli iz Krajine, nisu dobro rešenje i ako su teritorijalne razmene konsenzusom bile jedini način da se to izbegne, onda im treba dati pravo da budu razmatrane. Naglasak mora biti na konsenzusu. Badinterova komisija nije dala dovoljnu težinu ovoj mogućnosti, zaključivši da bi republičke granice trebalo da postanu međunarodne. Ali nadam se da su sadašnji pregovori o Kosovu na putu da dovedu do sporazuma", navodi Roberts.
Roberts je mišljenja da će srpska manjina dobiti autonomiju, što je kako kaže, bolan kompromis koji će kosovsko rukovodstvo morati da napravi, ali biće bolno za obe strane.
"Srpska manjina sa svoje strane mora da prihvati da se autonomija odnosi i na kulturu i privredu i na lokalnu samoupravu, a ne na pravo na otcepljenje – to je gorka pilula koju srpska strana mora da proguta zauzvrat. Ovo će biti težak sporazum za finalizaciju, ali svi moraju razmišljati o dugoročnim koristima, a ne o kratkoročnim bolovima", kaže bivši ambasador.
On se osvrnuo i na pismo koje su zapadni parlamentarci uputili visokim zvaničnicima Evropske unije, Velike Britanije, Sjedinjenih Amričkih Država i specijalnim izaslanicima Miroslavu Lajčaku, Gabrijelu Eskobaru i Ser Stjuartu Piču, tražeći da se "pojača pritisak na Srbiju" kada je reč o rešavanju kosovskog pitanja, rekavši da "ponekad pomisli da moraju postojati dve Srbije: jedna koja stvarno postoji i druga koja postoji samo u glavama Vučićevih kritičara".
"Prvo, svako ko je bilo koje vreme proveo u regionu zna da pritisak na Srbe jednostavno izaziva tvrdoglavost 'iz inata' koja ne može biti od pomoći. Uverio sam se u ovo iznova i iznova. Drugo, trenutno ne postoji nijedna druga politička snaga u Srbiji koja može da ima većinu i neophodna ovlašćenja za postizanje dogovora o Kosovu. Ne znam odakle tim parlamentarcima informacije, ali ako su zainteresovani za trajno rešenje kosovskog pitanja onda bi trebalo da puste Kurtija i Vučića da nastave sa razgovorima i da podrže međunarodne pregovarače. Sada moramo svi zajedno da radimo na zajedničkoj viziji regiona koji je povratio političku stabilnost, ekonomski rast i slobodu kretanja", zakljuje Roberts.