Evropski sud za ljudska prava po šesti put je doneo presudu po kojoj Bosna i Hercegovina krši ljudska prava u procesu izbora za funkcije vlasti. Ovoga puta državu tužio je Slaven Kovačević, inače savetnik hrvatskog člana Predsedništva BiH Željka Komšića.
On se u tužbi žali da mu je narušeno pravo da bira svoje političke predstavnike u Domu naroda i Predsedništvu BiH.
Kovačević se deklarisao kao "Bosanac i Hercegovac", ali u svojoj tužbi se žali na navodno kršenje prava Srba. Da stvar bude zamršenija, Kovačević je nekada bio odbornik u Skupštini Kantona Sarajevo gde se izjasnio kao Hrvat.
Prema Ustavu BiH, državu čine tri konstitutivna naroda: Srbi, Bošnjaci i Hrvati. Za funkciju u Predsedništvu BiH iz redova srpskog naroda bira se predstavnik iz Republike Srpske, dok se predstavnik Bošnjaka i Hrvata bira iz drugog entiteta.
Odluka sporna iz dva razloga
Dan nakon objavljene presude svoje mišljenje izdvojila je sudija Gabrijele Kučko Štadlmajer iz Austrije, inače predsedavajuća sudskog veća koje u odlučivalo u ovom slučaju.
Kako navodi, odluka je sporna iz dva razloga - Kovačević nije iscrpeo sve pravne lekove u BiH pre nego što se obratio Strazburu i nije dokazao da je direktno pogođen diskriminacijom.
Kovačević je mogao da se obrati Centralnoj izbornoj komisiji BiH, ili da uloži žalbu Sudu BiH ili Ustavnom sudu BiH, što nije učinio.
Takođe, tvrdi sudija Kučko Štadlmajer, Kovačević nije dokazao da je direktno pogođen spornom merom, odnosno da mu je biračko pravo onemogućeno.
Ovakvom odlukom otvara se svojevrsna Pandorina kutija, na koju ukazuje i sudija, a to je da se ne može svakom biraču garantovati da mora da pronađe kandidata po svom izboru ili koji ga predstavlja.
Takva odluka uzdrmala bi ustavne koncepte širom sveta, koji se razlikuju po aktivnom i pasivnom biračkom pravu.
"On je naveo da kandidati koji najbolje predstavljaju njegove političke stavove na predsedničkim izborima 2022. nisu bili iz pravog entiteta i/ili pravog etničkog porekla. Istovremeno, poznato je da je podnosilac predstavke politički savetnik jednog od tri člana sadašnjeg Predsedništva BiH. Zašto ova osoba ne bi mogla da bude kandidat po izboru podnosioca? Pitanje ostaje otvoreno", zaključila je Štadlmajerova.
Sud u Strazburu je još pre 13 godina doneo presudu u slučaju "Sejdić i Finci", u kom su Jevrejin i Rom tražili da imaju mogućnost da budu izabrani u Predsedništvo BiH i Dom naroda državnog parlamenta. Od tada do danas ništa se nije promenilo.
Zašto je onda Kovačević odlučio da aktuelizuje ovo pitanje baš u ovom trenutku, kada Republika Srpska trpi velike pritiske Zapada i kada je dokazano da je Ustavni sud BiH donosio odluke protiv srpskog naroda i to preglasavanjem srpskih sudija?
Presuda koja vodi ka nestanku Republike Srpske
Evropski sud za ljudska prava je presudom izašao iz okvira svoje nadležnosti i stvorio normu kakve nema, kaže profesor ustavnog prava Milan Blagojević za RT Balkan.
"U stavu 74 presude Evropski sud kaže: čak i ako se sistem etničkog predstavljanja održava u određenoj formi, on treba da uključi etničko predstavljanje sa cele teritorije države - misli se na BiH", ukazuje Blagojević.
Pojašnjava da sud traži da se kod izbora srpskog člana Predsedništva, a posledično tome i kod izbora pet srpskih delegata u Dom naroda, izbori ne obavljaju unutar Republike Srpske kao posebne izborne jedinice, već da BiH bude jedna izborna jedinica, tj. da za te srpske članove glasaju i glasači u Federaciji.
"To Republika Srpska ne sme da prihvati, jer to vodi u njen nestanak. Pre ili (malo) kasnije", napominje Blagojević.
Na pitanje kakve posledice očekuje nakon presude, Blagojević kaže da je teško to predvideti. Dodaje da ne bi da govori o mogućim potezima Banjaluke.
"Jedino u šta sam siguran je da ova presuda nije pravo, nego antipod pravu", izričit je naš sagovornik.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je presuda više odluka, nego obavezujuća stvar, kao i da će predložiti da Narodna skupština Republike Srpske odbacio kao neprihvatljive preporuke Suda u Strazburu.
"Ovo je pravno nedopustiva i politički spekulantska odluka, sistemski razarajuća za BiH. Predlažem da Narodna skupština RS predloži organima BiH da odbace ovakvu odluku kao ništavnu i to ćemo učiniti, što se tiče nas, odmah na sednici Doma naroda PS BiH", najavio je Dodik.