Ni mrtvima ne daju mira: Dve i po decenije od otmice novinara Slavuja i Perenića na KiM

Ni ravno 25 godina od otmice Đura Slavuja i Ranka Perenića, novinara Radio Prištine koji su kidnapovani 21. avgusta 1998. godine na putu Velika Hoča – Zočište na Kosovu i Metohiji, niko od njihovih otmičara nije ni otkriven, ni kažnjen, niti su nađeni njihovi posmrtni ostaci.

Tablu sa kratkom i jednostavnom porukom – "Ovde su 21. avgusta 1998. nestali novinari. Tražimo ih",  na srpskom i albanskom jeziku, Udruženje novinara Srbije i Društvo novinara na KiM do sada su postavljali osam puta i tabla je uvek rušena, uz još jednostavniju poruku nekažnjenih zločinaca i njihovih potomaka – "Ovde nema mesta za srpske novinare, ni za srpski narod".

Poslednji put, tabla je postavljena u prisustvu šefa misije OEBS-a u Beogradu, ali je i ona ubrzo srušena. Ponovo je postavljena upravo na insistiranje ove međunarodne misije i od tada nije rušena. Tada je nađen i počinilac, Albanac koji je ploču srušio, u istrazi su se pojavili navodi da je to uradio iz etničkih motiva, ali je ta kvalifikacija u prekršajnoj kazni od 200 evra izostala.

Slavuj i Perenić oteti su, nestali, dok su bili na novinarskom zadatku u trenutku kada su iz Velike Hoče krenuli da izveštavaju o otetim monasima iz manastira Sveti Vrači u Zočištu. Zna se da su, pošto su glavni putevi bili blokirani, u želji da  izveste sa lica mesta, krenuli jednim od sporednih puteva. Tu su naleteli na barikadu i pali su pravo u ruke teroristima tzv. OVK.

Udruženje novinara Srbije i DNKIM godinama već traže od Euleksa, Unmika, Suda za ratne zločine na KiM, Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije  da pokrenu, odnosno obnove istrage o ubistvima i kidnapovanjima novinara na Kosovu i Metohiji.

Kada je u pitanju otmica Đura Slavuja i Ranka Perenića istraga je "zbog nedostatka dokaza", još 2013. godine obustavljena, sa mogućnošću, ali očigledno samo u teoriji, da se ponovo pokrene ukoliko se pronađu neki novi dokazi.

"Već četvrt veka tragamo za istinom i pravdom kada je reč o Đuri Slavuju i Ranku Pereniću i ne samo o njima dvojici. Za istinom tragamo zbog porodica tih novinara, zbog njihovih kolega sa kojima su radili, živeli, provodili vreme na Kosovu u najtežim vremenima. Za pravdom tragamo i jer nam je stalo da zločini nad novinarima ne ostanu nekažnjeni", kaže za RT Balkan Slobodan Ćirić, potpredsednik UNS-a.

Kako navodi ovo nije pitanje života dvojice novinara već pitanje života čitave novinarske struke, pitanje novinarskih sloboda.

"Naše kolege su nestale na radnom zadatku i dok se ne otkrije šta se sa njima desilo, čitavoj se našoj struci šalju zloslutne poruke da zločini nad novinarima mogu ostati nekažnjeni. Mi tražimo istinu i pravdu ne samo povodom slučaja ove dvojice naših kolega, nego i povodom gotovo 20 naših kolega koji su na području KiM tokom 1998. – 1999. nestali i što je posebno tragično nisu u pitanju samo srpski nego i albanski novinari, jedna ekipa iz Nemačke. Svi oni su dali su živote za ovu profesiju i najmanje što za njih možemo da učinimo jeste da tražimo istinu o tome šta se njima dogodilo i da tražimo da počinioci tih zločina budu kažnjeni", poručuje Ćirić .

Snežana Perenić, Rankova supruga pre nekoliko godina za portal UNS-a ispriča je da je Ranko taj dan otišao da radi, da zaradi za porodicu i da se nikada nije vratio.

"Tužna sam i nesrećna, ali me još više guši nebriga ljudi, nedostatak humanosti. Zar je moguće da ih se sete samo jednom godišnje? Nas sve ove godine niko od nadležnih nije zvao, nije pitao gde smo, kako smo, a onda smo čuli da je istraga zatvorena. To ne mogu da shvatim, zato tražim i zahtevam da istraga bude ponovo otvorena", ispričala je tada Snežana Perenić.

