Jelena Žarković u "Relativizaciji": Globalni jug će tek da profitira od borbe Kine i Amerike

Gošća Ljiljane Smajlović u 40. epizodi emisije "Relativizacija" je Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu. U svetlu aktuelnog samita BRIKS-a, ističe da Kina već nekoliko godina pretiče Ameriku po paritetu kupovne moći, ali da taj pokazatelj upoređuje cene, a ne govori o geopolitičkom aspektu.

"Pravi pokazatelj te geopolitičke moći je nominalni BDP, tako da treba da gledamo koliko se ukupno proizvede dobara i usluga izraženo u dolarima. Tu je Amerika prva sa nekih 25 hiljada milijardi dolara, a Kina oko 18 hiljada milijardi dolara", objašnjava Žarković.

Dodaje da Kina već određeno vreme ima ekonomske probleme. Ona je, navodi, decenijama imala stope rasta deset odsto, ali su sa kovidom i restrikcijama te stope rasta pale na pet odsto, što se odrazilo na njenu ekonomiju.

Isto može da se desi i nama

Čak i neki zapadni eksperti kažu da je status dolara ugrožen, primećuje Smajlović.

"Trenutno, kao i narednih deset godina, dolar sigurno nije ugrožen. Njegov udeo u svetskim deviznim rezervama je 60 posto, a kineskog juana tri posto, s tim da udeo dolara opada poslednjih dvadeset godina", ističe Žarković.

Kaže da je ta tema postala aktuelna s početkom rata u Ukrajini, jer je polovina ruskih deviznih rezervi preko noći postala zamrznuta i ruska država ne može njima da raspolaže.

"Osim toga, odlučeno je i da se Rusija eliminiše iz sistema plaćanja SVIFT-a, što je više uticalo na druge zemlje, nego na Rusiju, jer te zemlje posmatraju sve sa strane i razmišljaju: 'Pa, dobro, to sve isto može da se desi nama'", objašnjava gošća emisije.

Jedna od tema BRIKS-a je neka njihova zajednička valuta sa kojom bi oni mogli da pobegnu u odnosu na dolar, ali to je teško, ocenjuje Žarković, jer niko ne može da se odrekne nezavisnosti svoje centralne banke u odnosu na zajedničku. 

Navodi da finansijsko tržište u SAD privlači ljude koji imaju slobodan kapital da ulažu u američke obveznice, jer znaju da mogu u bilo kom trenutku da ih prodaju i dobiju novac natrag - za razliku od kineskog finansijskog tržišta koje je, kako ocenjuje, prilično pod kontrolom države.

Kina nema ambicije da pokaže drugima kakav sistem treba da izaberu

Da li je privlačnost BRIKS-a u tome što ne traži od zemalja da prihvate iste političke vrednosti, ne propisuje liberalnu demokratiju kao obavezni oblik vladavine, pita se autorka emisije.

To je samo jedan od razloga, smatra Žarković.

"Čini se da Kina nema ambicije da pokaže drugima kakav sistem treba da izaberu, ekonomski ili politički. I Kisindžer je govorio da Kina nikada nije imala te ambicije", podseća sagovornica Ljiljane Smajlović. 

Primećuje da je jezik američke strategije za afrički kontinent blaži nego prethodnih godina, jer se oni sada takmiče sa Kinom za naklonost tih zemalja.

Globalni jug će tek da profitira od borbe Kine i Amerike, smatra Žarković.

"Kao posledica inicijative Pojas i put, zemlje G7 su donele odluku da će opredeliti 600 milijardi dolara u narednih šest godina", objašnjava. 

Kad brazilski predsednik Lula da Silva priča da bi međunarodna banka koju BRIKS osniva i koja bi trebalo da bude kontrateža MMF-u, i da bude plemenitija od MMF-a, da li je to borba za pravedniji svet? Jer neki kažu da Kinezi samo žele da zamene zapadnu hegemoniju kineskom, primećuje autorka emisije.

Žarković uzima za primer čisto kinesku Globalnu razvojnu inicijativu, koja je razvijena u okviru UN. Prvi cilj je, kaže, ekonomski, a drugi je da dobiju veću podršku prilikom glasanja u UN. 

"Za sada nema naznaka o nametanju političkih uslova, osim na primer podrške u izglasavanju određenih rezolucija u okviru UN kada se pomene recimo pitanje ljudskih prava, mada to jesu na neki način političke teme. Ali ne vidim naznake da Kina nameće kako bi vi trebalo da gradite neke vaše domaće institucije", objašnjava sagovornica. 

Država se vratila na velika vrata

Smajlović se pita zašto su SAD toliko zabrinute rastom Kine i zašto se Kina predstavlja kao pretnja? Osim toga, kako svet to prihvata "zdravo za gotovo"?  

Ameriku najviše zabrinjava vojna industrija i zato je zabranjeno privatnom sektoru da investira u te sektore u Kini, navodi Žarković i dodaje da zapadni ekonomisti govore o postneoliberalizmu: kažu da smo završili sa slobodnim tržištem, država se vratila na velika vrata, pre svega u Americi. To je, kako dodaje, počelo sa Trampom, a Bajden je to prihvatio i nastavio. 

"Američka ministarka finansija je smislila kovanicu frendšoring, umesto ofšoringa koji smo gledali poslednjih 40 godina – kada selite proizvodne procese tamo gde vam se najviše isplati, dakle, vodite se ekonomskim principom. Frendšoring znači da 'sarađujemo sa prijateljskim zemljama – to jest sa onima sa kojima delimo iste demokratske vrednosti'. A onda se u nekom članku kaže da više neće da sarađuju sa Rusijom ili Kinom, ali sklapaju aranžmane sa Katarom i Saudijskom Arabijom. To znači ekonomski nacionalizam, suprotan slobodnom tržištu", objašnjava Žarković.

Po njenom mišljenju, priča o gubitku industrije je pogrešno dijagnostifikovan problem.

"Od svih poslova u industriji koji su nestali u Americi, što je nekih šest miliona za poslednjih dvadeset godina, samo jedan milion je nestao zbog jeftinijeg kineskog uvoza. Ostalih pet miliona je nestalo zbog automatizacije", objašnjava.

Podseća da se to desilo i Evropi, ali da postoji razlika u državi blagostanja.

"Najveći broj ljudi koji su izgubili posao otišli su u sektor usluga, koji je nesigurniji. Danska troši dva posto BDP-a na programe prekvalifikacije radnika, a Amerika manje od 0,1 posto BDP-a, kao i Srbija", upozorava gošća emisije.