RT Balkan istražuje: Zašto niko neće da obnovi nemački spomenik srpskim junacima u Košutnjaku

S vremena na vreme na internetu osvanu fotografije ruiniranog nemačkog vojnog groblja u Košutnjaku koje pokazuju sav nemar prema herojstvu srpskih junaka koji su stradali, a potom na ovom mestu sahranjeni, u toku odbrane Beograda u Prvom svetskom ratu.

RT Balkan je posvedočio da je spomen-obeležje u zaista katastrofalnom stanju, a istoričar dr Nenad Lajbenšperger iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd, pod čijom se zaštitom groblje nalazi, za RT Balkan kaže da veći radovi na njemu nisu izvođeni, dok se njegovo redovno održavanje - poput košenja trave i uređivanja površina - obavlja redovno.

"Projekat obnove, odnosno restauratorskih radova na tom prostoru iz 2015. godine, predviđa obnovu velikog spomenika pripadnicima 208. pruskog rezervnog pešadijskog puka, uređenje manjeg spomenika sa dvojezičkim epitafom na nemačkom i srpskom jeziku: 'Ovde počivaju srpski junaci' (nem. Hier ruhen serbische Helden) i Vilhemove klupe (kamena klupa namenjena poslednjem caru nemačke i kralju Pruske - kajzeru Vilhelmu Drugom), uređenje starih i dodavanje novih staza, pravljenje lapidarijuma - posebnog prostora na kome će se odložiti postojeće spomen ploče koje su još uvek na širem prostoru groblje, kao i rekonstrukcija spomenika u obliku piramide čiji su ostaci vidljivi među zgradama obrazovnog centra 'Ruđer Bošković', a na osnovu postojećih fotografija i druge materijalne građe", nabraja dr Lajbenšperger.

Sredstva za realizaciju projekta su više puta tražena, ali nikad nisu odobrena, naglašava naš sagovornik.

"Održavanje vojnih grobalja je u resoru Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ali ih nikada nismo dobili. Neka vrsta saradnje je uspostavljena i sa ambasadom Nemačke u Beogradu. Višeslojni su problemi, naša država ima veliki broj ratnih memorijala koje treba obnavljati, svake godine treba odabrati prioritete. S druge strane, ovo je nemački vojni memorijal, vojne sile koja nosi veoma negativnu konotaciju u našoj zemlji, u slučaju i Prvog i Drugog svetskog rata. Mislim da se vodi oprezna politika, da država ne sme da donira novac za okupatorske spomenike dok se ne obnove naši, pogotovo kada se zna kako Nemačka stoji ekonomski. Moja pretpostavka je da ni Nemci nisu spremni da obnove vojni kompleks, potpuno svesni tog negativnog nasleđa", smatra istoričar.

Kaže da bi sad trebalo i revidirati studiju jer su aktuelne cene drugačije nego što su bile ranije, kada je rađena pomenuta studija.

Spomenik je podignut na naređenje nemačkog feldmaršala Augusta fon Makenzena, predvodnika ofanzive združenih austrougarskih i nemačkih snaga koje su 5. oktobra 1915. godine napale Kraljevinu Srbiju.

Tokom borbi na Topčideru i Košutnjaku, branioci Beograda pružali su snažan otpor kada je svega 36 srpskih vojnika Sedmog pešadijskog puka položilo svoje živote u sukobu u kom je poginulo više od 200 nemačkih vojnika.

Kada je to čuo, feldmaršal August fon Makenzen naredio je da se po prestanku vojnih dejstava na području Beograda otpočne sa izgradnjom groblja za poginule nemačke vojnike u Velikom ratu, ali i podizanje spomenika poginulim srpskim vojnicima, što je jedini takav primer u svetu.

Groblje se širilo i tokom Drugog svetskog rata, da bi bilo sasvim uklonjeno i uništeno nakon oslobođenja Beograda 1944. godine. 

"Podizanje spomenika kao spomen obeležje neprijatelju jeste jedinstven slučaj, ali je sve slabo istraženo, nema potvrda o tome, a postoje i naznake da nije originalan napis, već da je nastao kasnije. Precizne podatke o izmeštanjima nemamo, pošto su to radile okupacione snage tokom Drugog svetskog rata. Nakon oslobođenja Beograda krajem Drugog svetskog rata, groblje je uništeno, ali precizni podaci o tome gde je šta odneto takođe ne postoje", objašnjava dr Nenad Lajbenšperger.

Stanje na vojničkom groblju u Košutnjaku komentarisano je u medijima u više navrata, od toga da "Srbija ulaže 100.000 evra u rodnu kuću bana Jelačića u Subotici, milion evra daje Zagrebu zbog zemljotresa, zatim Albaniji, Turskoj"…, do toga da "dok čuvajmo i branimo teritorijalni integritet drugih država, za svoju istovremeno nemamo vremena, ne cenimo joj prošlost, a o budućnosti ni ne mislimo".

RT Balkan posvedočio je da grafiti caruju kamenom klupom, određeni delovi velikog spomenika se raspadaju, a deo obeležja posvećenog srpskim herojima ostavljen je zaboravu. I nekim lepšim vremenima.