Strateški forum na Bledu: Ima li besplatnog ručka na sunčanoj strani Alpa?

Slovenija je od 28. do 29. avgusta domaćin tradicionalnog "Bledskog strateškog foruma", osamnaestog po redu. Među gostima iz inostranstva je i premijerka Srbije Ana Brnabić. Slovenački državni mediji su posebno naglasili da je Ana Brnabić svoje učešće potvrdila "u poslednjem trenutku", što je stvorilo utisak da se predsednica vlade Srbije nećkala hoće li doći na Bled.

Uz predsednicu Slovenije Natašu Pirc Musar forumu prisustvuju još dve predsednice, Moldavije Maja Sandu i Grčke Katerina Sakelaropoulou, osam premijera (Andrej Plenković iz Hrvatske, Dritan Abazović iz Crne Gore, Edi Rama iz Albanije, Aljbin Kurti, Dimitar Kovačevski iz Severne Makedonije, Nikolaj Denkov iz Bugarske i predsednica Saveta ministara BiH Borjana Krišto) te trinaest ministara spoljnih poslova mahom iz Azije, od kojih su neki već bivši.

Zanimljivo je da izuzev Šarla Mišela, predsednika Evropskog saveta, na ovogodišnjem forumu nema vodećih političara iz zapadnog komšiluka, niti visokih gostiju iz Evropske komisije.

"Tradicionalno će premijeri Zapadnog Balkana biti zastupljeni na najvišem nivou – došli su svi iz regiona, kao i visoki spoljnopolitički predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit, i specijalni izaslanik EU za Balkan Miroslav Lajčak. Među zvanicama je i liderka beloruske opozicije Svetlana Tihanovska", javlja ljubljanski "Dnevnik".

Ni taj, niti drugi slovenački mediji nisu ni rečju pomenuli da "visoki predstavnik Šmit" u polovini "protektorata" kojim bi da upravlja ima status stranog turiste, dok Svetlana Tihanovska uživa titulu "lidera opozicije" samo van granica svoje zemlje.

Uprkos tome je slovenačka ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon ocenila da učešće probranih gostiju dokazuje da je Slovenija zbog bliskog slovenačkog preuzimanja stolice nestalne članice Saveta bezbednosti UN i blizine Zapadnog Balkana interesantna za mnoge zemlje.

Forum na Bledu je najvažniji politički događaj u državi na sunčanoj strani Alpa, a domaćini su se lukavo dosetili da u poslednji čas promene temu skupa i pretvore ga u "Solidarnost za globalnu bezbednost".

Tim manevrom su kamuflirali pravi cilj skupa, a taj je da privole goste da odreše kesu i doniraju pomoć u cilju obnove Slovenije posle nedavnih katastrofalnih poplava. Da zbrka bude potpuna, predsednik slovenačke vlade organizovao je u isto vreme i na istom skupu "donatorsku večeru", takođe za obnovu Slovenije, a na koju je pozvao brojne privrednike koji ranijih godina nisu bili neposredni učesnici rečenog foruma.

Da država traži solidarnost od drugih zemalja onda kada se sama nađe u škripcu, pa čak u to ime promeni i temu samita, jeste dosta neobičan potez u diplomatskoj praksi. Čudi i da se slovenački premijer i ministarka spoljnih poslova nisu dosetili da privole Brisel da organizuje posebnu donatorsku konferenciju za Sloveniju s obzirom da je dve trećine njene teritorije teško pogođeno poplavama, slično kao što je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen učinila još lane u slučaju Ukrajine.

Zanimljivo je i da je uoči početka konferencije slovenačke novinare zanimalo da Fajonova prognozira koliko će se para sliti u državnu blagajnu zahvaljujući "donatorima" okupljenim na ovogodišnjem bledskom samitu. Odbila je da se bavi nagađanjem, ali je puna optimizma dodala da će se na kraju konferencije znati koliko su gosti bili široke ruke.

Tako se Slovenija dosetila da primeni u praksi poslovicu popularnu na Zapadu ("nema besplatnog ručka") i da svoje goste na Strateškom forumu na Bledu, pristigle mahom iz država Zapadnog Balkana, iznenadi zahtevom da se iskažu solidarnošću u vidu novčanih priloga.

Sve to zamešateljstvo je utoliko čudnije jer su neke od država iz regiona priskočile u pomoć Sloveniji čim je državu pogodila prirodna katastrofa 4. avgusta. Srbija je na primer poslala helikopter i pripadnike vojske koji su danima vredno pomagali u čišćenju najugroženijih varošica.

Neobično je i da vlasti zemlje koja je (za razliku od većine donatora "silom prilike") član Evropske unije i NATO i koja se o svakom domaćem prazniku rado poredi sa "satrapima" iz nekadašnje Jugoslavije, ističući svoje bogastvo i prestiž na svim poljima – sada ne prezaju da na taj način dovedu u nepriliku predstavnike drugih, siromašnijih država. Koje su, povrh svega, pozvale – u goste.

Slovenačka vlada još sabira štetu izazvanu poplavama, koju sa prvobitnih pola milijarde sada ocenjuje na više od pet milijardi evra. Fon der Lajenova jeste obišla Sloveniju već u prvim danima posle prirodne katastrofe, obećavši svega 400 miliona evra, i to iz dve tranše – ove godine 100, a iduće 300 miliona evra.

