RT Balkan analiza: Vredi li čekati Evropsku uniju (barem) do 2030?

U junu 2003. godine na Solunskom samitu usvojena je Deklaracija kojom je izražena podrška ulasku zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Države regiona dobile su poruku da ih EU želi u svojim redovima, ali da će biti primljene tek kada ispune uslove i budu ekonomski sposobne.

U narednih 20 godina, pa do danas, čula su se nova obećanja, datumi, ali i bezbroj novih zahteva zbog kojih su države Zapadnog Balkana, čini se, "zarobljene" u čekaonici EU. Zvanični zahtev za članstvo u Evropskoj uniji Republika Srbija je podnela 22. decembra 2009. godine, a status kandidata za članstvo stekla je 1. marta 2012.

Od Samita u Solunu samo je Hrvatska postala članica EU, a pitanje je koliko decenija će, uz sva pomeranja, proći dok Unija zaista i razmotri proširenje.

Tadašnji šef Evropske komisije Žan-Klod Junker 2018. poručio je zemljama Zapadnog Balkana da će do 2025. godine ući u EU. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel danas je, na Bledskom strateškom forumu, još jednom pomerio taj datum i najavio da EU mora da bude spremna da prihvati nove države članice do 2030. godine i da to podrazumeva zemlje Zapadnog Balkana.

Novinar Siniša Ljepojević za RT Balkan ocenjuje da je pre 20 godina možda i bilo nekog entuzijazma u Evropskoj uniji, ali da se u međuvremenu EU "do te mere negativno transformisala u procesu destrukcije da tamo nema više ko ni da odlučuje".

Kada je u pitanju Bledski strateški forum, Ljepojević podseća da je u pitanju neformalni skup, "jedan od serije skupova za zamajavanje zemalja Zapadnog Balkana i same Evropske unije". On ističe da je svima jasno da nije realno da neka od država regiona u dogledno vreme bude primljena u Evropsku uniju.

"To je kupovina političkog vremena, održavanje privida i mita o prijemu u EU, pa i o samoj Uniji. Zato se taj prazan prostor popunjava raznim skupovima, kao što su na primer berlinski proces, forum na Bledu... Sve je to kupovanje vremena, a nije zaista realno da se bilo šta konkretno odluči. Ne mislim samo na Forum na Bledu, koji je neformalna institucija i ne može ništa da odluči, ali se tako popunjava prazan prostor. Medijski se održava privid takozvanog evropskog puta, ali objektivno se ne može očekivati nikakva konkretna odluka na zvaničnom nivou na samitima EU. Takvo je stanje i ne bi se trebalo ljutiti ni na koga", dodaje naš sagovornik.

Napominje da je EU kao integracija u dubokoj krizi, a da je situacija u Ukrajini dovela u pitanje njeno postojanje, jer zvaničnici "svašta pričaju, ali suštinski više ne znaju šta će".

On podseća i na ideju predsednika Francuske Emanuela Makrona o formiranju Evropske političke zajednice i ocenjuje da je u pitanju krajnje nejasan predlog.

"Zajednica je održala već dva skupa, a treći bi trebalo da bude održan u Španiji krajem septembra ili početkom oktobra. Ta zajednica bi u stvari trebalo da obuhvata sve zemlje koje se smatraju evropskim, a nisu članice EU. U prevodu to znači da vi pripadate jednoj nejasnoj, nezvaničnoj, neformalnoj organizaciji i na taj način prihvatate sve ono što EU odluči, ali niste njen član. To je birokratska zavrzlama koju, nažalost, većina političke elite u zemljama Zapadnog Balkana prihvata, a medijski se to prikazuje kao nešto važno i ohrabrujuće. U osnovi to je samo kupovanje vremena", dodaje Ljepojević.

Kada su u pitanju zahtevi koji se kao uslov za članstvo u EU postavljaju pred Srbiju i druge zemlje, kaže da u ovom trenutku to nije ni vredno, "možda za neko vreme, ako EU bude postojala".

"To zaista ne vredi, pogotovo Srbija koja ima nekoliko uslova koji nemaju kraja. Na primer, 35. poglavlje koje je veoma rastegljivo, a trenutno se fokusira na Kosovo i faktički priznanje što je za Srbiju neprihvatljivo. I kada bi se to desilo, sledeći uslov bi bio Republika Srpska, odnosi sa susedima i ko zna šta još. Srbija je tu nekako u najnepovoljnijem položaju i pritom jer nije članica NATO-a, možda Srbija najviše gubi vreme", napominje Lepojević.

Kada je u pitanju sve veće neraspoloženje građana Srbije po pitanju ulaska u EU, kaže da se vremenom razotkrivaju dubine krize EU kao institucializovane integracije.

On dalje navodi da Evropska unija "nije organizacija koja je bila i nikada neće biti", a da se vremenom ruše mitovi na kojima počiva narativ o evropskoj zajednici.

"U svetu i Evropi dešavaju se tektonske promene i mislim da to ljudi vide i da je to u velikoj meri razlog neraspoloženja i, naravno, besomučno uslovljavanje Srbije Kosovom i drugim stvarima. Mislim da javnost prepoznaje da to više ne vredi", zaključuje Lepojević.

"Politički turizam"

Naučni saradnik na Institutu za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković kaže da je ovu temu deplasirano komentarisati i da su u pitanju neozbiljne inicijative i da ne zna zašto Srbija više u tome i učestvuje.

"To je politički turizam, Slovenija je sazvala Bledski forum sa ciljem da doprinese miru u Ukrajini. O čemu se tu radi, kakva Slovenija, kakav mir u Ukrajini? Slovenci se više ne pitaju ni za stanje na Balkanu, a kamoli oko mira u Ukrajini. To je nešto što ide po inerciji, organizuju se neki skupovi, pokazuje se da su neki političari politički živi, glume da su bitni, ali tu se više apsolutno više ne rešava", dodaje Proroković.

On smatra da u obećanja koje EU daje Srbiji apsolutno više niko i ne veruje.

"Evropska unija ima potrebu za obećanjima posle samita BRIKS-a, vidim da su se uzbudili. Desio se politički zemljotres, jer su oni deset godina prespavali, ne analizirajući šta BRIKS radi", ističe naš sagovornik.

Proroković napominje da će EU verovatno ponovo dati neka obećanja, a pita se - ko uopšte u njih može i da poveruje?

Brnabić: Dajte nam datum

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je na panelu lidera u okviru Bledskog strateškog foruma da u Srbiji postoji veliki evroskepticizam, zbog toga što zemlja na članstvo u EU čeka više od 20 godina.

"Ljudima na Zapadnom Balkanu znači čak i da počnemo pregovore, iako to ne znači ništa ljudima u Evropskoj uniji. Dajte nam datum", poručila je Brnabićeva na početku panela.

Dodala je da Evropska unija prema Zapadnom Balkanu često ima stav kao da ništa što urade nije dovoljno dobro.

Brnabić je istakla i da stoji pri svom ranijem stavu da Srbija i dalje nema "plan B" i da je budućnost države u Evropskoj uniji.

I drugi lideri zemalja Zapadnog Balkana su u svojim izjavama jasno stavili do znanja da im se ne sviđa plan lidera EU i da nisu spremni na novu turu odlaganja i čekanja.