Zajednička izjava učesnika Krimske platforme: Da li se i Srbija priključila?

Treći samit međunarodne Krimske platforme, foruma na kome se zagovara "oslobođenje Krima najverovatnije vojnim putem", objavio je danas Zajedničku izjavu svojih učesnika, među kojima su i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, šefica diplomatije Nemačke Analena Berbok, premijer Grčke Kirjakos Micotakis, italijanska premijerka Đorđa Meloni, državni sekretar SAD Entoni Blinken...

Srbija je juče prvi put bila prisutna na ovom antiruskom skupu, a premijerka Ana Brnabić oglasila se video-porukom učesnicima i navela da Srbija poštuje patnje ukrajinskog naroda, ali nije komentarisala ciljeve samita, niti je spomenula ili osudila Rusiju za, kako ostali učesnici i organizatori eksplicitno kažu, "agresiju i okupaciju dela države". 

Srpska premijerka je pažnju usmerila na rešavanje humanitarne krize, kao i donaciju u robi i medicinskoj pomoći narodu sa područja zahvaćenih sukobom. 

Na drugoj strani, hrvatski i bošnjački član Predsedništva BiH Željko Komšić i Denis Bećirović izneli su niz zapaljivih stavova i optužbi, kako na račun Rusije, tako i aludirajući na Srbiju. 

Njihove izjave, kao i samo učešće na samitu, ambasada Ruske Federacije u BiH okarakterisala je kao neprijateljski čin, a iz Republike Srpske poslata je poruka da stav koji su Komšić i Bećirović iskazali nije zvaničan stav Predsedništva BiH, jer za tako nešto nema saglasnosti srpskog člana Željke Cvijanović. 

Zajednička izjava učesnika zvuči kao nebrojeno puta ponovoljena zbirka propagandnih govora zapadnih zvaničnika i predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog.

U tekstu zajedničke izjave učesnika Krimske platforme iskazuje se "nepokolebljiva podrška Ukrajini u borbi protiv ruske agresije"

"Osudite kontinuiranu agresiju Ruske Federacije na Ukrajinu i naglasite potrebu za punom odgovornošću, uključujući i za svako kršenje međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog prava o ljudskim pravima, kao i za brojne napade na civilnu infrastrukturu i za sve počinjene ratne zločine u Ukrajini i prisilno premeštanje i deportaciju ukrajinskog stanovništva, uključujući maloletne osobe, ističući s tim u vezi značaj rada Međunarodnog krivičnog suda, i dalje osuđujući politički motivisano uznemiravanje, zatvaranje i krivično gonjenje civila", stoji u završnoj izjavi.

Učesnici, ili onaj ko im je zajedničku izjavu napisao, na kraju pozivaju i druge države i organizacije da se pridruže inicijativi za sveopštu osudu Ruske Federacije.

Srbija samo prisutna

Kako RT Balkan nezvanično saznaje, ovu deklaraciju, odnosno Zajedničku izjavu svih učesnika Srbija, nije potpisala. Naš izvor, štaviše, napominje da se Srbija zapravo uopšte i nije pridružila Krimskoj platformi, već je svoje učešće svela samo na priloženu premijerkinu video-poruku.

Da je pozicija Srbije ipak drugačija u odnosu na ostale sa Krimske platforme, sugeriše i današnji sastanak ministra spoljnih poslova Ivice Dačića sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom. 

Umesto teških reči poput onih koje su izrečene na račun dvojice članova Predsedništva BiH, iz ambasade RF u Beogradu je, naime, saopšteno da je "održana sadržajna razmena mišljenja o nizu aktuelnih međunarodnih tema, naglašena je opredeljenost za dalji razvoj rusko-srpske saradnje".

Najzad, u prilog tumačenju da je pozicija Srbije bila drugačija govori i podatak da je na zvaničnom sajtu Krimske platforme navedeno da je Srbija samo bila "prisutna" tokom jučerašnje diskusije.