Od Soroša do uniforme ukrajinskog plaćenika: Rusofobni Slovenac na prvoj liniji fronta (FOTO)

Ubrzo nakon početka ruske Specijalne vojne operacije, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pozvao je plaćenike sa svih strana sveta da dođu u Ukrajinu i bore se protiv Rusa. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba tvrdio je da se pozivu Kijeva odazvalo više od 20.000 dobrovoljaca iz 52 države.

Mnogi od njih, ukoliko su imali sreću da se iz boja izvuku čitavi, u međuvremenu su ostavili oružje, skinuli uniformu i pobegli iz Ukrajine, razočarani i demoralisani nakon vatrenog krštenja tokom prvih dana na ratištu. Ali ne i Slovenac koji se na svom Fejsbuk profilu predstavlja kao Matija Ambro Ambrož.

S obzirom da u Sloveniji nije kriminalizovano učešće slovenačkih građana u stranim vojskama i ratovima, on je bez straha od posledica na pomenutoj društvenoj mreži, uz mnoštvo propagandnih postova objavio i svoj "evidencioni karton" iz kojeg saznajemo da je od 31. maja prošle godine zaposlen kod poslodavca "Zbroйnі Sili Ukraїni / The Armed Forces of Ukraine", dakle ukrajinskim oružanim snagama.

Što se tiče prethodnih poslovnih angažmana, navodi odnose sa javnošću u "Tesla industriz" koja se bavi izradom solarnih panela, a njegovu sliku i ime nalazimo i na spisku Soroševog Fonda za otvoreno društvo, funkcija "viši programski menadžer". Stručnu spremu ne navodi, izuzev da je završio Fakultet društvenih nauka u Ljubljani (ali ne precizira koji smer, niti godinu upisa), i da je gimnaziju pohađao u Mariboru.

Ima samo četrnaest (i brojevima: 14) "prijatelja" koji redovno prate njegove objave na društvenim mrežama, trećina su ukrajinska imena, ostala raštrkana iz sveta, od toga četiri žene.

Ne pominje nikoga od članova porodice, a s obzirom da je već više od 14 meseci na frontu, nije teško pretpostaviti da ga u Sloveniji ne čeka ustreptalo žensko srce. Ima 48 pratilaca (što nije impozantan zbir s obzirom da svojim objavama već više od godinu dana propagira ukrajinski rat među zemljacima u naporu da na front privuče još kojeg), a iz ostalih smušenih zapisa proizlazi da su mu hobiji jedrenje i muzika… Od intimnijih fotografija, nalazimo samo dve iz Dubrovnika, tik pre nego što se odmetnuo među ukrajinske plaćenike.

Jedanaest dana kasnije sledi njegova prva "javka" iz Ukrajine uz dve fotografije sa obuke i štur opis "Bahmut, Ukrajina; trening borbe prsa u prsa, 72. posebna mehanizovana brigada". Na ramenu ševron – ukrajinska zastava.

Ni nedelju dana kasnije, 23. jula, uz fotografiju teško ranjene saborkinje (amputirana leva ruka do ramena i desna noga do kolena, leva noga sva u šrafovima), opis: "Rat je patnja".

Zatim nekoliko meseci ništa, sve do kratkog video zapisa iz rova 5. oktobra 2022. Obuka je, očito, trajala ni dva meseca i već se obreo u rovu "na prvoj liniji fronta, Bahmut", u blizini se čuju detonacije…

I kad bi neko pomislio da je dezertirao ili se pridružio senima banderovaca (ili je bio ranjen, otuda ona jeziva fotografija iz poljske bolnice), opet se javlja postom na fejsbuku 14. aprila ove godine: "Nazad na Kromov, na prvu liniju". Tu prvi put poimenice pominje ratne pajtaše "Dejvida i Australinaca Rodžera", njihovih fotografija nema ali ima slika zemunice i par pušaka debelo uprljanih blatom.

