Rezolucija o pridruživanju Srbije BRIKS-u samo je početak i neće se završiti samo na tome, kaže za RT Balkan poslanik Pokreta socijalista Đorđe Komlenski koji je sa svojim stranačkim kolegom Bojanom Torbicom podneo ovaj predlog u Skupštini Srbije.
Iako su deo vladajuće koalicije, predlog rezolucije je njihov lični potez i nije nastao u dogovoru sa ostalim kolegama iz vlasti.
"Iskreno, ne bismo ga pokretali da se ne nadamo da će, ako ništa drugo, pokrenuti ozbiljan dijalog o tome da je BRIKS daleko ozbiljnija alternativa evropskom putu", kaže Komlenski.
Uz tekst predložene rezolucije navodi se i obrazloženje u kojem su pobrojane prednosti ove ekonomske inicijative, pa naš sagovornik dodaje da su se potrudili da napišu sve ono što su prednosti, ali i razlozi za razmišljanje.
Dodaje da su se oslonili na saradnju sa Institutom za društveni strateški dijalog, uz veliku pomoć profesora Gorana Puzića i Nebojše Petrovića.
"Kad počne redovno zasedanje Skupštine Srbije mi ćemo predložiti kao dopunu dnevnog reda raspravu o rezoluciji. Videćemo kako ćemo proći", kaže Komlenski.
Naš sagovornik napominje da ljudi u Srbiji malo znaju o BRIKS-u, a čak ne znaju ni posle 20 godina sve o Evropskoj uniji o kojoj se svakodnevno govori.
"Imamo nameru da ovu saradnju, što se tiče upoznavanja građana Srbije sa prednostima, ali i možda nekim manama BRIKS-a budemo potpuno iskreni i da to u narednom vremenu uradimo na raznorazne načine. Ne bih o tome govorio, neka ostane mala tajna", napominje Komlenski.
Kolmenski dodaje da je cilj ono što je i osnivač Pokreta socijalista Aleksandar Vulin od početka zastupao - da građani Srbije na kraju odluče da li žele ili ne pridruživanje, a ne da to neko učini u njihovo ime bez pitanja.
"Mislimo da bi građani Srbije na referendumu trebalo da odluče da li da jednog dana pristupe BRIKS-u, ili Evropskoj uniji", kaže naš sagovornik.
Iako su poslanici Pokreta socijalista u ovoj borbi na papiru usamljeni, dodaje da dobijaju ogromnu podršku od šire zajednice, te napominje da je potez uzburkao javnost.
"Očekujemo podršku, jer većinska Srbija, po našem utisku i prema istraživanjima, nije zadovoljna maltretiranjem u poslednjih 20 godina i puta u EU i obećanjima da ćemo možda za 30 godina biti član Unije, a istovremeno da nas te države ucenjuju kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Tim pre što su i naša spoljna politika i naša želja da ostanemo vojno neutralni", kaže Komlenski.
Šta piše u rezoluciji?
Rezolucija o pridruživanju BRIKS-u koju su juče Skupštini Srbije podnela dva poslanika Pokreta socijalista u preambuli navodi da se svet u kome živimo nepovratno menja, te da je važno otvoriti širok dijalog o neospornoj činjenici da evropski put Srbije ima jasnu alternativu oličenu u priključivanju BRIKS-u.
Napominje se da u zemljama članicama BRIKS-a živi oko četiri milijarde ljudi, te da proizvode blizu 40 odsto svetskog BDP-a sa tendencijom da će do sredine veka obuhvatiti više od polovine svetske ekonomije i u potpunosti kontrolisati tri ključne stvari: hranu, energiju i sirovine.
"Uvažavajući činjenicu da Srbije kulturološki ne pripada isključivo zapadnoj civilizaciji, da se vekovima ovde susreću kulture Istoka i Zapada, kao i da je spoljna politika Kolektivnog zapada često u suprotnosti sa našim vitalnim državnim i nacionalnim interesima, za srpsku državu i narod je izuzetno važno da što aktivnije učestvuju u procesu uspostavljanja multipolarnosti i jačanju kulturnih, ekonomskih, privrednih i ostalih odnosa sa ostatkom sveta, uz obavezno uvažavanje istorijskih i kulturnih osobenosti Republike Srbije i srpskog naroda", piše u preambuli.
Rezolucija ima 13 tačaka. Prvom se potvrđuje ubrzano ispunjavanje uslova i kriterijuma za ulazak Srbije u punopravno članstvo u BRIKS-u, uz očuvanje proklamovane vojne neutralnosti, što je, kako se navodi, jedan od najvažnijih strateških i nacionalnih ciljeva, kojem će u budućem radu Narodna skupština dati punu i stalnu podršku.
Rezolucijom se dalje izražava puna spremnost za pokretanje širokog društvenog dijaloga o prednosima i manama članstva u BRIKS-u i da se ispune neophodni kriterijumi i uslovi koji su utvrđeni na 15. samitu organizacije u Johanesburgu.
Od Vlade Srbije se zahteva da u roku od 30 dana od usvajanja rezolucije od BRIKS-a zatraži status države posmatrača.
Obavezuje se da će usklađivanje zakonodavstva sa kriterijumima za prijem u BRIKS dobiti prioritet u radu Skupštine, uključujući i uvođenje posebnih procedura za poboljšanje efikasnosti tog procesa.
Zahteva se da bude formirano Ministarstvo za pridruživanje BRIKS-u, koje će obavljati sve poslove državne uprave koji se odnose na ispunjavanje kriterijuma za prijem u BRIKS.
Traži se i da vlada u što kraćem roku izradi studiju izvodljivosti i nacionalnu strategiju za pridruživanje organizaciji, kao i da jednom u šest meseci informiše Skupštinu Srbije o planiranim i ispunjenim obavezama u realizaciji svih programa i ostalih aktivnosti po ovom pitanju.
Rezolucijom se, takođe, obavezuje predsednik Skupštine da raspiše referendum na kome bi građani odlučili o definitivnom obliku političko-ekonomskih integracija.