Za sve dodatne potrebe je velikodušno preporučila kredite ili sredstva iz evropskih fondova u iznosu od 2,7 milijardi evra, za šta su potrebni dugi birokratski postupci, plus što ni kamate nisu male...

Zato, kako bi uštedela, vlada premijera Roberta Goloba odlučila je da ove godine Strateški forum na Bledu očisti svih pratećih sadržaja i glamura uobičajenog tokom proteklih 17 susreta, sve kako bi katarza bila donatorska večera na Bledu u ponedeljak, a na kojoj očekuje prisustvo oko 3.000 gostiju.

Usput će zvanice sa Balkana i iz sveta tražiti odgovore na najrazličitija pitanja bezbednosti, od klimatske, energetske, prehrambene do teritorijalne, pre nego što "zavuku ruku u džep" kako bi Sloveniju častili novčanim učešćem za njenu buduću obnovu.

Tako je i ovogodišnji bledski forum pokazao, još pre nego što je pošteno i počeo, da, poput drugih sličnih skupova u organizaciji EU i NATO, i ovaj na Bledu pati od velike mere licemerja i ništa manje očigledne pristrasnosti.

Naime, u razgovorima se nije čula ni reč kojom bi iko od prisutnih predstavnika država pridao poseban značaj "teritorijalnoj bezbednosti" i teritorijalnom integritetu Srbije, ali se, nasuprot tome, mnogo govori o značaju teritorijalnog integriteta Ukrajine.

Prema rečima Fajonove, okosnica ovogodišnjeg foruma je pre svega pitanje "kako graditi solidaran i održivo pravedan svet". Organizatori pažljivo izbegavaju da koriste kovanicu "međunarodno pravo", već ističu da je "svaka kriza poslednjih godina oslabila poredak zasnovan na pravilima u međunarodnoj zajednici". Time se zapravo pozivaju na pravila koja diktira američka administracija.

Moderatori skupa na Bledu nisu propustili da naglase i da glavnim remetiocima "poretka zasnovanog na pravilima" smatraju populizam, nacionalizam i autokratske režime sa naglaskom da je "bezbednost na različitim nivoima dodatno narušena zbog agresije Rusije na Ukrajinu".

Tanja Fajon je posebno podvukla rat u Ukrajini, uz druge oružane sukobe širom sveta, poremećaje u snabdevanju hranom i energijom, siromaštvo i pandemiju kovida 19 kao faktore destabilizacije sveta. Prema njenim rečima, Slovenija ima dva glavna prioriteta: okončanje rata u Ukrajini i proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan.

Istina, Šarl Mišel je donekle iznenadio prisutne kada je u svom izlaganju na Bledu mogućnost za prvo novo proširenje pomerio na 2030. godinu. To je bila loša vest za državnike Zapadnog Balkana kojima je godinama obećavan bar za pola decenije raniji datum.

Fajonova nije zaboravila da istakne i da je jednako važno "regulisati borbu protiv dezinformacija i lažnih vesti", kao i domen veštačke inteligencije. Prema njenim rečima, bez uređenja tih pojava, u ozbiljnom je problemu ceo koncept solidarnosti. Posledično, svet može skliznuti u haos, uverena je ona.

I dok drže predavanja o haosu koji može snaći svet ukoliko se ne povinuje "poretku zasnovanom na pravilima", slovenački zvaničnici podržavaju dalje širenje NATO-a u Evropi (ali i Aziji, otuda je na Bledu i gostujući južnokorejski ministar spoljni), kao i sve intervencije SAD koje su ignorisale koncept "celovite bezbednosti" i bile okidač za brojne ratove, vojne intervencije i nestabilnosti širom kugle Zemaljske.

Slovenija je, podsetimo, bila među prvim državama koje su jednostranim priznavanjem nezavisnosti "Kosova" narušile princip zaštite teritorijalnog integriteta država.

I što se tiče "borbe protiv lažnih vesti", slovenačka vlada u potpunosti prati diktat Evropske komisije, krši svoje međunarodne obaveze i konvencije cenzurom ruskih medija.

Stoga, znajući političke smernice domaćina, od ovogodišnjeg foruma na Bledu nije moguće očekivati nikakve, još manje za ceo svet prihvatljive i neophodne pomake na bilo kom planu. Izuzev donatorske večere koja bi trebalo da zakrpi rupe u slovenačkom budžetu koji nije u problemu samo zbog štete nastale usled nabujalih reka čija korita država nije decenijama uređivala, već i zbog izdašne podrške ratnih ambicija ukrajinskog vođstva, do sada teške 100 miliona evra, manjim delom u vidu humanitarne a većim u obliku oružja, tenkova, haubica, municije, dronova…

U tom svetlu i ideja Golobove vlade da vrhunac ovogodišnjeg bledskog foruma pretvori u "čast", ukazanu gostima iz sveta (ali i zemlje domaćina) da se isprse i uplate (očekuje se, ne malu) svotu za obnovu Slovenije, svakako će biti upamćena kao unikum u svetu.