Tri stvari koje se traže od Srbije: Šta nam Zapad sprema od jeseni?

Priča o "slamanju dominacije Srbije" koja se simultano pojavila u nekoliko nemačkih medija, ali i u analizi Si-En-Ena, vid je medijskog pritiska na javnost i donosioce odluka u SAD i Evropi kako bi se od jeseni zaoštrio stav Zapada pri rešavanju spornih pitanja na Zapadnom Balkanu, piše "Blic".

Taj oštriji kurs prema "neposlušnoj Srbiji", ipak, zagovara samo deo zapadnoevropskog političkog establišmenta, mahom u Nemačkoj, dok zvanični Vašington i francuski predsednik Emanuel Makron i dalje promovišu nešto blaži odnos prema zemljama regiona.

"Tvrđa politika" mogla bi da se ogleda, pre svega, u zavrtanju finansijskih slavina, ali i pretnjama ukidanjem bezviznog režima, smatraju analitičari. S druge strane, svako dosadašnje forsiranje štapa u odnosu na šargarepu imalo je , kako "Blic" ocenjuje, uglavnom mršave efekte.

Programski menadžer Centra za evropske studije Strahinja Subotić kaže za "Blic" da EU već sada ima čvršći stav prema Zapadnom Balkanu.

"Dokaz za to je činjenica da je EU prvi put u istoriji uvela kaznene mere Prištini. To je bilo nezamislivo do pre samo godinu dana. Uprkos tome što neke zemlje u EU priznaju, a druge ne priznaju nezavisnost Kosova, i što jedne više, a druge manje podržavaju Prištinu, sve države su bile jedinstvene u stavu da treba primeniti nepopularne mere i uvesti sankcije Prištini", kaže Subotić.

To je ujedno poruka i celom regionu: ko god se bude ponašao na neevropski način, isto će proći.

"Šta znači neevropsko ponašanje? To je, pre svega, nespremnost na konstruktivnu ulogu i kompromis, a spremnost na promovisanje populizma. Za razliku od ranijeg perioda, sada je EU sve poteze u celosti uskladila sa SAD. Vašington je uveo sankcije Vulinu i bosanskim zvaničnicima", kaže Subotić.

Nemačka najrigoroznija prema Srbiji?

Mnogi smatraju da od svih zemalja EU Nemačka ima najrigorozniji stav prema Srbiji. Ipak, nemačko favorizovanje Prištine zasad više dolazi iz usta pojedinaca, partijskih funkcionera ili poslanika koji su najčešće levo orijentisani. Sličan slučaj je i sa EU, u kojoj najviše pripadnici Zelenih otvoreno i glasno staju na stranu Prištine u gotovo svakoj situaciji.

Subotić ipak nije uveren da zvanična Nemačka ima tvrđi stav prema Beogradu u poređenju sa drugim državama EU.

"Nemačka je imala pravo veta na uvođenje sankcija Prištini, ali to nije iskoristila. To ukazuje da Berlin deli isti stav kao cela EU. Štaviše, u poslednje vreme se pre može čuti da je EU popustljivija prema Beogradu, nego prema Prištini", kaže Subotić.

Od Beograda Zapad očekuje tri stvari u odnosima sa Prištinom, dodaje on.

"Prvo, da ne pruža podršku Srbima koji su na severu Kosova pretukli vojnike Kfora. Drugo, da podrži ponovljene lokalne izbore na severu KiM. I treće, da bude konstruktivan u daljem dijalogu sa Prištinom. Kao što vidimo, to nisu krupne političke odluke i realno su ostvarive. S druge strane, od Prištine se mnogo više očekuje i zato je pod većim pritiskom". kaže Subotić.

Diplomata Srećko Đukić očekuje da u septembru Zapad izađe sa čvršćom agendom prema našem regionu.

"Sve ukazuje na to da će Zapad da uvede tvrđu politiku prema Beogradu i da će EU i SAD već u septembru inaugurisati novu agendu prema Zapadnom Balkanu. Moguće je zaustavljanje investicija, kreditnih operacija i finansijskih tokova", tvrdi Đukić.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, smatra da je Zapad "profulao sve moguće rokove" i kada je reč o situaciji u BiH, i na Kosovu.

"Više im se ništa ne može verovati. Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak su govorili da će se do leta mnogo toga rešiti i dogovoriti na Kosovu, a vidimo da se suprotno događa. Uveli su neku vrstu sankcija Prištini koje imaju mršave efekte", kaže Popov za "Blic".

Postavlja se pitanje i koliko su na Zapadu jedinstveni u pogledu Zapadnog Balkana.

"Izgubili su kredibilitet u pretnjama. Sve što su pretili gotovo ništa nisu ispunili. Zato se i ne mogu predvideti sledeći potezi SAD i EU. Možda se nešto prelomi, pa se pokrenu stvari sa mrtve tačke""B, kaže Popov.