Spomenik generalu Božidaru Boži Jankoviću, legendarnom komandantu Treće armije i oslobodiocu Kosova u Prvom balkanskom ratu 1912. godine, biće otkriven u Beogradu, piše "Politika" dodajući da će biti izvršena i potpuna rekonstrukcija spomen-kosturnice na grčkom ostrvu Vido.
Spomenik generalu Jankoviću biće otkriven 22. oktobra u Karađorđevom parku, na dan kada su srpske trupe, predvođene Jankovićem ušle u Prištinu, a cela ceremonija održaće se u sklopu obeležavanja 120 godina postojanja Udruženja ratnih dobrovoljaca od 1912-1918, njihovih potomaka i poštovalaca.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obezbedilo je sredstva za obnovu nekoliko značajnih memorijala, a najznačajnija je izrada projekta za potpunu rekonstrukciju spomen-kosturnice na grčkom ostrvu Vido, gde nije bilo ulaganja u tekuće i investiciono održavanje od 1997. godine.
Nastavljena je revitalizacija spomen-kompleksa Čegar, kompleksa Kadinjača, biće napravljen spomenik narodnom heroju Žarku Zrenjaninu u gradu koji nosi njegovo ime, a ove godine se završava rekonstrukcija Memorijalnog kompleksa Slobodište u Kruševcu.
U potpunosti će biti obnovljeni i grobovi generala Jankovića, vojvode Vojina Popovića Vuka i majora Vojislava Tankosića u Beogradu, spomenici borcima oba rata u Pančevu.
"Srbi su stradali u oba svetska rata. Stradanja i pobede u tim ratovima nesumnjivo su postali deo našeg genetskog koda, narativa koji su nama preneli preci, a mi ćemo ih podariti budućim generacijama. Samo se na nezaboravu može uzdizati duhovna i etička vertikala nacije, kao zajednice onih koji su živeli, koji žive i koji će živeti u jednom narodu", rekao je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković u intervjuu za današnju "Politiku".
Dodao je da bez kulture sećanja ne bi bilo ni vaskrsa ni obnove srpske države.
"Ako je kultura sećanja opstajala u vremenu bez tehnologije, čak i bez knjiga, nema opravdanja da je danas zanemarujemo, kada imamo stotine načina za njeno negovanje. A to je važno da bi budućim generacijama, i našim i tuđim, mogli da pokažemo da Srbi nisu bili ni agresori, ni okupatori, ni genocidni narod", poručio je Selaković.
Naglasio je da, iako Srbija nije vodila agresorske i okupatorske ratove, naša država ima stotine vojnih memorijala van svoje teritorije, od Tunisa i Alžira preko Grčke, Severne Makedonije, Italije i Francuske do Austrije, Nemačke, Češke, Poljske.
"Mnogi naši ratni memorijali su vremenom zapušteni i propali, a mnogi su s namerom zatrti", naglasio je Selaković izdvajajući, među onima koji su zatrti, one u Hrvatskoj i Albaniji.
"Zbog svega toga postoji dilema, koju imam i sam, da li zemni ostaci naših vojnika treba da ostanu tamo gde ne počivaju u miru ili bi bilo bolje da ih prenesemo u zavičaj ili neko primereno mesto", rekao je ministar.
Prema njemu, potrebna je društvena debata o tom pitanju.