Srbija i Balkan
Đacima nema ko da predaje: Penzioneri i studenti popunjavaju rupe u srpskom školstvu
Predmete iz prirodnih nauka predaju studenti i penzioneri, ali i nastavnici koji nisu dovoljno stručni, jer su studirali neki drugi predmet
Pred đacima su novi izazovi na početku školske godine, ali čini se da sve veći problem imaju i direktori škola u Srbiji. Mnogima od njih kraj avgusta donosi glavobolje, a kao najteži ispit za rukovodioce do sada se pokazao pronalazak nastavnika matematike, fizike, hemije i stručnih predmeta u srednjim školama. Oni koji ne uspeju u potrazi za stručnim kadrom snalaze se na različite načine da popune upražnjena mesta za katedrom. Tako neretko predmete iz prirodnih nauka predaju studenti ili penzioneri, ali i nastavnici koji nisu dovoljno stručni, jer su studirali neki drugi predmet.
Male plate, sve lošiji status prosvetnih radnika i veće šanse za zapošljavanje u privredi doprineli su da se sve manje mladih odlučuje za nastavnička zanimanja. Sagovornici RT Balkan napominju da, ukoliko se ovaj trend "bežanja iz prosvete" nastavi, đake u Srbiji neće imati ko da uči.
Direktor Prve ekonomske škole u Beogradu i član Društva direktora Srbije Milibor Saković kaže za RT Balkan da je deficit nastavnika godinama prisutan u unutrašnjosti, ali da sada problem sa nedostatkom stručnog kadra imaju i obrazovne ustanove u Beogradu i drugim većim gradovima. Niko nema tačan podatak koji je broj u pitanju, ali Saković kaže da se većina direktora uglavnom snađe tako što pronađu kandidate koji su manje stručni, ali ipak mogu da prenesu znanje.
Ranije je objavljeno da više od 1.000 nastavnika nije dovoljno stručno za predmete koje predaju, a pretpostavlja se da je taj broj sada i veći.
"Direktor je u obavezi da obezbedi nastavu, ali je to sve teži zadatak. Profesori matematike, informatike i fizike su trenutno najdeficitarnija zanimanja. Apsolutno nema veze da li je unutrašnjost ili Beograd, sve škole imaju problema. Snalazimo se tako što angažujemo studente završne godine. Zakon o radu dozvoljava i rad penzionera, ali tu mogućnost retko koristimo zato što je potrebna adekvatna papirologija, koja je komplikovana, a i mali broj penzionera pristaje da se vrati u učionicu", kaže Milibor Saković.
On navodi da je za rad u osnovnom i srednjem obrazovanju potrebno 336 poena, a da se sve ispod toga tretira kao "nestručna zamena". Napominje da su direktori pokrenuli inicijativu i poslali predlog Ministarstvu prosvete da bude dovoljno 240 bečelor poena, odnosno da za katedru mogu kandidati koji su završili samo osnovne studije.
"Da bi održali tok nastave mi primamo i studente završne godine. Snalazimo se i tako što nastavnicima dajemo prekonormne časove. Po 30 odsto mogu da imaju preko norme, odnosno 100 plus 30 odsto. To su načini na koje se dovijamo da pokrijemo sve i da radimo normalno", priča direktor Prve ekonomske škole.
On napominje da se deficit kadra najviše primeti kada nastavnik otvori bolovanje, jer mu je ponekad gotovo nemoguće naći zamenu. U tim situacijama dešava se da đaci ostanu bez nastave.
"Kada se nastavnik vrati, on jednostavno mora da napravi plan nadoknade izgubljenih časova. To je jedna dugogodišnja nepravda u prosveti, jer kada ode na bolovanje oduzima mu se procenat zarade, a iako mora da nadoknadi izgubljene časove, ne bude mu vraćen taj novac ", kaže Milibor Saković.
On navodi da i u obrazovnoj ustanovi kojom rukovodi, u centru Beograda, ima problem sa nedostatkom nastavnika, pa je ovih dana u potrazi za profesorima matematike.
"Jednog sam našao, a drugog još pokušavam da angažujem. Obavio sam razgovor sa jednim studentom završne godine, ali on se premišlja, rekao mi je da će mi javiti. Ja sam matematičar i na kraju ću, kao direktor škole, morati i da držim časove, ako nema ko drugi. Moramo da radimo u interesu dece, a to je sve teže postići", navodi Saković.
