Opozicione stranke su male i nedovoljno organizovane, rascepkana je i opoziciona scena, tako da se ništa ne bi promenilo čak i kad bi se čekalo proleće da se izađe na birališta, smatraju sagovornici "Kurira".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će izbori u Srbiji biti održani veoma brzo, za tri, a najkasnije za šest-sedam meseci. Sagovornici "Kurira" ukazuju da vreme održavanja izbora neće bitno promeniti odnos snaga vlasti i opozicije, ali da bi predstavnicima opozicionih partija ipak značilo da imaju više vremena kako bi uspeli da se organizuju.
Vučić je, naime, rekao da su lokalni i pokrajinski izbori redovni, a da će najverovatnije biti održani i parlamentarni. Podsetio je i da je opoziciju "sto puta pitao" kada želi na izbore.
Sociolog Vladimir Vuletić za "Kurir" ocenjuje da će izbori, kada god se dese, biti ocena dosadašnje politike stranaka.
"Onima koji su spremni, odgovaraju raniji izbori, a onima koji su manje spremni treba više vremena da se pripreme za izbore. To opet, s druge strane, zavisi i od ove ukupne konstelacije regionalnih odnosa i drugih stvari. Oni će svakako, kad god da se dese, biti ocena dosadašnje politike stranaka", kaže Vuletić.
On sumnja da bi predstavnicima opozicije više odgovaralo da se izbori održe ranije.
"I sa ovim protestima koje organizuju je prilično mutna stvar. Stranke se ograđuju od njih iako je jasno, i po pitanju formalne organizacije, kao i po pitanju zahteva, da su protesti povezani s političkim strankama. Čini mi se da je više vremena bolje za one koji nisu dovoljno organizovani i spremni. Vladajućoj koaliciji je manje-više svejedno, oni bi mogli i za tri meseca, ali čini mi se da bi opoziciji trebalo više vremena", kazao je Vuletić.
Ko je spreman za tri, biće i za šest-sedam meseci
Politički analitičar Branko Radun takođe ne veruje da bi vreme održavanja izbora značajno uticalo na raspodelu snaga.
"Neće se napraviti velika razlika, ko je spreman za tri, biće i za šest-sedam meseci. Ali generalno, ako ide brza kampanja i kraća, teoretski je tu u prednosti onaj ko je na vlasti, ali to ne znači mnogo. Osim, na primer, da se u ta tri meseca desi nešto dramatično, neki socijalni problem i slično, poput nedostatka gasa za grejnu sezonu. To bi sigurno uticalo na pad rejtinga vladajuće koalicije, ali toga nema na vidiku", kaže Radun za "Kurir".
On smatra da bi opoziciji, u smislu vremena, zapravo najbolje bilo da su izbori održani u momentu kad su protesti koje organizuju bili na vrhuncu snage.
"Što duže traju protesti, to više slabi njihov efekat. Tako da ne vidim neke značajne razlike, ni za vlast ni za opoziciju, po pitanju toga da li će izbori biti za tri ili sedam meseci. Takođe, stranke opozicije su tako male i nisu dovoljno dobro organizovane, rascepkana je opoziciona scena, pa se ništa ni u tom smislu ne bi promenilo za nekoliko meseci", zaključio je Radun.
Za izbore je tek deo opozicije. Njih traži, pre svega u Beogradu, Aleksandar Jovanović Ćuta iz poslaničke grupe Moramo - Zajedno, kao i predstavnici Dveri i Novog DSS-a, te pokret Zavetnici.
S druge strane, sa različitim objašnjenjima za izbore nisu Demokratska stranka, Ne davimo Beograd, Narodna stranka, dok se SSP Dragana Đilasa izjasnio da je za izbore u Beogradu.
Predsednik Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić, govoreći o mogućnosti vanrednih izbora, ocenio je da je uvek bolje da imate mandat od četiri godine.
"Ali, ako se iole dovodi u pitanje legitimitet vlade i vlasti, onda nikakav problem nije da imate izbore", rekao je Ljajić za TV Pink i dodao da "svakako imamo lokalne i pokrajinske izbore, koji po sili zakona moraju biti održani na proleće iduće godine".