Već se srodio sa sredinom, pa ruske vojnike dehumanizuje tako što ih naziva "kremljski okupanti" (ne okupatori, što bi bio pravilan oblik).

Nema sumnje da mu je glavni problem hrana, jer ne piše o pobedama (kojih prethodno nije ni bilo), već o nasušnim namirnicama koje im "dostavljaju dobri ljudi". Priložena slika, međutim, daje naslutiti da su on i njegovi satrapi od nesretnih dobrih ljudi u Plodovki "oslobodili" svu njihovu zimnicu i zalihe hrane, pa plen poređali na dasku u improvizovanom skloništu. Uz taj post je Ambrožu stigla i "povratna informacija" iz domovine - "Američki plaćenici", s gađenjem je napisala Tomislava Ule, a Andrej Vesel dodao: “Što bi rekla naša braća s juga, ima vas svakojakih".

Prezir koji prema njegovom pregnuću dopire sa sunčane strane Alpa nije obeshrabrio ukrajinskog plaćenika iz Maribora da nastavi da objavljuje koju reč uz fotografije "sa fronta" na svakih 5-6 dana, prvo iz okoline Kupjanska i Limana, potom Kremine.

Između ostalog, tu je beleška puna optimizma iz Bahmuta (sada Artjomovsk) koji su ubrzo potom oslobodile ruske snage. Opisuje težak i opasan život na frontu, priznaje da su ih ruske snage tako ljuto raketirale, da je zajedno sa kameradima morao da petama da vetra. Niko nije poginuo, javlja, ali trinaest ranjenika su morali da evakuišu poljskim i rumunskim oklopnim vozilima. I dodaje da im je u bežaniji uspeo "dobar ulov - sedam Rusa (uglavnom živih) koji će nam poslužiti za razmenu naših zarobljenika".

Ne javlja se sve do 18. jula, kada je poetski raspoložen: "Devojke iz Vuhledara, sanitetska jedinica. Neguju rane, nose vojnike, prevoze poginule i žrtvuju svoje mlade živote za slobodu zemlje".

Sa fotografija se u raznim pozama smeše mlade, uniformisane Ukrajinke, u ulozi medicinskih sestara. Tu je i objašnjenje: "Kao dobrovoljcu, na raspolaganju su mi dve puške. Sa prvom, kalibra 7,62 proganjam moskovite (ukrajinski pogrdan naziv za Ruse – prim.aut.), a sa drugom, koja ima Karl Cajs optiku 135mm i 120 x zum, mogu da se divim ukrajinskim 'prirodnim lepotama'".

Iako je poznato da su žrtve kasetnih bombi mahom civili, plaćenik iz Slovenije 22. jula ponosno beleži da je njegova četa dobila "granate 155mm /kasetnu municiju; nisu ništa glasnije niti većeg dometa od normalnih granata, osim što su teže (cca 46 kg/komad)".

Ne krije da uživa u gađanju granatama sa kasetnom municijom koje su zabranjene u većini država sveta. Zvuk kasetnih granata (koje je Ukrajini avgusta dostavila Bajdenova administracija) naročito mu je pri srcu - 16. avgusta piše da se "potpuno razlikuju od standardnih klasičnih artiljerijskih projektila".

"Stotine metalnih bombica koje se rasprše nad neprijateljskim položajima u hiljade gelera pomalo podsećaju na novogodišnji vatromet. S tom razlikom, što posle kasetnih udara na njihovoj strani zavlada potpuna tišina. Nema ni glasa od neprijatelja, nema naređenja na jeziku tuđina, nema repetiranja pušaka... ništa. Grobna tišina. Tada znamo da je cilj ispunjen!", naveo je on.