Sindikat: Svi poslovi bolji od prosvete
Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić kaže za RT Balkan da sindikat nema informaciju koliko stručnog kadra u osnovnim i srednjim školama fali, ali napominje da se očekuju još veći problemi u narednom periodu, jer dolazi do smene generacija, a kolege koji odlaze u penziju neće imati ko da zameni.
"Korona je ogolila problem, jer je tada mnogo nastavnika moralo na bolovanje, a nisu mogli da im nađu zamenu. Tada je objavljena informacija o 1.000 nastavnika koji nisu kvalifikovani za predmete koje predaju, jer nemamo odgovarajući nastavni kadar. Matematičari, fizičari i hemičari, kao i ostali prirodnjaci su najveći problem. Takođe i profesori stručnih predmeta u srednjim školama, jer inženjeri radije rade u proizvodnji, nego u učionici za 700 evra", kaže Valentina Ilić.
Ona navodi da se profesori sa društveno-jezičkih smerova bave prevodilaštvom, rade u stranim firmama, tako da nemaju interesa da rade u školama.
"Svi su našli bolje poslove. Nisam mogla da verujem da u jednoj beogradskoj školi nisu mogli da nađu profesora filozofije, kada se kolega razboleo. Imam utisak da je problem mnogo kompleksniji nego što ga nadležni predstavljaju", smatra Valentina Ilić.
Ona smatra da je prvo rešenje podići plate u prosveti, ali napominje da nema ni lakog, ni brzog rešenja, jer ovaj problem poprilično dugo traje, a ne može se rešiti preko noći.
"Plata je glavni motiv mladih ljudi i oni razmišljaju da li će od nje moći da žive, a naše su najniže u regionu", ističe Valentina Ilić.
Pričalo se i da bi deo rešenja problema u pojedinim školama mogao biti da učitelji predaju i u višim razredima, ali Ilić napominje da se učitelji nisu se za to školovali, i da, iako imaju visok stepen obrazovanja, ne bi mogli to da iznesu i ukazuje da "ne smemo to sebi da dozvolimo".
"Sve te mere koje se donose doprinose da gubimo na kvalitetu obrazovanja, a Ustavom je zagarantovan isti kvalitet obrazovanja svakom detetu. Radili smo na izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i morali smo da menjamo jedan član da ukoliko se, po ponovljenom konkursu, ne javi osoba sa adekvatnom diplomom koja je potrebna po sistematizaciji, da može da se primi neko ko je u osnovnom akademskom obrazovanju završio taj predmet. Bio je banalan primer da neko ko je studirao matematiku, a ima master na meteorologiji, može da predaje u školi", kaže Valentina Ilić.
Ona navodi primer jednog kolege koji je završio DIF, ali osim fizičkog predaje hemiju i biologiju u nekoj maloj seoskoj školi, jer su mu te predmete predavali roditelji. Ističe da je to ekstreman primer, ali da su se "ljudi snašli, jer je mnogo teško održati nastavu u malim sredinama".
Ministarstvo: Stipendije za studente jezika i prirodnih nauka
U Ministarstvu prosvete za RT Balkan kažu da je jedna od prioritetnih oblasti za osiguranje kvaliteta u douniverzitetskom obrazovanju i vaspitanju, koje predviđa Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030.godine i opšte osnaživanje nastavnika, njihovog profesionalnog razvoja i napredovanja, kao i opredeljenje za dalje unapređivanje sistema u ovom segmentu. Dodaju da je nedostatak nastavnika određenih profila pitanje sa kojim se u većem ili manjem obimu suočava veliki broj država.
"Kao vid podstreka, Ministarstvo svake godine raspisuje konkurs za stipendiranje studenata za nedostajuća zanimanja, kakao bi se stipendirali studenti druge i treće godine studija koji studiraju matematiku, fiziku, informatiku, engleski, srpski i nemački jezik. Ministarstvo je u julu raspisalo konkurs za dodelu 250 studentskih stipendija studentima koji se obrazuju za nedostajuća zanimanja, za školsku 2023/24. godinu", navode iz resornog ministarstva.
Napominju i da je Vlada Srbije formirala Radnu grupu za izradu Nacrta zakona o finansiranju visokog obrazovanja, kojim će biti rešen deo ovog pitanja, ali ne navode koji i kako. Ističu i da je različitim pravilnicima o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i stručnih saradnika za osnovnu i srednje škole, propisano ko može i sa kojim stručnom spremom da izvodi nastavu za svaki predmet.
