Manastir Dečani, zadužbina srpskog kralja Sv. Stefana Dečanskog iz 1335. godine, "podignut na desnoj obali Dečanske Bistrice, u zatrnavskoj župi, na mestu koje je još Sveti Sava naznačio za podizanje manastira", "ne tako davno" bio je albanska crkva, tvrdi bivša ministarka spoljnih poslova tzv. Kosova.
Okidač za proizvodnju "novog serijala" takozvane istorije, takozvane države, jeste dugometražni film "Dečanski ključ" Milutina Petrovića, koji je podržan na konkursu Filmskog centra Srbije.
"Srbija navodno radi na sledećem propagandnom filmu 'Dečanski ključ' koji sponzoriše država - koji očigledno neće uključivati ovu nepobitnu činjenicu: sadašnji manastir Dečani je ne tako davno bio albanska crkva", napisala je na Tviteru (Iks) - koji, kao i papir, sve trpi - nekadašnja ministarka spoljnih poslova "Kosova" Meliza Haradinaj, članica Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja.
Ona se poziva na istoričara H .Bajramija, koji, "navodi da je ta činjenica otkrivena tokom arheoloških iskopavanja 1924. oko sadašnjeg manastira Dečani, ali je odmah zataškana sa ciljem da se sakrije istina".
Dodaje da "manastir kontinuirano odbija bilo kakav dijalog sa vladom 'Kosova' i da služi kao glasilo Srbije, a ne prosto kao verska institucija".
"Zbog toga, Ministarstvo spoljnih poslova 'Kosova' ne bi trebalo u septembru da dozvoli ulaz ovom propagandnom timu", savetuje Meliza Haradinaj i dodaje da bi u međuvremenu bilo vrlo korisno da se pokrene EU projekat za manastir, "kako bi se osvetlila buduća arheološka istraživanja i iskopavanja na tom mestu". Ona podseća i na sličan EU projekat koji je doveo do nedavnog otkrića na "Ulpijani".
Poraz balkanskih prinčeva iz 1389. godine
Tvrdnja da su Dečani albanski nije nova, poput tvrdnji da Pećka patrijaršija nije srpska, "jer su je gradili Pećanci". (Po istoj logici, Hram Svetog Save takođe nije srpski, jer su ga gradili Beograđani?!)
Udruženje kosovskih istoričara "Ali Hadri" više puta je navodilo da je u slučaju Dečana reč o manastiru pravoslavnih Albanaca i da iguman Sava Janjić služi u albanskom pravoslavnom manastiru, koji su, kako kažu, "uzurpirali srpski okupatori još u srednjem veku".
"Neistina je da manastir Dečani pripada srpskoj crkvi, već je to hram pravoslavnih Albanaca, koji je obnovljen na temeljima ilirskog hrama – Dardan, a manastir je sagradio Fra Vita Kuči na zemlji Haka Kučija iz Dečana", navodi se u jednoj od njihovih izjava.
Oni su optužili Srbiju da pokušava da falsifikuje istoriju time što "izgubljenu Kosovsku bitku iz 1389. pokušava da predstavi kao pobedu".
"Kosovska bitka 28. juna 1389. bila je najveći poraz koji je pretrpeo balkanski antiosmanski savez koji su činili balkanski prinčevi", naveo je predsednik tog udruženja Škodran Imeraj u junu 2021, ističući da su "Srbi bili manjina u tom savezu".
On je dodao i da "srpski manevri da pretvore 'Kosovo' u svetu srpsku zemlju ne stoje, jer su Srbi zvanično prihvatili pravoslavlje od Albanaca".
Od Dardanije do tzv. Kosova: Kratka istorija premošćavanja
Oni koje je zainteresovala preporuka Melize Haradinaj, mogli bi da pronađu još neko interesantno štivo pomenutog istoričara Hakifa Bajramija.
Na spisku njegovih publikacija, između ostalog, navode se i dela poput: "Politika istrebljenja Albanaca i srpska kolonizacija Kosova 1844-1995", "Dvadeset vekova kosovskog identiteta", "Kako je Srbija okupirala Kosovo 1912", "Načertanije: Srpski politički program za istrebljenje Albanaca 1844-1999" itd.
A ljubitelji kraćih formi svakako mogu da izaberu neku od Tviter objava povezanih sa pomenutim otkrićem na arheološkom nalazištu "Ulpijana" kod Gračanice. Tamo je, naime, nedavno otkriven latinski natpis sa potpisom vizantijskog cara Justinijana Velikog iz doba njegove vladavine.
Prištinski ministar kulture, omladine i sporta Hajrula Čeku je 14. avgusta na društvenoj mreži Iks (Tviter) objavio da "pisana posveta cara Justinijana koju su otkrili arheolozi dodatno otkriva bogat narativni i istorijski značaj Dardanije".
Ili, kako je navela predsednica tzv. Kosova Vjosa Osmani prilikom posete arheološkom parku "Ulpijana", ta monumentalna otkrića otkrivaju "skrivene dragulje naše bogate istorije, pri čemu svako kopanje otkopava fragmente naše drevne civilizacije, premošćujući sadašnjost sa dalekom prošlošću".
Reklo bi se da je sezona premošćavanja - otvorena.