Da nije bilo oficira sa Fakulteta organizacionih nauka, prof. Dragana Pamučara, Univerzitet u Beogradu bi i ove godine lako skliznuo na Šangajskoj listi najboljih. Međutim, zahvaljujući velikoj citiranosti njegovih naučnih radova iz oblasti operacionih istraživanja, mekog računarstva i optimizacije, Beogradski univerzitet je ove godine skočio za 40 mesta i zauzeo visoku poziciju između 301. i 400. mesta.
Za RT Balkan nekadašnji profesor sa Vojne akademije kaže da čitavo jutro odgovara na pozive novinara i kolega, ali da ga publicitet ne zanima. Samo znanje koje može da prenese svojim studentima.
Prof. Pamučar, inače je jedno je od dva imena srpskih naučnika, pored prof. Petra Seferovića sa Medicinskog fakulteta, koja su među jedan odsto najcitiranijih naučnika u svetu prema Clarivate listi.
"To je lista koja se formira na osnovu citata u bazi koju čine časopisi na famoznoj listi Science Citation Index i Social Science Citation Index. Postoji oko 6.900 naučnika na listi, i prof. Seferović i ja smo na njoj jedini iz Srbije. Inače, ti citati dolaze na osnovu kvaliteta naučnih radova, što imate kvalitetnije radove i rezultate istraživanja, to su vam čitaniji radovi, koje kolege koriste i navode u svojim doktorskim disertacijama, projektima itd.", objašnjava naš sagovornik.
U toku prošle godine njegove kolege sa drugih inostranih institucija koristile su njegove matematičke modele za višekriterijsumsko donošenje odluka.
"Plastično objašnjenje je da ako npr. hoćete da kupite auto, imate više kriterijuma kao što su cena, potrošnja, boja. U ponudi imate 10 vozila i treba da izaberete prema vašim preferencijama", kaže profesor Pamučar.
Otkriva nam i da mu najiskrenije ne prija pažnja koju je iznenada dobio.
"Ne volim da se priča o meni. Volim da se govori o plasmanu univerziteta, a svi mi radimo da bi BU stekao što bolju poziciju, da bi imali što više studenata i preneli im što više znanja", navodi skromno profesor.
Što se tiče obrazovanja, kaže da je diplomu stekao na Vojno-tehničkoj akademiji, gde je postao inženjer saobraćaja.
"Ta akademija je školovala inženjere i programere, a druga, klasična Akademija, bila je zaslužna za produkciju vojnih kadrova. Sada je to sve objedinjeno, ali ja sam završio ranije, dok su ustanove bile zasebne. Magistrirao sam na Saobraćajnom fakultetu, to mi je matični fakultet i potom doktorirao na Fakultetu odbrane, odnosno Vojnoj akademiji. Moja oblast naučnih istraživanja su operaciona istraživanja i meko računarstvo. Inače se bavim primenom operacionih istraživanja, mekog računarstva i optimizacija u različitim oblastima, u inženjerskim naukama, jer je to multidisciplinarna oblast, optimizacije se primenjuju u različitim naukama. Prvo sam predavao na Vojnoj akademiji na sva tri nivoa studija i tada sam samo sarađivao sa Fakultetom organizacionih nauka, godinama unazad", objašnjava prof. Pamučar.
Kaže da je bio prirodan put da pređe na FON, gde postoji posebna katedra za oblast kojom se bavi, mnogo su bolji uslovi rada, te da takav poziv nije mogao da odbije.
"Što se tiče mog sadašnjeg rada na FON-u, svi studenti su nam fenomenalni, interesuju se za ove oblasti koje predajem, vodim dosta master studenata, nadam se i doktorskim. Prezadovoljan sam, postoji interesovanje, studenti žele što bolje profesore, više ne upisuju fakultete zbog diplome, žele znanje. Znaju da je tržište surovo, iako naši studenti imaju dobru 'prođu' i lako se zapošljavaju u firmama... Voleo bih da se više njih odlučuje za ostanak na fakultetima gde bi se bavili naučnim radom. U tom smislu nam je potrebno i veće ulaganje u nauku, treba da ima više profesora koji ostvaruju rezultate, a to može samo dodatnim ulaganjem u nauku i u naučnoistraživački rad. To je jedini način, bez toga ništa", poručuje sagovornik RT Balkana.
S obzirom da ima tek 45 godina, prof. Dragan Pamučar za kraj obećava još rezultata.
"Nadam se da je ovo tek početak, i da će biti podrške drugih institucija, ne samo prema meni, već i i prema drugim naučnim radnicima i istraživačima", zaključio je univerzitetski profesor.