Iz zapisa slovenačkog plaćenika u ukrajinskim oružanim snagama provejava utisak da Ukrajinci pobeđuju i da su veliki ratni uspesi već na dohvat ruke. Ko su mu saborci u ratu protiv Rusa pokazuju snimci oklopnih vozila na liniji vatre kod Kupjanska sa nacrtanim krstom iz doba Hitlerovog rajha na šasiji.

Matija Ambro Ambrož ne izveštava o toj strani rata, niti komentariše snimke ukrajinskih nacionalista koji na frontu pozdravljaju sa istegnutom rukom desnicom i "hajl", umesto "dobar dan".

Ipak, čini se da i Mariborčaninu u redovima ukrajinskih snaga već ponestaje elana – poslednji post je objavio 24. avgusta: "Haos, vatra i ruševine. Jutros smo doživeli jedan od najtežih dana, ikada. Ruski okupanti su tukli po nama dve nedelje svojim haubicama 105mm, naravno bez uspeha. Juče su probali sa termobaričnim raketama (mislim da su lansirane sa nekog mobilnog Grad BM 21)... Za**bano oružje. Kada raketa eksplodira, prvo se rasprsne metalni plašt odakle geleri kose u svim pravcima i seku meso. Ali to nije najgore, termobarična municija je napunjena gorivom koje prilikom eksplozije isisa sav vazduh, stvarajući vatreni pakao. Ljudima u neposrednoj blizini požara pokida pluća, puknu bubne opne i iz nosa šikljaju potoci krvi, jer im vakuum razmesari krvne sudove u disajnim putevima. Ono što je najbizarnije, ljudi ostanu potpuno svesni, njihov mozak funkcioniše normalno sve do gorkog kraja, kada telo više ne može da izdrži. Mi, koji smo imali sreće, izvukli smo se samo sa vrtoglavicom, zvonjavom u ušima i nekim čudnim osećanjem bola u plućima, kao da se u njih uselio morski jež. Kako bilo. Većina normalnih ljudi bi u tim trenucima pobegla, sakrila se ili na neki drugi način odustala. Ali neverovatno je šta rat napravi od nas. Iznova i iznova se dižemo, ližemo rane, sahranjujemo svoje mrtve i idemo ka novim iskušenjima. Slava Ukrajini!"

Zvanični kanal za regrutovanje volontera poput Ambroža je veb stranica pod paskom Ministarstva spoljnih poslova Ukrajine.

U Sloveniji je za rusofobe željne avanture, tipa Mariborčanina Ambroža, kontaktna tačka - ambasada Ukrajine u Ljubljani. Ni Ministarstvo spoljnih poslova, ni Ministarstvo unutrašnjih poslova, a ni Ministarstvo odbrane Slovenije ne raspolažu podacima koliko avanturistički raspoloženih Slovenaca je otišlo put Ukrajine da bi okusili krv, znoj i suze rata.

Prema do sada poznatim podacima, slovenački državljani (pored Slovenaca po krvi tu su još i pripadnici nepriznatih eks-ju manjina koji žive u Sloveniji: Bošnjaci, Hrvati, Albanci), kao i tokom oba svetska rata, po pravilu se odlučaju da uzmu oružje na strani kijevskog režima. I to uprkos činjenici da je Zelenski američka marioneta koja je podstakla sukob, gaženjem i sporazuma iz Minska.

Što se Matije Ambro Ambroža tiče, trebaće mu mnogo sreće da se živ izvuče iz klanice ukrajinskog rata. Već je doživeo poraz u Artjomovsku (Bahmutu), a sada već dva meseca čuči u zemunicama, puzi unazad i guta poraz za porazom u dugo očekivanoj ukrajinskoj kontraofanzivi. Na njegovom Fejsbuk profilu usahli su izveštaji o "velikim pobedama" ukrajinskih snaga, a ruska vojska još nije ni započela ofanzivna dejstva. Ako izvuče živu glavu, možda će jednog dana biti u prilici da unuke pouči da put od poraza do poraza - ne vodi u konačnu pobedu.