RT Balkan analiza: Šta status prijatelja ASEAN-a znači za Srbiju?

Sporazum sa ASEAN-om predstavlja korak napred za Srbiju, ali ako ona želi da maksimalno iskoristi saradnju sa tim regionom, pred njom se nalazi još dosta posla, smatra novinar i spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić potpisao je u Džakarti, gde se održava 43. samit ASEAN-a, instrument o pristupanju Ugovoru o prijateljstvu i saradnji u Jugoistočnoj Aziji.

Srbija je na taj način formalizovala saradnju sa Asocijacijom zemalja Jugoistočne Azije, organizacijom koja okuplja neke od najdinamičnijih i najbrže rastućih ekonomija na svetu, u regionu za koji mnogi smatraju da predstavlja budućnost globalnog ekonomskog rasta.

Članice te organizacije su Indonezija, Filipini, Malezija, Singapur, Tajland, Kambodža, Laos, Vijetnam, Brunej Darusalam i Mjanmar.

Države članice ASEAN-a jednoglasno su u julu ove godine odobrile pristupni zahtev Srbije Ugovoru o prijateljstvu i saradnji u Jugoistočnoj Aziji. 

Pristup tom ugovoru otvara mogućnosti Srbiji za bliži dijalog, saradnju i uključivanje u različite mreže i platforme ASEAN-a, ali i doprinosi promovisanju suštinske saradnje u ekonomskim i sociokulturnim oblastima Srbije sa tim blokom.

Saradnja sa ASEAN-om predstavlja veliku šansu za Srbiju, pošto je tu potencijal nedovoljno iskorišćen, kaže za RT Balkan novinar i spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović.

"Politički, to bi mogao da bude jedan dobar korak napred, a ekonomski, tu saradnja nije sjajna, naročito što se tiče naših privrednika. Imamo velike deficite u spoljnotrgovinskoj razmeni sa ključnim zemljama ASEAN-a, odnosno Indonezijom, Malezijom, Tajlandom, Filipinima, Singapurom", naglašava on.

To je jedan dugogodišnji, praktično višedecenijski problem, koji je delimično uzrokovan razdaljinom, a delimično i inercijom, kaže naš sagovornik. 

O ekonomskoj saradnji je govorio i ministar Dačić, koji je naglasio da trgovinska saradnja Srbije i ASEAN-a iznosi oko 700 miliona dolara, ali da očekuje da bi ona u ovoj ili sledećoj godini mogla da prebaci milijardu dolara.

Kada je reč o političkoj saradnji, tu su horizonti daleko širi, smatra Korkodelović.

"To je područje koje je sve značajnije, i ekonomski i politički. Reč je o prostoru od četiri miliona kvadratnih kilometara, 10 zemalja, oko 20.000 ostrva, na kom živi oko 670 miliona ljudi. Stanovništvo je mlado, sve obrazovanije, a društvo se digitalizuje. A opet, ASEAN je na strateški izuzetno važnom području kroz koje polaze glavni putevi iz EU i Bliskog Istoka, od zemalja proizvođača nafte ka Istočnoj Aziji, koja je ekonomski centar sveta", objašnjava on.

Srbija je na potpisivanje ovog sporazuma čekala punih deset godina, što je najverovatnije posledica specifičnog načina donošenja odluka u tom delu sveta, smatra naš sagovornik.

"Čitav ASEAN se zasniva na principu konsultacije i konsenzusa, oni to zovu Musijavara i Mufakata. To je stari javanski običaj koji su Indonežani uspeli da institucionalizuju u ASEAN-u. Sve dok se nešto ne raspravi do najsitnijih detalja, oni ne zatvaraju tu knjigu do kraja", kaže on.

Borislav Korkodelović ne isključuje i da je geografska udaljenost, kao i činjenica da su četiri zemlje ipak priznale tzv. Kosovo, uticale na brzinu procesa.

"Oni su prvo morali i da srede neke svoje odnose svoje odnose. Kada je Malezija priznala otcepljenje, odgovor Beograda dosta oštar", podseća on.

ASEAN predstavlja budućnost ekonomskog razvoja

Ukupan BDP država članica ASEAN-a usklađen sa paritetom kupovne moći u 2023. godini iznosi oko 11,2 biliona dolara, pokazuju podaci Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). To je, poređenja radi, duplo više od BDP-a Nemačke i oko tri puta više od BDP-a Francuske ili Velike Britanije.

Da Jugoistočna Azija predstavlja jedan od motora svetskog ekonomskog rasta pokazuje i činjenica da će taj region, i pored svih turbulencija koje su poslednjih godina zadesile svet, tokom 2023. zabeležiti ekonomski rast od 3,6 odsto, pokazuju podaci MMF-a.

To Jugoistočnu Aziju stavlja na treće mesto u svetu (ispred nje se nalaze samo regioni Južne Azije i Kariba), daleko ispred Evrope, Severne i Južne Amerike i Bliskog Istoka.

Samim tim, potpisivanje sporazuma sa ASEAN-om Srbiji otvara vrata za bližu saradnju sa nekim od najbrže rastućim ekonomijama na svetu. Sa tim se slaže i Borislav Korkodelović, ali navodi da je takva saradnja u prošlosti nailazila na probleme.

"To bi bilo jako lepo, ali pitanje je pre svega da li naši poslovni ljudi vide interes u svemu tome. Pre svega, problem predstavljaju velike razdaljine. Bilo je nekih pokušaja sa uvozom specifičnih indonežanskih proizvoda", objašnjava on.

Indonežanski i maležanski izvoz u Srbiju se kreće između 110 i 130 miliona dolara, naglašava Korkodelović, dok je srpski izvoz u drugom pravcu izuzetno mali, oko 3 miliona u Indoneziju. Slična je situacija i sa Malezijom, podseća on.