Srbija bi trebalo da jača odnose sa državama članicama BRIKS-a, a Srbija nema nikakve obaveze prema Evropskoj uniji koje bi je u tome sprečile, smatraju sagovornici RT Balkan.
Na samitu BRIKS-a države članice tog formata – Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika – odlučile su da će pozivnicu za članstvo dobiti još šest zemalja: Argentina, Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Kolika je privlačnost BRIKS-ove vizije multipolarnog sveta i alternative hegemoniji Zapada pokazuje činjenica da je više od 20 zemalja zvanično podnelo zahtev za članstvo u grupi, dok je više od 40 izrazilo interesovanje.
Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je da je Moskva strana spremna da pomogne u proširenju grupe. Ideju o proširenju BRIKS- a podržao je i brazilski lider Luiz Inasio Lula da Silva, indijski premijer Narendra Modi, kao i predsednik Južne Afrike Ramafosa.
Srbija tradicionalno neguje dobre i prijateljske odnose sa svih pet dosadašnjih članica BRIKS-a, ali i sa većinom zemalja koje bi mogle da postanu njegove nove članice početkom sledeće godine. Ekonomska i politička saradnja je svakako najdublja sa Kinom i Rusijom, dok su Indija i Egipat, uz tadašnju Jugoslaviju, početkom šezdesetih bile zemlje pokretači Pokreta nesvrstanih.
Trebalo bi naglasiti i da sve članice BRIKS-a podržavaju Srbiju kada je reč o zaštiti njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, odnosno da ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. I tu su posebno značajne Rusija i Kina, kao stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija sa pravom veta.
Razvoj saradnje Srbije sa državama članicama, ali i sa samim BRIKS-om ukoliko se on u budućnosti bude institucionalizovao kao međunarodna organizacija, deluje kao racionalan korak zvaničnog Beograda. U prilog tome ide i javno mnjenje, koje u Srbiji u velikoj meri podržava bližu saradnju sa BRIKS-om – pa čak i punopravno članstvo u tom formatu.
Na potencijalnom referendumu o ulasku Srbije u savez BRIKS, za ulazak bi glasalo 43,2 odsto ispitanika, a verovatno za bi glasalo još 16,5 odsto, pokazalo je istraživanje organizacije Novi treći put, sprovedeno početkom juna ove godine. Kada bi morali da biraju između Evropske unije i BRIKS-a, 35 odsto građana izabralo bi EU, dok članstvo u BRIKS-u podržava 46,9 ispitanika.
Sagovornici RT Balkan: Srbija već bliska sa zemljama BRIKS-a
Beograd već duže vreme neguje dobre odnose sa državama članicama BRIKS-a, a ukoliko one budu produbile i formalizovale svoju saradnju, to bi moglo doneti mnogo prednosti i za Srbiju, kažu sagovornici RT Balkan.
"Srbija već ima dobre početne pozicije zato što ima dobru saradnju sa svim vodećim zemljama BRIKS, ali sa Rusijom i Kinom posebno, zato što stalne članice SBUN i strateški su važne. Slična je situacija i sa Indijom, čija je predsednica na prvoj poseti Evropi bila u Beogradu", smatra diplomata Zoran Milivojević.
On je rekao da se sada vide prednosti spoljnopolitičke pozicije Srbije, kao i da proces evrointegracija Srbije ne predstavlja problem u razvoju saradnje sa zemljama članicama tog formata. "BRIKS nije institucionalizovan, on nije postavljen na isti način kao i EU. Drugo, Srbija u ovom trenutku nema nikakve obaveze prema EU zato što nije članica", kaže on za RT Balkan.
Srbija ne bi ni trebalo da se nalazi na putu evrointegracija, već da se okrene saradnji sa svim međunarodnim akterima u onoj meri u kojoj je to njenom interesu, uključujući i zemlje BRIKS-a, kaže za naš portal docent na Katedri za međunarodno pravo i međunarodne odnose Pravnog fakulteta Miloš Jovanović za RT Balkan.
