Zašto je Hrvatska stopirala uvoz srpskih breskvi?

Posle čipsa iz čačanskih pogona protekle sedmice, Hrvatska je ove nedelje zabranila uvoz kontingenta breskvi iz iz Srbije pod obrazloženje da je u jednoj pošiljci ovog voća pronađena velika količina insekticida- hlorpirifos.

Sporni pesticid poslednjih godina naročito je pod lupom Evropske unije. Tačnije, od prvog januara 2020. godine kada je njegova upotreba zabranjena na nivou unije, pod obrazloženjem da je štetan za ljudsko zdravlje. Početkom jula sa granice sa Slovenijom vraćene su breskve takođe proizvedene u našoj zemlji zbog povišenog nivo hlorpirifosa, objavio je Tanjug, a prenela "Politika".

U toku su, dakle, ciljane kontrole koje na graničnim prelzima sprovodi EU za robu koja dolazi iz trećih zemalja. Još nema konkretnih podataka ko je izvoznik i o kojim količinama neispravnog voća je reč.

Ministarstvo poljoprivrede ranije je objavilo da je granična fitosanitarna inspekcija Srbije uzela uzorak sporne pošiljke za analizu i da će javnost biti obaveštena o rezultatima.

Još pre dve godine EU je najavila da će uvozno voće koje hlorpirifos sadrži i u najmanjim tragovima biti povučeno sa tržišta zbog mogućih genotoksičnih uticaja. Prema objašnjenju stručnjaka hlorpirifos su koristili poljoprivrednici kako bi sprečili insekte da oštete poljoprivredne proizivode.

Dominantnu primenu imao je u voćarstvu, a u upotrebi je još od šezdesetih godina prošlog veka. Ta supstanca nalazila se i u mnogim komercijalnim preparatima koji su se prodavali i u Srbiji, jer je efikasna zaštita od štetočina za više od 50 useva. A posebno u godini kao što je ova, kada su voćari zbog loših vremenskih prilika, imali velike teškoće u zaštiti plodova od različitih insekata i truljenja.

Kako je za "Politiku" rekao diplomirani inženjer zaštite bilja Verko Kačarević, ima više od dve godine kako su ovi insekticidi zabranjeni i u Srbiji, i ozbiljni proizvođači i izvoznici se pridržavaju tih normi u zaštiti voća.

Prema njegovim rečima hlorpirifos je još samo dozvoljen za kontrolisano prskanje šuma protiv gubara što sprovode isključivo ovlašćene institucije.

"Politikin" sagovornik pretpostavlja da su na zalihama u nekim poljoprivrednim apotekama ostale određene količine ovih preparata  i da je verovatno neki manji proizvođač to zloupotrebio zbog neznanja ali i zbog uštede i napravio problem.

"Hlorpirifos je zabranjen i kod nas na našem tržištu. I u zaštiti voća i ratarstvu. Nekada se koristio i za zaštitu šećerne repe, ali sada više nije dozvoljena upotreba. Struka se strogo pridržava tih zabranjenih lista insekticida i ne preporučuje ga u tretmanima", objasnio je Kačarević.

On potvrđuje da je ovaj insekticid imao širok spektar delovanja na dosta insekata, i da je bio relativno jeftin.

Novi preparati su skuplji, ali su specifični i deluju na određenu vrstu insekata. Tako se dešava da u jednom tretmanu moraju da se kombinuju i dva nova, skuplja insekticida, pa Kačarević pretpostavlja da su zbog smanjenja troškova, neki voćari pokušali da to izbegnu.

Vraćeno voće će biti uništeno

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković izjavila je juče da nema bojazni da će breskve vraćene sa hrvatske granice završiti na tržištu Srbije.

"Mi trenutno radimo ispitivanja. Još nismo dobili analize naše laboratorije. Ako se dokaže da su pesticidi u toj količini, sve te breskve će biti uništene", rekla je ministarka za Tanjug.

Sve ono što se proizvede i prodaje u Srbiji, kako je objasnila, kontroliše se u našoj zemlji, dok se ono što dolazi sa strane proverava na samom graničnom prelazu prilikom uvoza. U Srbiji se ne radi kontrola za svaku pošiljku voća i povrća koja se izvozi jer to proceduralno radi inspekcija zemlje u koju se uvozi.

"Tako i inspekcija na našim graničnim prelazima radi kontrolu voća i povrća koje ulazi u našu zemlju. Kontrolišu se pesticidi i generalno sve materije koje nisu dozvoljene i ukoliko nije dobro, mi tu pošiljku vraćamo", objasnila je Tanasković.

Srbija, kaže ona, na dnevnom nivou sa graničnih prelaza vraća voće i povrće koje dolazi iz drugih zemalja, zato što ima povećanu količinu pesticida. Naglasila je da je voće u prethodnom periodu moralo da bude više tretirano kako bi opstalo zbog klimatskih promena i pojačanih padavina.