Dačić: Predlog Šolca i Makrona za Srbiju neprihvatljiv

"Moramo da znamo da nikada nećemo dobiti rešenje koje će za nas biti idealno. Ni za Prištinu, ali mene oni ne zanimaju. U prostoru smo u kojem nema idealnih rešenja i gde moramo dobro da merimo šta možemo, a šta ne možemo da prihvatimo, a da to ne ugrozi naše najvažnije interese," izjavio je Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije povodom predloga Šolca i Makrona da Srbija prizna nezavasnost tzv. Kosova.

Dačić je za "Večernje novosti" je govorio o mnogobrojnim pritiscima koji se vrše na Srbiju po pitanju KiM, i o maglovitoj evropskoj perspektivi u zamenu za francusko-nemački predlog u zamenu za maglovitu evropsku perspektivu.

Od Dačića javnost očekuje da nastavi niz povlačenja priznavanja tzv. Kosova, jer ih je u prvom mandatu upisao 18, od ukupno 27, ali i da balansira između "želja" Vašingtona i Moskve, te Brisela i Pekinga.

Na temu predloga Šolca i Makrona, koji predviđa postizanje konačnog, formalnog sporazuma između Beograda i Prištine kroz narednih deset godina, Dačić je rekao da predlog "tu se polazi od stava da je nezavisnost Kosova već gotova stvar, ali mi to ne prihvatamo".

"Mi hoćemo da razgovaramo i sve vreme pokazujemo da smo konstruktivni, imamo predloge za kompromis, ali te dogovore ne možemo da pravimo od krova. Zaključak sa sednice Saveta za nacionalnu bezbednost je da je taj predlog za nas neprihvatljiv i svi smo glasali "za".

"Ne pruža nam šansu da razgovaramo, jer je osnova iz kojih polazi - da je Kosovo nezavisna država, za nas neprihvatljiva. A to, da li ćete da priznate ili nećete u formalnom smislu, ali ćete se složiti da Kosovo bude članica UN, za nas je mnogo teško," dodao je on.

Podsećamo, Četvorostrani dokument koji predstavlja plan francuskog predsednika i nemačkog kancelara za rešenje pitanja KiM sadrži 13 tačaka, od kojih prva ističe da se do sredine 2023. godine mora postići suštinska normalizacija odnosa.

Kroz narednih deset godina, ovaj dokument predviđa da Srbija prestane sa protivljenjem članstvu tzv. Kosova u međunarodnim organizacijama, da preostalih pet zemalja priznaju tzv. Kosovo, te da privremene prištinske institucije postepeno ulaze u različite međunarodne organizacije, uključujući tu i Savet Evrope, Interpol, Unesko.

Treća faza integracije tzv. Kosova u međunarodne institucije uključuje početak pregovora za pristupanje u NATO i aplikacija za članstvo u EU i četvrta faza članstvo u UN.