"Ja ne mislim da su tzv. evrointegracije Srbije nešto što je dobro, naprotiv, ne samo da na tom putu članstva ka EU moramo da se odreknemo KiM, što je za nas nedopustivo, već mi se čini da je i sama EU, koja je na neki način otelotvorenje današnje zapadne civilizacije, u civilizacijskom, kulturnom, pa i ekonomskom opadanju, i da Srbija tamo svakako ne treba da bude punopravni član", smatra on.
Lider Nove Demokratske stranke Srbije navodi i da je u geografskom smislu Srbija tu gde jeste i da nam bliska saradnja sa EU odgovara, odnosno da predstavlja neku vresu imperativa. Ipak, to bi trebalo raditi bez članstva u tom bloku. "EU se može sarađivati u okviru Evropskog ekonomskog prostora bez članstva, što mislim da je optimalno rešenje. S obzirom na srpsku političku situaciju koja i dalje odgovara sintagmu da je ona Istok na Zapadu i Zapad na Istoku".
Jačanje BRIKS-a je pozitivno i za Srbiju
Jačanje BRIKS-a i multipolarnosti je trend koji Srbiji ide na ruku, a ukoliko bi se taj format formalizovao i postao prava međunarodna organizacija, Beograd bi trebalo da sa njom gradi dobre odnose, smatraju sagovornici RT Balkan.
"Ona ima otvoren prostor za saradnju, čak i bez formalnog članstva. Ukoliko se BRIKS formalizuje i postane prava organizacija, tu nema velikih smetnji. Može se čak reći da bi takva saradnja mogla biti i preporučljiva, pogotovo kada se vidi kakav je profil te grupe i kakvih potencijalne prednosti ona nosi", objašnjava Zoran Milivojević.
Svako jačanje multipolarnosti je dobro za Srbiju, a samit BRIKS-a je pokazao da se to nesumnjivo i događa, smatra Miloš Jovanović. "Srbija kulturološki ne pripada isključivo Zapadu, a povrh toga spoljna politika zapadnih sila prema Srbiji je u suprotnosti sa našim najvitalnijim interesima. Drugim rečima, sa Zapadom mora da se sarađuje ali bez članstva u EU i NATO pogotovo. Zato je multipolarnost važna, i zato moraju da se razvijaju odnosi i sa Istokom."
Ukoliko bi postala punopravna članica EU, Srbija bi imala daleko manji manevarski prostor za saradnju sa Zemljama izvan tog bloka i izvan smernica koje propisuje zajednička spoljna i bezbednosna politika EU. Srbija, takođe, ne bi mogla da pregovara i potpisuje spoljnotrgovinske sporazume, pošto je to nadležnost Evropske komisije.
Države u procesu pristupanja EU nisu u obavezi da neupitno prate diktate iz Brisela, ali se to od njih ipak očekuje – što pokazuju i pritisci na Srbiju da se uskladi sa političkim stavovima EU, pre svega kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji. To ne bi bio problem ukoliko Srbija ne bi zvanično težila članstvu u EU, pa samim tim ni Brisel ne bi imao značajan ucenjivači potencijal, smatra Miloš Jovanović.
"Saradnja bi sigurno dovela do pritiska na evropskom putu, ali zato ni ne treba da budemo na njemu. Članstvo u EU nije u interesu Srbije, štaviše ono je njemu suprotno. Kada niste na evropskom putu, oni na vas ne mogu da prave pritisak. Nemaju čime da vas uslovljavaju", objašnjava on.
Ova diskusija je, u velikoj meri, i dalje hipotetička, pošto se BRIKS i dalje nalazi na početku svog puta ka čvršćoj formalizaciji i institucionalizaciji. Ipak, primanje novih članica u taj format i najava novih programa saradnje pokazuju da bi u skorijoj budućnosti BRIKS mogao da postane jedan od vodećih igrača na svetskoj pozornici.
A kada se to bude dogodilo, Srbiji će se otvoriti i nove mogućnosti za saradnju i razvoj političkih i ekonomskih odnosa.