"Srpsko srce Johanovo": Autor najavljuje snimanje filma po romanu o stradanju Srba na KiM

Veselin Dželetović, autor knjige "Srpsko srce Johanovo" koja govori o trgovini ljudskim organima i stradanju Srba na Kosovu i Metohiji najavio je da očekuje dolazak koproducenata iz Holivuda i početak snimanja filma po njegovom romanu.

Dželetović je za televiziju  "Kurir" u emisiji koja je emitovana jutros najavio da bi budžet za ovaj film mogao da bude oko 15 miliona dolara. Autor očekuje i da će film o stradanju nedužnih ljudi pod okom međunaordne zajednice, snimljen po njegovoj knjizi, "promeniti mnogo toga".

"Iza mene ne stoji nikakva izdavačka kuća ili državna institucija, roman jednostavno sam krči put. Shvatio sam da je meni dat zadatak da svedočim o tome, to su ljudi za koje niko ne govori, koji su stradali u doba mira, pred očima međunarodne zajednice, a to su najnedužniji i najbezazleniji ljudi koji postoje. Oni su ostali da prostorima Kosova i Metohije znajući da nikome ne čine zlo. Ostali su na svom ognjištu i stradali tamo", kazao je Dželetović.

"Nadam se, uzdam se u Boga, da ćemo narednih meseci krenuti sa snimanjem tog velikog holivudskog filma. Naši koproducenti dolaze iz Holivuda, donose dobru količinu novca. To je ipak veliki film, naš budžet je 15 miliona evra. Radimo sve tako studiozno i vodimo računa o svemu jer je to priča koja, po mom mišljenju, može dosta toga da promeni. Ko god je pročitao roman, spoznao je šta se dole dešava", rekao je Dželetović.

Knjiga "Srpsko srce Johanovo" nastala je po istinitom događaju, govori o srpskoj porodici sa Kosova, jedinoj preostaloj u selu i Nemcu Johanu Vagneru, bogatom veleposedniku, koji nosi srce Srbina iz ove porodice, kidnapovanog na Kosovu i Metohiji 1999. godine.

Dželetović je ovog Nemca upoznao 2004. godine na jednom razorenom srpskom groblju na Kosovu i tako je saznao za ovu tešku, neverovatnu priču.

U prilogu novinarke Milene Vujović koji ne RTS-u objavljen pre desetak godina govori se da je posle uspešne transplantacije, Nemac Johan Vagner počeo da sanja nepoznate predele, pravoslavnu crkvu, seosku kuću i pred njom plavookog dečaka. Tragom tih snova koji su se kasnije pretvorili u košmare, Johan je stigao na Kosovo.

"On je mislio da je čovek prodao srce. On nije ni znao da je čovek kidnapovan, nije znao detalje, ali je ipak došao da pomogne finansijski porodicu, jer je bogat. Susret sa dečakom je bio preloman u svemu ovome, zato se saznala istina. On nikad nije video to dete i kaže da to srce nije htelo iz grudi da iskoči, on ne bi ni ispričao priču", ispričao je tada Dželetović novinarki Mileni Vujović.

Inače, prema izveštaju Dika Martija o trgovini ljudskim organima koji je usvojen na Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, autorka Slađana Zarić snimila je dokumentarno igrani film "Žuta kuća". Taj film baziran je uz brojna istraživanja i svedočenja i na dokumentu UNMIK-a iz 2003. godine  koji sadrži izjave sveodoka, bivših pripadnika tzv. OVK koji su učestvovali u prebacivanju zarobljenih Srba i drugih nealbanaca sa Kosova na teritoriju Albanije.

Prema tim stravičnim svedočenjima, zarobljeni nesrećni ljudi su u kombijima, u hladnjačama, ponekad i peške prebacivani u Albaniju, tamo držani u privatnim logorima po selima blizu Kukeša, u Bicaju, Burelju, a onda su ubijani, podvrgavani operacijama vađenja organa koji su zatim dalje preprodavani. Neki svedoci ispričali su da su Srbi radili po šumama, sekli drva, visoku u planinama, i da su i na taj način pripremani za sudbinu koja ih je čekala.

Iz planinskih sela, posle selekcija, brojnih analiza i ultrazvučnih pregleda rađenim po privatnim kućama u Albaniji, ovi nesrećni ljudi prebacivani su zatim, kako se navodi u filmu Slađane Zarić, u kliniku u mestu Fuše Kruje blizu aerodroma u Tirani.

U, po zlu čuvenoj "žutoj kući", blizu grada Burelja, rađena je po navodima izveštaja Dika Martija selekcija zarobljenika, zatim i brojne biohemijske analize krvi na osnovu kojih je utvrđivana podudranost primaoca i "prisilnih davaoca" bubrega. Kako bubreg van organizma može da opstane oko 24 sata, taj period bio je dovoljan da se zarobljenik ubije, da mu se izvadi bubreg, avionom prebaci u drugu zemlju gde je bio transplantiran primoacu.

Pretpostavlja se da su čak oko 1.000 Srba sa Kosova i Metohije bili žrtve ovih nečovečnih postupaka.