Prosečna kamata na stambene kredite u evrima, kojih je oko 99 odsto od ukupnog broja, za godinu dana skočila je gotovo dva i po puta, piše "Blic", ilustrujući da to zapravo znači da se za kredit od 30.000 evra uz rok otplate od 30 godina rata povećala za oko 65 evra. Za kredit u iznosu od 50.000 povećanje je 110 evra, a za 80.000 čak 170 evra.
U aprilu prošle godine kamata je, naime, prema podacima Narodne banke Srbije, iznosila 2,66 odsto, zatim je u aprilu ove godine porasla na 6,29 odsto, da bi se u maju popela na 6,47 i konačno u junu dostigla vrednost od 6,65 odsto.
Prema podacima Evropske centralne banke, prosečna kamata na stambene kredite u evrozoni u aprilu ove godine iznosila je 3.48 odsto, i to u: Italiji 4,17 odsto, Nemačkoj 3,93 odsto, Austriji 3,83 odsto i Francuskoj 2, 62 odsto.
Rast je u ovim zemljama bio i više nego značajan, ali je početna osnovica bila niža, pa su i konačne brojke manje.
Iako prema statistici i dalje nema kašnjenja, zabrinutost postoji.
Euribor već godinu dana raste i sada je na nivou od oko 4 odsto, a nedavno je bio i u minusu. Dakle, rate su građanima Srbije za godinu dana porasle oko 100 evra u proseku. Iznos zavisi od dužine otplate, kamate, roka dospeća, kredita, te je mnogima povećanje bilo i veće od sto evra.
Kako je nedavno ocenio Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, vraćanje kredita je kod privrede i stanovništva ove godine bilo uredno.
"Naravno da će do kašnjenja doći i da već dolazi jer rastu kamate poslovnih banaka, pre svega usled rasta referentnih kamatnih stopa centralnih banaka ECB, koja utiče direktno na rast euribora, utiče takođe i na našu referentnu ili ključnu kamatnu stopu NBS. Pored činjenice da otežava vraćanje kredita valutnom klauzulom kod nas, a takva je većina, to posledično utiče i na belibor, odnosno kamatne stope na dinarske kredite, i sve više otežava ukupnu otplatu kredita kod nas. Otplata kredita je do sada bila u tolerantnim okvirima i nadajmo se da će tako ostati do kraja godine", objasnio je Živanović.
Visinu kamatne stope koju privreda i stanovništvo ne mogu da pokriju, prema njegovim rečima, teško je predvideti, ali činjenica je da od toga nismo daleko.
Svi koji sada gledaju da reše stambeno pitanje, nalaze se u velikoj dilemi: da li da uopšte uzimaju kredit za stan, a ako već uzimaju, da li mogu nekako da uštede, navodi "Blic".
Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan. S jedne strane se trenutno kroz kamate banci vrati vrednost čitavog drugog strana, a rast kamata svakako će se nastaviti još neko vreme.
Banke su u ponudu vratile i kombinovane kamatne stope, a poneke i fiksne, ali sa ovim bankarskim proizvodima teško da ćete uštedeti. Kombinovane kamate se silom prilika uvek kreću na nivou promenjivih kamata, a fiksne, ako ih i ima u ponudi, u ovim uslovima znače daleko veći trošak od varijabilne.
Rate na stambene kredite usklađuju se sa euroborom na tri ili šest meseci, a onima kojima su ugovori vezani za šestomesečni euribor, korekcije se vrše dva puta godišnje – 30. juna i 31. decembra. Onima koji su vezani za tromesečni euribor usklađivanja se rade 30. septembra i 31. decembra.
Minimalan je broj korisnika kredita koji su vezani za jednomesečni euribor i koji praktično svakog meseca za stan plaćaju različit iznos rate.