U obrazloženju odluke o zatvaranju istrage, tadašnji tužilac Euleksa Mauricio Salustra naveo je da su "na osnovu dostupnih informacija, dana 21. avgusta 1998. godine žrtve otišle u Veliku Hoču kako bi izvršile radni zadatak", ali ih je "na putu nazad presrela naoružana grupa ljudi koji su nosili obeležje OVK, zapretila oružjem i odvela ih u nepoznatom pravcu".

Posle ovoga, Euleks je istragu zatvorio.

Pre desetak godina Udruženje novinara Srbije u okviru svog istraživačkog rada o ovom slučaju saznalo je da je novinar "Njujork tajmsa" Majk O`Konor posle otmice video vozilo u kome su bili Perenić i Slavuj da je u vozilu čak, našao i diktafon koji je jedan od njih imao.

"Igrom slučaja video sam izveštaj Vojske Jugoslavije o prisluškivanju OVK. U danu kada su kidnapovani Ranko Perenić i Đuro Slavuj, u tom izveštaju zabeleženo je: "Dva paketa su donesena do Bele Crkve" (naselje u Orahovcu). Odmah sam tamo poslao novinara `Njujork tajmsa` Majka O’Konora. Kada se vratio pitao me je za serijski broj njihovog diktafona. Znao sam broj, jer sam ga lično kupio. Video je `soni` koji su Ranko i Đuro poneli na teren. O’Konor je video i plavu `Zastavu 128` i u njoj je bio diktafon. Pitao je komandante OVK gde su ljudi iz automobila, a oni su odgovorili da ne znaju ništa, da su sve tako zatekli", ispričao je za UNS  pre nekoliko godina Milivoje Miki Mihajlović, nekadašnji urednik Radio Prištine i rukovodilac Medija centra u Prištini.

Šon Berns, šef američke diplomatske posmatračke misije, koji je te 1998. godine boravio na KiM, za UNS je kazao da je leta te godine, u regiji u kojoj su kidnapovani Perenić i Slavuj, najviše uticaja imao Fatmir Ljimaj, da se taj prostor preklapao sa uticajem OVK iz zone Paštrik koja je bila koncentrisana u Prizrenu, kao i da su do te lokacije dolazile i jedinice pod kontrolom Ramuša Haradinaja.

Kancelarija za KiM: Četvrt veka čekamo pravdu, novinari i danas ugroženi

Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije podsetila je da se danas navršava 25 godina od kada su na putu Orahovac-Velika Hoča oteti novinari Radija Priština Đuro Slavuj i Ranko Perenić koji su krenuli da izveštavaju o otetim monasima iz manastira Sveti Vrači u Zočištu.

Kancelarija za KiM navodi da "porodice otetih novinara, kolege i cela javnost, dvadeset i pet godina čekaju na istinu i pravdu, što predstavlja još jednu mrlju na obrazu onih koji su pozvani da se staraju o pravdi i vladavini prava u pokrajini".

"Đuro Slavuj i Ranko Perenić oteti su zato što su radili svoj posao, ali pre svega zato što su Srbi, a njihova otmica trebalo je da pokaže preostalim Srbima u Orahovcu, ali i na celom Kosovu i Metohiji, kakva ih sudbina čeka, navodi se u saopštenju Kancelarije za KiM.

Iz Kancelarije navode i da je današnji dan prilika za podsećanje da nisu rasvetljene ni druge otmice i ubistva novinara na Kosovu i Metohiji: Ljubomir Knežević, novinar prištinskog "Jedinstva" i dopisnik "Politike", otet je 6. maja 1999. godine kod Vučitrna, Aleksandar Simović, novinar i prevodilac, nestao je 21. avgusta 1999. godine u Prištini, Marjan Melonaši, novinar srpske redakcije Radio Kosova, nestao je 9. septembra 2000. godine u Prištini, Momir Stokuća, fotoreporter, ubijen je 21. septembra 1999. godine u porodičnoj kući u centru Prištine, Mile Buljević, radnik obezbeđenja u Televiziji Priština, kidnapovan je juna 1999. godine ispred Izbegličkog centra u Prištini.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju ponovo je danas pozvala Euleks i sve nadležne međunarodne i lokalne institucije da obnove istragu i pronađu i procesuiraju počinioce ovog zločina, kao i počinioce ostalih nerasvetljenih zločina nad novinarima i srpskim narodom na Kosovu.

"Nažalost, novinari koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu i Metohiji i danas se suočavaju sa brojnim problemima u radu, pretnjama i opstrukcijama vlasti iz Prištine, kao i zabranama da obavljaju svoju profesiju na prostoru pokrajine. Očekujemo da međunarodne institucije na KiM, shodno svom mandatu, pruže zaštitu novinarima i obezbede im bezbednost i civilizovane uslove za rad", poručuju iz Kancelarije za KiM.