Ljudski odnosi se gube kada imamo mobilne uređaje ispred sebe, jer sužavamo pažnju, a koncentracija nam je podeljena i razmišljamo o mnogim drugim stvarima, izjavila je danas školski psiholog Branka Tišma komentarišući odluku velikog broja škola da zabrane upotrebu mobilnih telefona.
Odluka je doneta sa ciljem prevencije zloupotrebe elektronskih uređaja tokom nastave, a Tišma objašnjava da deca nisu lako i svesno prihvatila ovakvu promenu, ali da se, kada nemaju izbora, okreću jedni drugima i počinju sa međusobnim socijalnim aktivnostima.
"Ljudski odnosi se gube kada imamo mobilne uređaje ispred sebe, jer sužavamo pažnju, koncentracija nam je podeljena i razmišljamo o mnogim drugim stvarima, a ljudi koji su prisutni nam nisu mnogo bitni, jer razmišljamo o uređajima koje koristimo", rekla je Tišma za Tanjug.
Dodala je da je najbolje učenje socijalnih odnosa direktnim zajedničkim aktivnostima dece - kako podeliti nešto, kako oprostiti, kako biti tolerantan, naučiti reći ne kad nešto ne želimo.
Istakla je da je, pored međusobnog susreta dece, jako važna i uloga odraslih koji će usmeravati i davati okvir svemu što se dešava, ne kao sudija i neko ko postavlja zahteve, već kao neko ko direktno učestvuje u svemu tome.
Kada je reč o upotrebi mobilnih telefona i smanjenju verbalne komunikacije, što utiče na smanjenje fonda reči i kritičkog mišljenja kod mladih, Tišma kaže da postoje dva nivoa.
"Jedan nivo je da smanjenom upotrebom reči mi zapravo jako ugrožavamo i intelektualni razvoj i emocije, a drugi nivo je nivo podeljene pažnje, pažnje koja je paralelno podeljena na ono šta se trenutno dešava na telefonu i ono što je pored mene, a dete nije dovoljno prisutno ni na jednom ni na drugom", objašnjava Tišma.
Prema rečima Tišme, slike i sadržaji na mobilnom uređaju se mnogo brže smenjuju nego u realnom životu, zbog čega je često veća koncentracija na ono što se dešava na uređaju nego na ono što je u okolini.
"Jedna stvar koja je jako važna je da kada se obraćate nekome preko telefona ne vidite ljudski lik, pišete kako se osećate ne vodeći računa o kontekstu i osećanjima druge osobe", rekla je Tišma.
Prema urađenoj studiji, učenici koji su ostavili svoje mobilne telefone u drugoj prostoriji imali su bolji uspeh na kognitivnim testovima od onih koji su imali mobilne telefone na stolu i u torbi iako ih nisu koristili, a Tišma objašnjava da je to tako jer kod dece postoji stalno očekivanje šta se dešava na telefonu, kao i nevoljna potreba da stalno proveravaju notifikacije na uređaju.
Deca kopiraju postupke odraslih
Dodala je da je, prema rezultatima istraživanja koje je sprovela njena koleginica u dve osnovne i jednoj srednjoj školi, ono što rade deca preslikano ono što rade odrasli.
"Vreme koje provode odrasli na telefonu je gotovo isto kao ono koje provode deca, samo što su termini koje koriste drugačiji", rekla je Tišma.
Bilo je i mišljenja struke da je ovakva odluka pogrešna, a Tišma kaže da je jako važno da deca nauče kako da koriste telefone.
"Ne samo za zabavu, nego i u procesu nastave. U vreme pandemije nije bilo uznemiravanja ili bilo kakvog neprijatnog doživljaja dece vezanog za elektronske uređaje, jer su u tom periodu deca morala da koriste alate za procese učenja i nastavu", rekla je ona.
Kada je reč o oblačenju dece u školama, Tišma kaže da je jako važno da deca budu adekvatno obučena.
"Jako je bitno i da kada donesemo pravila o oblačenju informišemo sve učesnike o njihovom postojanju, kao i da se izgrade principi, postupci i procedure koji će se sprovoditi ako se pravila ne budu poštovala", rekla je Tišma.