Muke po Šekspiru: Zašto muškarci u Srbiji sve kasnije postaju očevi?

Skoro polovina muškaraca u Srbiji - njih 48 odsto - starosti od 30 do 39 godina je bez dece, dok je kod žena iste starosne dobi taj udeo 29 odsto, pokazali su rezultati poslednjeg popisa. 

To je, inače, bio prvi put da su na pitanje o fertilitetu - broju rođene dece, odgovarali i muškarci. Srbija je bila jedna od retkih zemalja koja to pitanje nije imala uključeno u popis, a to je, kažu stručnjaci, najbolji način da se skupe kompletni podaci o rađanju dece.

"Kod žena otprilike znamo gde je ta granica, a kod muškaraca nema neke biološke granice. Ali kroz teorijska iskustva i ono što vidimo u drugim državama znamo da kasni za nekih deset godina. Dakle, ako se najveći deo žena, nekih 90-95 posto, ostvare kao majke do 35. godine (do 40. godine je to 99 posto), kod muškaraca je to pomereno za deset godina", kaže za RT Balkan demograf Vladimir Nikitović. 

Ističe da su rezultati dobijeni na popisu očekivani, te da je u pitanju generalni obrazac. Uprkos uvreženom mišljenju da je glavni razlog za odlaganje odluke o dobijanju dece - ekonomski, u pitanju je prirodan proces, jer imamo odlaganje rađanja kod samih žena. 

Hamletova dilema

I dok Nikitović za sledeću godinu najavljuje studiju koja će moći preciznije da odgovori na pitanje zašto je to tako, jedan od onih koji su deo te statistike, Milan (32) iz Ljiga, kaže za RT Balkan da su u njegovom slučaju presuđujući faktori izbor partnera i karijera.

"Kad čovek pređe tridesetu drugačije razmišlja o ulasku u vezu, ima drugačije zahteve. Kako se povećava broj godina, povećava se i broj 'filtera' i sa muške i sa ženske strane, pa to postaje komplikovanije nego u dvadesetim. Takođe, posle tridesete, karijere koje svi pokušavamo da gradimo počinju da budu sve ozbiljnije i da oduzimaju sve više vremena, a socijalni život ispašta, čime se smanjuje šansa da upoznamo nekog odgovarajućeg", objašnjava naš sagovornik.

Za njega je važan ekonomski faktor, pa podseća da rešavanje stambenog pitanja trenutno nije lako, a "plate ako rastu, raste i inflacija". 

"Za sebe možda i ne moram da imam novca, ali ako pomislim na decu, za njih moram da napravim novac", navodi Milan i dodaje da je naše društvo tako orijentisano da se od muškaraca očekuje da budu provajderi - oni koji će za domaćinstvo i porodicu da obezbede sigurnost.

Da li je moguće oformiti porodicu time što ćete zapostaviti karijeru, a onda, ako to zanemarite, da li ćete imati sredstava za tu porodicu? To su sve povezane stvari, sumira Milan i to je baš - hamletovski. 

"Mama hotel"

Pomerila se granica ulaska u brak, pa se samim tim pomerila i granica godina kada se dobijaju deca, navodi za RT Balkan Milica Vesković Anđelković, sociolog sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

"S jedne strane je individualistički sistem vrednosti – okrenutost ka sebi i svojim zadovoljstvima, a s druge ekonomska i politička nestabilnost vode do toga da se granica stupanja u brak pomera na više, što ima kao posledicu odlaganje rađanja, a time i slabiji fertilitet", navodi naša sagovornica. 

Kada su u pitanju ekonomske nepogodnosti, muškarci odlažu dobijanje dece jer još uvek nisu napredovali u karijeri koliko žele, niti imaju stalni posao - što je i posledica kapitalističkog sistema, gde retko imate ugovor za stalno, pa su  prihodi nestabilni.

Drugi faktor je, dodaje, kasno osamostaljivanje iz roditeljske kuće i započinjanje novog života.

"Kod nas je još uvek aktuelno da i muškarci i žene dugo žive sa svojim roditeljima jer im to više odgovara - iako imaju neke poslove i lične prihode - da uživaju u toplini roditeljskog doma i da im je sve dostupno. Lepo je živeti u instituciji 'Mama hotel', gde ima ko da im opere, očisti, da imaju svež obrok", ocenjuje Vesković Anđelković.

Distanca između partnera

Postoji još jedan faktor koji treba imati u vidu, podseća Nikitović. 

Kada se pogleda bračna statistika – a kod nas se najveći broj dece i dalje rađa u bračnoj zajedici – vidi se da postoji razlika između supružnika, to jest da su muškarci stariji od žena kao bračni partneri, što važi i za vanbračne zajednice. 

"Sada se maltene najveći deo rađanja odvija posle 30. godine, što nije bio slučaj. Ako se vratimo na period pre 40-50 godina, žene su rađale od 20-24. godine, pa od 25-29. godine, a sad smo stigli do 30-34. godine. S obzirom da postoji ta distanca između partnera, ako se žene kasnije uključuju u reprodukciju, muškarci to prirodno rade još kasnije", zaključuje Nikitović.

Dodaje i da taj model fertiliteta - u kome postoji razlika između muškog i ženskog fertiliteta - nije specifičan samo za Srbiju, već važi generalno u Istočnoj Evropi.